Дане Чанковић: Спокој Мире Марковић

1

Помисао на смрт је велика духовна терапија, али и морална. Са њом се духовно уздижемо, лакше разумијемо друге, будемо бољи. Или падамо… Мислимо да је зслужила и горе… Да труне у затвору.

Наш народ каже „Нека се смирила, намучила се јадна“. И заиста, могуће да је Мира Марковић читав свој живот патила. Сазнање да јој је мајка, Вера Милетић, стријељана, а онда послије Другог свјетског рата и проглашена издајником партије и народа и народа, наносило јој је бол, не као да се тај догађај одвијао прије двадесет до педесет година, већ управо као да се то дешава данас, сада. И тај цвијет у коси, по жељи мајке, који је носила, био је жива веза између њих двије, мајке и кћерке.

Када је имала нешто више од годину дана, њену мајку Веру су партијски руководиоци одвели у окупирани Београд, да изврши партијски задатак. Одвели у сигурну смрт, а имала је 23 године и кћерку Миру. Партијски руководиоци су остали и живи и прогласили се народним херојима. Понекад су потребне и жртве. Али од других тражити скоро немогуће, а себи гледати кроз прсте, не иде. А Вера се жртвовала за више циљеве. И онда, када није могла више да издржи мучење, проговорила је и издала своје партијске другове.

Мира је одрастала са мајчиним родитељима, када је имала четрнаест година умрли су јој бака и дјед. И тада спознаје оца, стиче своју нову породицу. Колико јој је значила та породица и спознаја у адолесцентном добу „да није репа без коријена“, показује и чињеница да се није одрекла презимена те породице и у моменту када се удала за вољеног човјека, Слободана Милошевића. Потребно нам је смирено размишљање, да спознамо да смо сви за све одговорни. И за лоше и за добро. Да „уђемо у њену кожу“. Тако ћемо и себе довести у ситуацију и представити се на начин да нам други опросте, јер, ко је без гријеха…

Прекинимо круг осуде и кажњавања и започнимо круг покајања и праштања. Биће нам свима боље. А њој, Мири Марковић, цвјетање липе, нека не буде цвјетање само једне. Оне из врта у Пожаревцу. Нека осјети како миришу све липе, и нека и он и она, Слобо и Мира почивају у вјечном миру.

Бања Лука, Предсједник Покрета

20.04.2019. Дане Чанковић

1 КОМЕНТАР

  1. Lep tekst. Bio bi prihvatljiv da pokojnica nije iza sebe ostavila krvave tragove. Njena licna sudbina nije opravdanje za cinjenje. Ljudski je prastati ali istina se ne sme zaobici, kuda bi nas to dovelo.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*