Данас почиње Сајам књига под слоганом „Књиге у руке“

0

Под слогамо „Kњиге у руке“ од 23. до 30. октобра биће одржан 61. Међународни београдски сајам књига уз учешће преко 450 директних излагача. Препоручујемо вам нека дела водећих издавачких кућа која ће премијерно бити објављења у току сајма

АГОРА

Јалмар Седерберг, „Доктор Глас“

Роман о трпљењу моћи, о језивим моралним дилемама, у коме се сучељавају утисци о штокхолмском фин-де-сиéцле-у са психолошким портретом човека обузетог опсесијом.

Алфонсо Рејес, „Спев о Халибуту“

Нашим читаоцима се први пут на српском језику из обимног дела Алфонса Рејеса, једног од највећих мексичких књижевника свих времена, представља антологијски избор из целокупних његових прича. Реч је о писцу којег је сам Борхес назвао првим човеком књижвности Латинске Америке.

Драган Јовановић Данилов, „Шта снег прича“

Даниловљева позорница, исповедаоница света, јесте воз, комуна за једну ноћ, место укрштања различитих егзистенција пропадљивог света у коме плута глас наратора, појачан хором других гласова. Вишеслојно и експресивно, испред читаоца искрсава сумануто време најжешћих суровости балканских ратова деведесетих, најневероватнијих судбинских преплета и разрешења.

Вујица Огњеновић, „Човјек кога су вољели анђели“

Обрад, дете са натпросечним разумом и духовним чулима, попут Мановог Феликса Kрула, пробија се кроз живот у суровим историјским околностима. Мистично и мистерија живота паралелно теку у Црној Гори поткрај 19. и у првој половини 20. века.

Иванка Kосанић, „Један могући живот“

Биографски роман о знаменитој српској сликарки, Надежди Петровић. Ауторка нуди читаоцу лични доживљај о својој јунакињи, покушавајуñи да продре у унутрашњи свет страствене обожаватељке природе и великог заљубљеника у уметност.

АРХИПЕЛАГ

Миленко Стојичић, „Приче о Данилу Kишу“

Најбоље приче написане о Данилу Kишу у протеклих тридесет година у српској и екс-југословенској књижевности. Приче преко тридесет писаца у овој књизи представљају драгоцено сведочанству о Данилу Kишу, његовој књижевности и његовом времену, али и сведочанство о Данилу Kишу као живој традицији модерне књижевности.

Алексеј Слаповски, „Ја нисам ја“

Главни јунак романа је обичан човек који живи, као и многи око њега, животом скромног грађанина. Он воли да посматра људе и да се уживљава у то како они живе и шта раде, а често пожели и да буде на њиховом месту, да живи њихов живот. Преокрет настаје онда када у себи открије способност да може и буквално, физички, да пређе у тело другог човека, остајући и даље он, а истовремено је и неко други.

Еуген Шуљгин „С неког другог света“

О савременом Истанбулу као граду прича и о савременој Турској као сложеном, подељеном и узбудљивом друштву изукрштаном мрежом најразличитијих сукоба, интереса и спорова.

ЦЛИО

Паола Kаприоло, „Неми пијаниста“

Прича о мистериозном младићу којег ошамућеног, на обали, проналази медицинска сестра и одводи у психијатријску болницу. Иако не говори и не пише, младић ће све очарати својим музицирањем на клавиру. Роман о музици и њеним чудесним терапеутским дејствима која сежу до недокучивог несвесног.

Таљиб Салих, „Зејнова свадба“

Роман који тре­ти­ра дру­штве­но ста­ње изме­ђу тра­ди­ци­о­на­ли­зма и модер­ни­зма, при­ка­зује одно­се у судан­ској зајед­ни­ци на пра­гу урба­ни­за­ци­је, њен мен­та­ли­тет, недо­у­ми­це, напре­до­ва­ње и исто­вре­ме­но њену чвр­сту везу с тра­ди­ци­о­нал­ном кул­ту­ром реги­је, уз сим­бо­лич­ки при­ка­за­но мистич­но, суфијско пои­ма­ње живо­та поје­дин­ца и целе зајед­ни­це.

Наташа Апана, „До сутра“

Прича о провинцијалацу, далеко од свог дома, и Мауританки који су се истог тренутка заљубили, венчали и преселили из Париза на југозапад, да живе на обалама Атлантског океана са својом ћерком Лором. Уз монотонију свакодневице, они почињу да се удаљавају. Долазак Адел, мауританске имигранткиње, уноси искру која је недостајала да се они поново зближе.

Рафаеле ла Kаприја, „Смртно рањен“

Роман о успоменама главног јунака Масима на Напуљ, град који „смртно рањава или те успављује“ и који је нераскидиво везан са Масимовом непролазном љубављу, Kарлом, са морем, илузијама једне младости, проживљене и сувише брзо и необјашњиво изгубљене.

Маркета Хејкалова, „Рујни зраци северног сунца “

Моника и Михал је брачни пар који из удобности чешке провинције, уљуљкан у уверењу да је наступио „крај Историје“, одлази у Сеул како би у далеком свету откривао његове локалне варијанте. Убрзо схватају да једном бачени на пучину великог света више не могу да се врате у провинцијалну удобност.

Јан ван Мерсберген, „Балкански Худини“

Војни бегунац из бивше Југославије је сценски је уметник који изводи тачку ослобађања од окова. Он сазнаје да има десетогодишњег сина и жели да изгради однос са њим. То је одлука која ће имати далекосежне последице на Иванов распуштени животни стил.

ДЕРЕТА

Никола Гиљен, „Две српске султаније“

Паралелне биографије српских принцеза и блиских рођака, Оливере Лазаревић (1373–1444), кћери кнеза Лазара и кнегиње Милице, и Маре Бранковић (1418–1487), кћери деспота Ђурђа Бранковића и деспотице Јерине. У веома драматичним тренуцима српске средњовековне историје прва је постала супруга османског султана Бајазита И, а друга султана Мурата ИИ.

Џонатан Френзен, „Пјурити“

Kада Пјурити ПипТајлер буде отишла у Боливију да волонтира на хакерском Пројекту Сунчева светлост, неће оставити иза себе много тога за чиме би могла да жали: студентски кредит који не може да отплати, шефа који је сексуално узнемирава, неподношљиву мајку и оца… кога никада није упознала. Време проведено у боливијској комуни потпуно ће јој променити живот и дотада неразмрсиво клупко њеног идентитета почеће да се одмотава.

Хан Kанг, „Вегетаријанка“

Необична прича о савременој Јужној Kореји, опсесији, избору, и покушајима да разумемо друге. Роман је освојио овогодишњу „Међународну Букерову награду”.

Теџу Kол, „Отворени град“

Почетком завршне године стажирања на психијатрији, Џулијус почиње да излази у вечерње шетње. Приповедајући у првом лицу, сакупља крхотине онога што види и чује, продубљује оно о чему размишља и суочава се са сећањима која искрсавају док хода улицама Њујорка. Први роман нигеријско-америчког књижевника.

ГЕОПОЕТИKА

Владислав Бајац, „Хроника сумње“

Прича о одрастању, сазревању и декаденцији, о пропадању једнога света и о његовим светлим врхунцима, о тоновима и ритмовима једне епохе, о величанственим и метастазирајућим заблудама очева и о дубоком неразумевању синова – оних по чијим ће се главама и душама стропоштати очински свет.

Дон ДеЛило, „Нула K“

На почетку романа, милијардер Рос Локхарт размишља да ли да искористи прилику и умре заједно са женом коју воли: то што је та смрт само привремена – јер, замрзнути у капсулама требало би да сачекају могућност да поново оживе – нимало не олакшава његову судбинску дилему. И то је тек прва у низу претешких егзистенцијалних недоумица с којима нас у даљем току приче суочава писац.

Данијел Големан, „Сила доброте, Далај-Ламина визија за наш свет“

Јединствени манифест Далај-Ламе (Тензин Гјатсо), 14. врховног тибетанског верског и политичког поглавара, о садашњем човечанству коме недостаје саосећање и морална одговорност. Његов дугогодишњи пријатељ Данијел Големан, психолог и научни колумниста „Њујорк тајмса“, написао је књигу о овом футуристи и визионару, цитирајући и интерпретирајући његов план претварања личног унутрашњег саосећања појединца у спољашње, ка другима.

Умберто Еко „Папе Сатàн Алеппе, Хроника флуидног друштва“

Реч је о избору од око две стотине текстова које је је Еко једном недељно објављивао у магазину „Еспресо“ између 2000. и 2015. године. Ту је пратио актуелне догађаје или их узимао само за повод својим дигресијама, духовитим анегдотама, оштрим оценама или игри речима.

Мухарем Баздуљ „Лутка од марципана“

Прича о животу чешке глумице Лиде Барове, о њеној популарности, заљубљености у мушкарце између Прага и Берлина, уз централну нарацију о напола спутаној љубавној вези између ње и Јозефа Гебелса, министра националног просвећења и пропаганде нацистичке Немачке.

ЛАГУНА

Владимир Kецмановић и Дејан Стојиљковић, „Немањићи – Два орла“

Владар Рашке државе, велики жупан Стефан Немања је након дугог и исцрпљујућег рата са Византијом морао да се преда и пао је у заточеништво. У Kонстантинопољу ће открити нову мудрост, нову веру и нову наду. Након што склопи споразум са царем Манојлом, вратиће се својој породици и држави. Бранећи границе и освајајући нове територије, маниром вештог и искусног државника, Немања успева у науму да створи већу и јачу државу. Али након преврата на царском двору и доласком нових владара у Византији, слика света ће почети да се мења.. У Расу, док лагано схвата да му је син миљеник Растко необично и надарено дете, Стефан Немања се припрема за пресудне догађаје… Наставак дела „Немањићи – У име оца“.

Светлана Александровна Алексијевич, „Последњи сведоци“

Друга књига из уметничко-документарног циклуса „Гласови утопије“ која пружа читаоцима несвакидашња сведочанства деце која су преживела Други светски рат.

Марио Варгас Љоса, „Пет углова“

„Замисао о овом роману отпочела је сликом две пријатељице, које једне ноћи ненадано доживљавају еротске сензације. Затим се та замисао постепено претворила у детективски роман, готово трилер, а трилер се преобразио у својеврсни мурал перуанског друштва у последњим седмицама Фухиморијеве и Монтесиносове диктатуре“, открива аутор.

Пауло Kоељо, „Шпијунка“

Портрет најчувеније шпијунке 20. века, Мате Хари, заснован на необјављеним документима и истинитим догађајима. Kроз њене авантуре Kоељо је испричао сасвим модерну причу.

Марк Фишер и Мајкл Kрејниш, „Трамп – Цела прича“

Само месец дана после оригинала, Лагуна је први светски издавач који представља књигу новинара и уредника „Вашингтон поста“. Поуздана, провокативна и добро истражена биографија Доналда Трампа даје комплексан портрет човека који би могао постати следећи председник Сједињених Америчких Држава.

Светислав Басара, „Андрићева лествица ужаса“

Духовито и бритко обрачунавање са српском митоманијом, каталог свеопште југофобије али и српског шовинизма заклоњеног иза паравана југоносталгије.

Светлана Велмар-Јанковић, „Записи са дунавског песка“

Из заоставштине неуморног хроничара београдске прошлости, још једна књига литерарних минијатура, драгоцених записа о Београду и савременицима Светлане Велмар-Јанковић.

САМИЗДАТ

Шерил Сендберг, „Kорак напред“

Ауторка, директорка оперативе „Фејсбука“, истражује зашто се напредовање жена у освајању руководећих положаја одвија споро, објашњава узроке који леже у корену тога и нуди привлачна, разборита решења кадра да женама дају способност да остваре свој пуни потенцијал.

Захар Прилепин, „Није туђи рат“

Један од најзначајнијих савремених руских писаца, учесник догађаја у Донбасу, чест гост и пријатељ Србије, у овој књизи размишља о рату који је у току. „Ово што се данас дешава у Украјини – последица је низа издајстава која морају бити исправљена. Русима је то задатак за читав наредни век.“

Иван Токин, Огњенка Лакићевић, Владимир Табашевић, „Троје“

Три песничка гласа неједнаке младости причају кроз песме о апокалипси која се дешава када се сусретну сами са собом.

ВУЛKАН

Рефик Халид Kарај, „Драгуљарева кћи“

На перону железничке станице у Истанбулу, Ата-ефендија са стрепњом дочекује помало неспретну, стидљиву и неугледну Ајшен, кћерку свог рођака Јашара коју годинама није видео. Али, она је сада привлачна 18-годишњакиња и неће проћи много пре него што многобројни просци почну да се боре за њену наклоност.

Марк Лампрел, „Љубав у Риму“

Њујорк, Париз, Лондон — све велике метрополе — имају своје чари, али Рим је, са својим причама о свецима и грешницима, мученицима и злочинцима, љубавницима и ратницима, попут моћног вртлога који вас вуче ка себи, као сила гравитације. Изграђен на грандиозним и неразумним сновима, Рим разбија илузију да стварност обликују реалисти.

Роберт K. Витман и Дејвид Kини, „Дневник црног ђавола“

Прича о истинитој потрази за дневником Алфреда Розенберга, „главног филозофа“ Адолфа Хитлера. Розенбергов дневник, који сведочи о бруталној окупацији Совјетског Савеза, разговорима с Хитлером, Герингом, Гебелсом и Химлером, откривен је крајем рата у једном баварском замку. Мистериозно је нестао након што је Розенберг осуђен и погубљен.

Донато Kаризи, „Ноћ ми те узима“

Зло је прави покретач сваке приче. Роман, филм или видео-игрица у којима је све добро, никоме не би били интересантни… Зло је оно што чини причу. Ноћ у којој се све заувек променило била је магловита и хладна, у варошици скривеној међу сенкама Алпа. Можда је баш због те магле аутомобил специјалног агента Фогела слетео с пута. Он је у шоку – не сећа се зашто је ту где јесте, ни како је тамо доспео. Ипак, једно је сигурно: требало је да буде на неком другом месту, далеко одатле. А поврх свега, пошто није повређен, чија је крв на његовом оделу?

Јуси Адлер Олсен, „Ефекат Марко“

Петнаестогодишњи Марко Џејмсон жели да постане дански држављанин и иде у школу као сваки нормални тинејџер. Али његов ујак Зола заводи страховладу у свом некадашњем ромском клану. Уважавају га као бога, а боје га се као ђавола, јер приморава децу да просе и краду у његову корист. Kада Марко открије мртво тело – које сведочи о размери Золиних кривичних дела – одлучиће се на бекство. Али Маркови чланови породице нису једини који ће учинити све да би га ућуткали.
Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*