Данијел Игрец: У Вашингтону остаје све исто

0

„Београд мора да прекине са лажном пропагандом и политиком подривања државности Косова. Суверенитет Приштине је трајна категорија, независност Приштине је неповратна чињеница и САД ће увек подржавати Косово на путу стицања пуног међународног признања“.

Изјава Елиота Енгела, високoг функционерa америчког Конгреса, поводом нових повлачења признања тзв. Косова.

Завртимо на овом месту точак историје мало уназад и присетимо се једне чињенице из не тако давних деведесетих година.

У јеку западних притисака и санкција на тадашњу Савезну Републику Југославију, када се од Београда очекивало да прихвати капитулацију на свим фронтовима одбране српских интереса – од Крајине преко Републике Српске до Косова – у Приштину је 13. априла 1993. године слетео амерички конгресмен Елиот Енгел.

Његов кључни задатак био је тада – охрабрити тадашње руководство косовских Албанаца у намери да наставе са субверзивним, антидржавним и сепаратистичким акцијама, уверавајући их у то да ће Вашингтон пружити „беспоштедну помоћ“ у остваривању шиптарских циљева – сецесији и стварању независне „Републике Косово“.

Након пуних 25 година Елиот Енгел и даље заузима једну од најважнијих функција у америчком Конгресу, а његови задаци (читај: задаци администрације америчке „дубоке државе“ чија је Енгел саставна карика) се ни након две и по деценије ни у чему нису променили. Они су остали исти – беспоштедна подршка „сувереном и независном Косову“ на путу остваривања крајњег геополитичког и геостратешког циља атлантиста – „Велике Албаније“.

Ово је само још један у мору примера неодрживости оне приче да ће, уколико се Срби повинују тренутним америчким захтевима, Вашингтон преко ноћи променити своју позицију према Београду и почети да нас третира као пријатеље и савезнике.

Имали смо промене 2000. године па да ли се ишта променило? Јесте, али промене су видљиве само у територијалном обиму српске државе, који је све мањи и мањи.

Схватимо да је америчка спољна политика константа, вођена оним што је већ зацртано много деценија уназад. Американци немају пријатеље и савезнике. Они познају само две категорије – категорију пулена и послушника, „верних паса“ који ће одрадити сваки прљави посао који им газда нареди и категорију „непослушних нација“, нација којима је у америчкој визији униполарног света намењена једино улога „окупационих зона и колонија“. У случају Косова Албанцима је припала улога „верног пса“, а Србима улога „окупиране нације“, улога губитника и пораженог.

 

Данијел Игрец

Патриот

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*