Данинг-Кругеров ефекат

0

Кад прочитате овакав наслов, помислите да се ту крије богапитајшта. У овом конкретном случају, иза наслова стоји дефиниција једног у свијету врло распрострањеног феномена, а по његовој учесталости по глави становника и укоријењености, Балкан је вјероватно свјетски шампион.

Становништво на овим просторима је познато по свестраности, па је тако ваш комшија за кога знате да је једва завршио основну школу, дане проводи гледајући ТВ (на њему риалитије и сличне ствари) и обавезно режимски дневник, заправо експерт за астрофизику и свемирски програм и одговорно тврди да су сви летови у свемир измишљотине. Али ту није крај: пет минута касније, он ће да демонстрира своје завидно знање из области политичких наука и невјероватну обавијештеност, па вам објасни који су амерички планови у покоравању свијета и како су британски империјалисти уцијенили Новака Ђоковића животима родитеља, како би изгубио финале Вимблдона против Мареја (има ту и струја која сматра да му је плаћено). Онда ће да испливају његове спортске вјештине, јер ће да има врло подробно мишљење о томе у којој формацији треба да игра одређени фудбалски клуб, пошто његов тренер нема појма. И све то онако, сједећи у поткошуљи на клупи пред неком продавницом, пијући „пиву клипару“. Он буквално зна све. И то увијек боље од вас. И од свих других. И никада не пропушта прилику да то покаже.

Таквих комшија, укућана, познаника имамо на извоз. Просто је невјероватно како та врста људи (латински назив паметолог блебетарис) код нас успијева. Оно што је карактеристично је да се умножава пропорционално са степеном деградације образовања. Што је образовање горе, тако ова популација просто цвјета. Парадокс који ни Стивен Хокинг не би умио да објасни – образовање све оскудније и баналније, а народ свестранији. Ова појава је посебно уочљива на интернету – довољно је отићи на било који портал, на било коју вијест, па прочитати коментаре. За неког ко проучава друштвене феномене, то је прави рај (све док не заврши истраживање – тад ће му требати бенсединска терапија). Ако нешто понудите јавно, добићете милион неаргументованих и деструктивних критика, а ниједан примјер или упуту како да побољшате то нешто, ако већ није добро. Та врста критике долази од људи који нису у стању да створе било шта, не посједују креативне способности или их имају, а не користе, али зато имају мишљење о томе како неко други треба да ради оно што они сами никад нису радили. Иако нису, они о том знају све. Шта год да је то, сасвим је свеједно. Неписмени људи ће вам говорити како да пишете, они који се никад нису бавили спортом објасниће вама како да то радите, они који никад нису сјели за волан знају боље од вас како да возите и тако у недоглед. Пашће на првој логичкој препреци и чим им поставите неко такво питање, неријетко ће да се наљуте и почну да вас вријеђају, псују итд. Неки би се и тукли. Знате оно – интелектуална капитулација доводи до физичког обрачуна. Ништа Балкан не описује боље од реченице „ма шта ти знаш“.

У чему је заправо ствар? Нешто што је одувијек постојало у људском роду посебно је заинтересовало двојицу психолога са Универзитета Корнел у Сједињеним Америчким Државама. Дејвид Данинг и Џастин Кругер су 1999. извели серију експеримената који су били припремљени тако да провјере какву представу о себи људи имају. Тестирали су способности логичког закључивања, граматике и смисао за хумор. Након што су учесници урадили тестове, добили су задатак да сами дају оцјену својих способности. Резултати су били сљедећи: они који су били на врху листе по успјешности су углавном потцијенили своје способности, сматрајући да су то питања која би свако могао ријешити, док су они са дна листе прецјењивали своје способности и сматрали се много бољим него што стварно јесу. Званично, Данинг-Кругеров ефекат се дефинише као когнитивна предрасуда-склоност, при којој људи скромније интелигенције сматрају да су интелектуално супериорни у односу на оне са вишим интелектуалним способностима. Људи који заиста имају високу интелигенцију тога често нису свјесни и сматрају своје способности нечим уобичајеним.

Резултате својих истраживања Данинг и Кругер су објавили у научном раду под насловом Неспособни и несвјесни тога: како потешкоће у сагледавању сопствене неспособности доводе до напуханих процјена себе (Kruger, Justin; Dunning, David (1999). „Unskilled and Unaware of It: How Difficulties in Recognizing One’s Own Incompetence Lead to Inflated Self-Assessments“. Journal of Personality and Social Psychology 77 (6): 1121–34).

ЗаглушујућаТишина

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*