Danijel Igrec: U Vašingtonu ostaje sve isto

0

„Beograd mora da prekine sa lažnom propagandom i politikom podrivanja državnosti Kosova. Suverenitet Prištine je trajna kategorija, nezavisnost Prištine je nepovratna činjenica i SAD će uvek podržavati Kosovo na putu sticanja punog međunarodnog priznanja“.

Izjava Eliota Engela, visokog funkcionera američkog Kongresa, povodom novih povlačenja priznanja tzv. Kosova.

Zavrtimo na ovom mestu točak istorije malo unazad i prisetimo se jedne činjenice iz ne tako davnih devedesetih godina.

U jeku zapadnih pritisaka i sankcija na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, kada se od Beograda očekivalo da prihvati kapitulaciju na svim frontovima odbrane srpskih interesa – od Krajine preko Republike Srpske do Kosova – u Prištinu je 13. aprila 1993. godine sleteo američki kongresmen Eliot Engel.

Njegov ključni zadatak bio je tada – ohrabriti tadašnje rukovodstvo kosovskih Albanaca u nameri da nastave sa subverzivnim, antidržavnim i separatističkim akcijama, uveravajući ih u to da će Vašington pružiti „bespoštednu pomoć“ u ostvarivanju šiptarskih ciljeva – secesiji i stvaranju nezavisne „Republike Kosovo“.

Nakon punih 25 godina Eliot Engel i dalje zauzima jednu od najvažnijih funkcija u američkom Kongresu, a njegovi zadaci (čitaj: zadaci administracije američke „duboke države“ čija je Engel sastavna karika) se ni nakon dve i po decenije ni u čemu nisu promenili. Oni su ostali isti – bespoštedna podrška „suverenom i nezavisnom Kosovu“ na putu ostvarivanja krajnjeg geopolitičkog i geostrateškog cilja atlantista – „Velike Albanije“.

Ovo je samo još jedan u moru primera neodrživosti one priče da će, ukoliko se Srbi povinuju trenutnim američkim zahtevima, Vašington preko noći promeniti svoju poziciju prema Beogradu i početi da nas tretira kao prijatelje i saveznike.

Imali smo promene 2000. godine pa da li se išta promenilo? Jeste, ali promene su vidljive samo u teritorijalnom obimu srpske države, koji je sve manji i manji.

Shvatimo da je američka spoljna politika konstanta, vođena onim što je već zacrtano mnogo decenija unazad. Amerikanci nemaju prijatelje i saveznike. Oni poznaju samo dve kategorije – kategoriju pulena i poslušnika, „vernih pasa“ koji će odraditi svaki prljavi posao koji im gazda naredi i kategoriju „neposlušnih nacija“, nacija kojima je u američkoj viziji unipolarnog sveta namenjena jedino uloga „okupacionih zona i kolonija“. U slučaju Kosova Albancima je pripala uloga „vernog psa“, a Srbima uloga „okupirane nacije“, uloga gubitnika i poraženog.

 

Danijel Igrec

Patriot

POSTAVI ODGOVOR

*