Дан када је Македонија званично постала српска (МАПА)

0

На данашњи дан пре 105 године тадашња Краљевина Србија добила је територијално проширење, којим је у њен састав ушла Вардарска Македонија

Пре 104 године, на данашњи дан, 10. августа потписан је Букурешки мир, којим је стављена тачка на Други балкански рат, сукоб некадашњих савезника у борби за ослобађање полуострва од Отоманске империје, односно Србије, Црне Горе, Грчке и Румуније са једне стране и Бугарске са друге. Тадашња Краљевина Србија је после сукоба са Бугарском удвостручила своју територију са око 40.000 км² на 87,780 км² и добила је популацију око 1.500.000 људи.

Непуну годину раније четири балканске краљевине – Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска – започеле су као савезнице рат за коначно ослобођење својих сународника који су вековима обесправљено живели под Османским царством. Ратна дејства су трајала од 8. октобра до 3. децембра 1912. године, када је потписано примирје, да би коначно 30. маја 1913. године био потписан Лондонски мировни уговор, којим је и званично окончан тај, касније назван, Први балкански рат.

Завршетком Првог балканског рата Османско царство је коначно потиснуто са Старог континента. Међутим, представници великих сила су на преговорима у Лондону заборавили на тај допринос балканских земаља, па под претњом силе нису дозволили да се мировним споразумом озваничи стање на терену. Тако је српска војска морала да се повуче са Јадрана (луке Драч) после поморске демонстрације силе коју су извршили аустроугарски, француски, немачки, енглески и италијански разарачи, док је у интересу западних сила створена нова држава Албанија.

Србија се осећала оштећеном, те је наговестила ревизију уговора о савезништву са Бугарима из 1912. године, предлажући да свако задржи освојене територије из Првог балканског рата, а да у случају спора арбитрира руски цар, како је било и предвиђено истим документом. Али Бугари су били изричито против.

Не уважавајући чињеницу да им је српска војска помогла у одлучујућим биткама (нарочито у бици за Једрене), што ју је коштало 17.000 мртвих војника, Бугари су тражили да од укупно 130.000 км2 ослобођених у рату, њима припадне чак 85.000 км2 или две трећине, док су за Вардарску Македонију, коју је Србија тражила због свог живља (додуше, у етнички измешаном простору) и директног пролаза до солунске луке, рекли да је „реч о чисто бугарским крајевима и градовима”.

И српски и бугарски официри тражили су да се спор реши силом. И док се српски председник владе одупро захтевима својих официра, на другој страни, краљ Фердинанд од Сакс-Кобург Готе, немачки принц који је залагањем Аустроугарске изабран за бугарског владара, једва је дочекао такву иницијативу. И овога пута подржан из Беча, наредио је изненадни напад на српске положаје на реци Брегалници, у намери да брзим дејствима своје војске истера Србе из Македоније.

Тако је само месец дана након формалног завршетка Првог балканског рата започео и Други балкански рат. Али предност изненадног напада и знатну бројчану премоћ бугарски генерали анулирају великом стратешком грешком: у очекивању брзе интервенције западних сила у њихову корист развлаче трупе да би запосели што већу територију и након одлучног српског отпора и противнапада трпе велики пораз.

Букурешким мировним уговором (преговори су трајали од 30. јула до 10. августа 1913. године) Србија је добила Вардарску Македонију, Косово и источни део Рашке области, чиме је територијално готово удвостручена (са 48.300 км2 на 87.800 км2), док јој се број становника повећао са 2,9 на 4,5 милиона, Црна Гора је добила део Метохије и Рашке области и Васојевиће, Грчка – део Тракије, Егејску Македонију, Епир и нека острва, Румунија – јужну Добруџу, Турска је посебним миром успела да поврати Једрене и део Тракије, док је Бугарска изгубила скоро све територије задобијене у Првом балканском рату, изузев дела Пиринске Македоније и скромног приступа северној обали Егејског мора.

То је био само привремено решење – 10 месеци касније борбе су обновљене с почетком Првог светског рата.

telegraf

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*