Danas je spomen na Položenje rize Presvete Bogorodice

0

U vreme blagočestivog vizantijskog cara Lava Velikog i njegove supruge Verine življahu u Carigradu dva ugledna senatora, Galvije i Kandid, rođena braća. Posavetovavši se, oni zamoliše cara da ih pusti u Jerusalim da se poklone svetim mestima. Car ih pusti, i oni krenuše na put. Stigavši u Palestinu, oni pođoše u Galileju da obiću Nazaret i vide sveti dom Prečiste Djeve Bogorodice, u kome Ona, po blagovesti Arhangela i silaskom Svetoga Duha, zače Boga Logosa na neiskazan način. Došavši tamo i poklonivši se, oni ostadoše da prenoće u jednom malom selu, pošto dan beše već na izmaku. Po promislu Božjem oni se zaustaviše u kući jedne neudate žene Jevrejke, koja bejaše stara i vođaše čist i čestit života. Dok im se tu spremaše večera, oni primetiše u toj kući jednu odvojenu sobu, u kojoj gorahu mnoge sveće, i tamjan se dizaše i divan miris ishođaše (jer tamo beše sakrivena česna riza Prečiste Bogomatere). Oko te sobe ležaše i ne malo bolesnika. Ugledavši to, Galvije i Kandid se čuđahu tome, i mišljahu da se nešto starozavetno čuva tamo. Zamolivši zatim tu česnu ženu da večera s njima, oni je upitaše, šta se nalazi u onoj sobi osvetljenoj svećama i tamjanom kađenoj, i zašto bolesnici leže oko nje.

Žena spočetka ćutaše odnosno predmeta koji se krio kod nje, ali ne mogaše prećutati čudesa koja su se dešavala od toga predmeta, i odgovori im: Česni ljudi! svi ovi bolesnici koje vidite kako leže ovde, očekuju isceljenje svojim bolestima; jer na ovom mestu slepi progledaju, hromi se ispravljaju, đavoli se iz ljudi izgone, gluvi dobijaju sluh, nemima se jezici razrešuju, i sve neizlečive bolesti ovde se lako isceljuju.

Slušajući ovo ženino kazivanje, Galvije i Kandid stadoše još usrdnije raspitivati ženu, zbog čega tome mestu bi darovana takva blagodat i sila čudotvorstva. Žena, i dalje skrivajući istinu, reče: Priča se u našem jevrejskom rodu, da se na ovom mestu javio Bog nekome od drevnih otaca naših, te se od tog vremena ovo mesto ispunilo blagodati Božje i na njemu se događaju čudesa.

Pažljivo prateći ženine reči, Galvije i Kandid još jačs gorahu željom u srcu svom da doznadu istinu, kao što nekada Luka i Kleopa govorahu: Ne goraše li srce naše u nama (Lk. 24, 32), i rekoše ženi: Zaklinjemo te živim Bogom, blagočestiva ženo, da nam kažeš istinu! Jer mi nismo prevalili toliki put iz Carigrada ovamo radi čega drugog, već samo radi toga da vidimo sva sveta mesta u Palestini i da na njima uznesemo svoje molitve Bogu. A pošto čujemo da se i u tvom domu nalazi sveto i čudotvorno mesto, to želimo da o njemu saznamo što podrobnije, na koji se način ono osveti, i zbog čega bivaju čudesa na njemu.

Tada žena, imenom Božjim zakleta, uzdahnu iz dubine srca i, prolivši suze iz očiju, reče Galviju i Kandidu: O, izvrsni ljudi! Ta božanstvena tajna, za koju vi nastojavate da vam je kažem, nikome do današnjega dana nije bila otkrivena. Ali pošto vidim da ste blagočestivi i bogoljubivi ljudi, to ću vam kazati sakrivenu tajnu, nadajući se da ćete ono što čujete od mene sačuvati u sebi, ne pričajući nikome. Ovde ja čuvam sakrivenu rizu Prečiste Djeve Marije koja je Hrista Boga rodila: jer kada se Ona prestavljaše sa zemlje na nebo, pri pogrebu Njenom beše jedna od mojih praroditeljki, udovica; po zaveštanju same Prečiste Bogorodice njoj bi dana česna riza Bogorodičina. Dobivši tu rizu, ona je česno čuvaše kod sebe u sve dane života svoga; umirući, ona poveri rizu na čuvanje jednoj devojci iz svoje rodbine, zapovedivši joj pod zakletvom: da čuva u čistoti ne samo tu česnu rizu Presvete Bogorodice nego i svoje devičanstvo iz poštovanja prema samoj Bogorodici. Ova devojka takođe celog života svog čuvaše tu rizu sa velikim poštovanjem; a kada se približi končini svojoj, ona poveri rizu jednoj čistoj i česnoj devojci iz roda svog. I tako u toku mnogih godina prelazeći od jedne devojke drugoj, ta sveta riza dođe i do ruku mene smirene, koja ostareh u čistom bezbračnom životu. A pošto se u mome rodu već ne nalazi takva devojka, kojoj bi mogla poveriti ovu tajnu, to evo kazujem vama o njoj, da znate da se ovde zbivaju čudesa zbog te česne rize koja se čuva kod mene u toj unutrašnjoj sobi. A vas molim da nikome ne pričate o ovoj tajni u Jerusalimu i na drugom mestu, ma gde bili.

Čuvši o rizi Prečiste Bogorodice, Galvije i Kandid se ispuniše užasa i neiskazane radosti, i sa suzama obećaše čuvati poverenu im tajnu. Zatim zamoliše ženu da im dopusti da svu noć provedu u molitvi pored svete rize u toj sobi; i ona im dopusti. Kada oni uđoše u tu sobu, videše kovčeg u kome se nalazila sveta riza, i oko kovčega kandila koja su gorela, i osetiše divan jak miris. I stadoše sa suzama tvoriti molitve k Bogu i k Bogorodici, praveći mnoge poklone. U njih obojice bejaše jedna misao: kako da to neocenjivo blago bude podareno carskome gradu. I dogovorivši se, oni izmeriše širinu, dužinu i visinu kovčega, i dobro utuviše kakav izgleda kovčeg i od kakvog je drveta. A u osvitku dana oni obaviše svoje molitve i izađoše iz te svete odaje, zablagodarivši ženi što im je dopustila da svu noć provedu pokraj česne rize. Oni dadoše obilnu milostinju ništima koji se tamo zadesiše, i krenuše na put u Jerusalim, ispraćeni ženom, kojoj obećaše da će pri povratku za svoju otadžbinu ponovo doći k njoj radi poklonjenja svetoj rizi Presvete Bogorodice.

Pošto se u Jerusalimu pokloniše životvornom Krstu i Grobu Gospodnjem, i pošto posetiše sva sveta mesta u okolini Jerusalima, Galvije i Kandid pozvaše drvodelju i naložiše mu da napravi od starog drveta kovčeg po veličini i izgledu koje mu oni opisaše. Kada kovčeg bi napravljen, Galvije i Kandid kupiše za njega zlatotkani pokrivač, i vratiše se svojim putem, idući ka onoj ženi. Stigavši do njene kuće, oni joj pokazaše zlatotkani pokrivač, moleći ženu da pokrije njime kovčeg česne rize Prečiste Bogomatere. Zatim je opet zamoliše da im dopusti, kao i prvi put, da izvrše pored kovčega svunoćno stajanje sa molitvom. Dobivši dozvolu, oni padoše pred kovčegom licima na zemlju, i suzama rošahu zemlju, moleći se k Prečistoj Djevi Bogorodici da im ne zabrani kosnuti se Njenog kovčega sa rizom i odneti ga sa sobom. A kad nastupi ponoć i svi spavahu, oni uzeše kovčeg sa strahom, iznesoše ga iz kuće i sakriše u svojim kolima; umesto pak njega oni uneše u sobu onaj kovčeg što napraviše u Jerusalimu, postaviše ga na isto mesto, pokriše zlatotkanim pokrivačem, i do svanuća provedoše u molitvi. A kada se razdani, oni zablagodariše onoj česnoj ženi, oprostiše se sa njom i, obdarivši nište milostinjom, krenuše na put.

Vraćajući se u svoju postojbinu, oni putovahu žurno sa neiskazanom radošću. Stigavši u Carigrad, oni isprva nikome ne pričahu o donesenoj rizi Presvete Bogorodice, želeći da kod sebe sakriju to svedragoceno blago. U tom cilju oni u svom domu načiniše malu crkvu u ime svetih apostola Petra i Marka, i u njoj postaviše ne na otvorenom već na tajnom mestu kovčeg sa svetom rizom. Ali kada videše da ne mogu sakriti toliku svetinju zbog čudesa koja bivahu od nje, oni odoše i obavestiše o svemu cara Lava Velikog i suprugu njegovu caricu Verinu, kao i svjatjejšeg patrijarha carigradskog Genadija. Ovi, ispunivši se neizrazive radosti, odoše u dom Galvijev i Kandidov, i u crkvu njihovu. Kada tamo otvoriše česni kovčeg onaj, ugledaše svetu rizu Prečiste Božje Matere, neistrulelu posle tolikih godina, i bogobojažljivo je se sa strahom doticahu, celivajući je s ljubavlju ustima i srcem. Zatim uzevši je odatle, odnesoše je svečano uz svenarodno slavlje u Vlahernsku crkvu Prečiste Bogorodice, i tamo položiše u kovčeg, ukrašen zlatom, srebrom i dragim kamenjem. I bi određeno da se svake godine praznuje drugoga jula položenje rizs Presvete Bogorodice, u čast i slavu Preblagoslovene Djeve Marije i rođenog od Nje Hrista Boga našeg, sa Ocem i Svetim Duhom slavljenog vavek. Amin.

SPC

POSTAVI ODGOVOR

*