Дани кад се и сиротиња радовала

0

У Лесковцу, некадашњем српском Манчестеру, новогодишњи празници били време забаве и милосрђа. Имућнији су делили поклоне суграђанима. Биоскопи су имали посебан програм, а у хотелима се свирало све од кола до џеза

Новогодишњи и божићни празници у Лесковцу између два светска рата били су дани када је лесковачка сиротиња добијала прегршт поклона од својих имућнијих суграђана. Индустријалци, трговци, занатлије, доктори, директори, учитељи… редовно су празничним прилозима помагали сиромашним ученицима, Сиротињском дому Гавре Чуљковића или социјално угроженим породицама. То је доприносило да се Божићу и Новој години радују сви, а празнична атмосфера је, по прославама у хотелима и кафанама, подсећала на дочеке Нове године у европским метрополама. Организовани су матинеи, реситали, игранке и џез концерти.

У једном од најразвијенијих југословенских градова између два рата, ког су због процвата текстилне индустрије прозвали Српски Манчестер, своје сиромашне суграђане су даривале и бројне омладинске организације, а сличне активности имало је и Хумано друштво „Српска мајка“. Њихова помоћ је одлазила деци без родитеља. За празнике би их у нову гардеробу облачили од главе до пете, а помоћ је упућивана и „невољнима“ и неспособнима за рад. Међу редовним донаторима била је и Лесковачка црквена општина, као и Лесковачко електрично друштво, многе банке и угледне породице Илића, Влајчића, Кукаревих, Теокаревића, Живка Стојиљковића…


– У сваком од празничних бројева „Лесковачког гласника“ објављиван је списак добротвора и њихових поклона, па се види да су многи имућни Лесковчани, али и они из средње класе, томе редовно прибегавали. Осим поклона у новцу, они су даривали брашно, дрва за огрев, храну и разну другу робу. Деца су добијала погачице и слаткише, а поклони су стизали уочи Божића и Нове године која се славила по старом календару – истиче Мира Ниношевић, историчар и директор Народног музеја у Лесковцу.

КАЛЕНДАРИ СА КРАЉЕВОМ СЛИКОМ
Уз честитку, велики број занатлија и трговаца је Лесковчанима у огласима нудио празничне попусте. У маркетинг је највише улагао продавац обуће „Бата“, али и трговци оделима и разном другом робом. Имућнији Лесковчани су имали навику да купују џепне календаре и да их поклањају својим муштеријама. Сто џепних календара са сликом краља Александра се 1922. године продавало за 35 динара за колико су могле да се купе и најјефтиније кожне ципеле.

По завршетку Првог светског рата празници су били време када су овдашње певачке дружине и уметничка друштва своје игранке, концерте, позоришне представе и реситале одржавали по хотелима и ресторанима. И биоскопи су за те дане имали посебан филмски програм као и „журнале са вестима из целог света“, док су се у пивницама и Соколани одржавали матинеи.

С временом су лесковачки хотелијери почели да спремају сопствене новогодишње и божићне програме. У њима су наступали „одабрани певачи Лесковца“, али и музичари из других градова тадашње државе. Један од најпопуларнијих састава био је џез оркестар „Оси“, о чему сведочи и карта којом је овај ансамбл Лесковчанима честитао наступајућу 1940, а непосредно пред рат за дочек Српске нове године свирао је у хотелу „Плуг“.

– На игранкама се играло „Бранково коло“, „Врањанка“, „Дундо коло“, „Сарајевка“, „Гружанка“, „Трговачко коло“ и наравно „Лесковачка четворка“, али се из програма једне од забава Црквене певачке дружине „Бранко“, из 1934. у хотелу „Плуг“, види да су били заступљени и танго, фокстрот, валцер и енглески валцер као и румба – наводи Мира Ниношевић. – Цена улазнице била је 10 динара.

Игранке су се одржавале и поводом католичког Божића, а организовао их је Француско-српски клуб. На њима су ученици француске школе изводили песме на француском језику, а цео приход одлазио је у хуманитарне сврхе.

ПУЦЊИ

Обележавање новогодишњих и божићних празника између два рата, као ни данас, није могло да прође без пуцања. Тако је забележено да је један мештанин Брестовца, на Бадњи дан, страдао док је пунио пушку.

– Један од тамошњих сељака, чије име нисмо могли да дознамо, хтео је да опали своју ловачку пушку уочи великог празника, као што је то обичај код већине… Међутим, при пуњењу, пушка опали, и на месту га убије – забележено је у „Лесковачком гласнику“.

Игор Митић, Новости.рс

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*