Darja Aslamova: Francuska se bez borbe predala migrantima

0

Pošto je videla kako lokalno stanovništvo reaguje na teroristički napad u Nici, specijalni dopisnik „KP“ Darja Aslamova uverena je da država nije u stanju da pruži zaštitu od stranaca sa agresivnim namerama

SAMI SMO KRIVI ZA SVE

Bolje, predgrađe Nice, jedno je od najlepših mesta na Azurnoj obali. Mesto za one dokone i razmažene. Gorje prekriveno zelenilom, na čijem se vrhu nalazi vila koja je pripadala Onazisu i Džeklin Kenedi (tamo sada živi poljski milijarder). U šarmantnom zalivu guraju se nevelike jahte. Velike jahte svetskih oligarha otplovile su odmah posle terorističkog napada u Nici. Oligarsi na sve načine izbegavaju čak i senku smrti, jer novac ne mogu poneti sa sobom u grob.

Sedim na terasi sa fantastičnim pogledom, ispijam lako roze vino Provans i jedem boršč. Kombinacija je neobična, ali razumljiva, ako je žena Ruskinja, a njen suprug Francuz. Žena je diva Azurne obale, neozbiljna i šarmantna, nasmejana crvenokosa Jelena Žoli, spisateljica, koketa sa jakim smislom za samoironiju. Njen suprug, Žan Li Žoli je ozbiljan, zgodan bogataš, rođen sa srebrnom kašikom u ustima. Otac mu je bio profesor na Sorboni, poznati geograf. On sam je diplomirao na prestižnoj Politehničkoj školi u Parizu, odakle izlaze politički lideri i upravljači prestižnih kompanija. Već dugi niz godina na čelu je velike banke u Monaku.

Jelena i Žan Li Žoli, francuski par koji i dalje veruje u „slobodu, jednakost, bratstvo“ (Foto: Darja Aslamova)
Jelena i Žan Li Žoli, francuski par koji i dalje veruje u „slobodu, jednakost, bratstvo“ (Foto: Darja Aslamova)

– Tako i napiši o nama – razmaženi, naivni, bogati Francuzi koji Arape nikada nisu videli, osim jednog arapskog šeika koji nam je komšija – smeje se Jelena. – Na području naše vile Arapi nisu viđeni. I u Parizu, gde živimo, sve je čisto u luksuznim oblastima.

– Ali nemoguće da čak ni vi niste mogli a da se ne setite arapskih nereda iz 2005. godine?

– Kojih nemira? – Širom otvara oči Jelena.

– Dakle, vi ste tipični „boboi“ – buržujski boemi[1]? – Zabavljam se ja. – „Kavijar levičari“ koji piju šampanjac i govore o ljudskim pravima?

– Tako je. U svakom slučaju, moj muž je tipični „bobo“.

Ozbiljnom Žan Liju takve šale očigledno ne prijaju. Za njega „sloboda, jednakost, bratstvo“ nisu prazne reči. On govori sa strepnjom. Postoje neki teško osvojeni koncepti koji se ne dovode u pitanje. Podseća me na romantičnog generala Lafajeta, jednog od organizatora Francuske revolucije, koji je želeo da se narod uzdigne na nivo aristokratije, zbog čega je zatvoren, dok su članovi njegove porodice završili na giljotini i čak sahranjeni u zajedničkoj grobnici.

– O kakvoj ravnopravnosti govorite? – pitam ga. – Da li je umesno čuti te reči ovde na Azurnoj obali? Gde je potpuni jaz između naroda i aktuelne finansijske elite.

– Da, ali postoji ideal i njemu valja težiti. Napravili smo mnogo grešaka koje se moraju ispraviti. Da, teroristički napadi su strašni, ali Zapad plaća zbog svoje zločinačke politike. Džordž Buš, Toni Bler i Sarkozi su ljudi koji su uništili Bliski istok počinivši zločin. Današnji napadi su posledica tih kriminalnih dejstava.

Arapi u Nici su takođe došli na miting solidarnosti sa žrtvama terorista (Foto: Darja Aslamova)

– Slažem se. Ali problemi sa – vama stranim – arapskim stanovništvom su znatno ranije počeli. Arapima su besmislene vaše parole „sloboda, jednakost, bratstvo“.

– Zato što smo napravili greške. Smestili smo ih u geto ne dajući im pristojno obrazovanje i posao, faktički smo ih izolovali. Njih je četiri miliona, a samo jedan odsto su idioti koji veruju propagandi islamista. Međutim, računa diplomac Politehničke škole, jedan odsto je 40 hiljada. Čitava vojska.

– Vi grešite – uzvraćam. – Vaših četiri miliona to su zvanično novi migranti. A u terorističkim napadima je učestvovala i druga i treća generacija Arapa koji su zvanično Francuzi i u statistiku ne ulaze.

– Dakle, moramo da ih integrišemo u francusko društvo. Niko se nije ovim ozbiljno bavio.

Odjednom me stiže ogroman umor. Ove reči o integraciji slušam već deset godina od istaknutih francuskih intelektualaca. Što je gori život, to se tvrdoglavije oni drže stereotipa.

– Oni nisu voljni da se integrišu. Oni žele VAS da integrišu – kažem. – Napravili ste grešku jer ste se osloboditi vaših hrišćanskih korena. Sveto mesto prazno ne biva. Bog se ne da prevariti. Vi ste izbacili svog Boga, i novi Bog je došao na njegovo mesto.

Lica mojih sagovornika se skamenjuju.

– Mi smo ateisti – naglašava Žan Li. – Francuska je sekularna republika, a religiji je mesto samo u kući.

Ja se uzdržavam od banalne fraze da je ateizam takođe neka vrsta religije, pri tom nepotkrepljena dokazima.

– Islam je odavno na ulicama Pariza – primećujem. – Pre pet godina, ja sam lično snimila u Parizu molitvu petkom, kada su hiljade ljudi blokirali saobraćaj u centru, širili svoje prostirke. Njihovi organizatori su mi pretili batinama ako ne prestanem da snimam.

– To je jednostavno zato što ljudi nemaju dovoljno džamija za molitvu. Neophodno je da se izgradi nova džamija.

– Protivrečite sebi! – Gubim strpljenje. – Vi ste ateisti koji su spremni da grade džamiju za svoje arapske građane, a zanemarujete svoj hram! A crkva je vaše kulturno-istorijsko nasleđe!

– Sve protivrečnosti će se izgladiti vremenom, – smirujući me govori Žan Li. – I Arapi će postati pravi građani Francuske. Potrebno nam je strpljenje i rad.

Miting solidarnosti sa žrtvama terorističkog napada (Foto: Darja Aslamova)
Miting solidarnosti sa žrtvama terorističkog napada (Foto: Darja Aslamova)

– Isto tako su mislili Rimljani kada su varvari upali na njihovu imperiju – napominjem. – Moje je predviđanje da će vaša Francuska nestati za tri godine.

– Da se kladimo? – uzvikuje uzbuđeno Jelena. – U flašu dobrog šampanjca!

Opkladimo se i ja primećujem sarkastično:

– Hoćemo li naći šampanjac u novoj Francuskoj koja živi po šerijatskom zakonu?

DOSTA JE BILO KUKANJA!

Volim frizerske salone To je najbolje gradsko mesto za ogovaranja i vesti. Moja nova frizerka, energična 25-godišnja Madlen, savršeno je naučila sve engleske reči koje nisu za štampu. O francuskoj vladi govori koristeći nestandardni rečnik i dodaje još jednu francusku reč „merd“[2].

– To je samo gomila idiota – jadikuje. – Jeste li čuli šta je rekao francuski premijer Manuel Vals? Da moramo da se suočimo sa novom realnošću i da ćemo dugi niz godina živeti pod pretnjom novih terorističkih napada. Ovu novu realnost su morali da spreče. Zašto niko nije dao ostavku posle napada? Zašto nije otpustio načelnika gradske policije? Zašto nisu zatvorili šetalište na Dan Bastilje? Otkud kamion usred ogromne gužve? Čim je počeo da se kreće, zašto nisu odmah otvorila vatru?

Čula sam da se kod vas u Rusiji proveravaju čak i torbe kada su velika dešavanja i ne protivim se tome. Neka pogleda. Nemam šta da krijem. I još jedno pitanje: zašto nisu proterali tog tunižanskog idiota kada je počeo da bije ženu, da se raspravlja, krade itd? On nije bio francuski državljanin. Ima policijski dosije debljine Biblije. Što ga nisu vratili u Tunis? Kad idem u Ameriku, moram da popunim hrpu papira, i niko mi neće dozvoliti da tamo radim. Samo kao turista mogu šetati u Njujorku. A u Francusku dolazi svako kome se prohte i lako dobija dozvolu boravka, ako je iz Alžira, Tunisa i Maroka.

Fotografije nestalog Ukrajinca i Estonca na Engleskom šetalištu. Ne mogu ih naći ni među živima, ni među mrtvima (Foto: Darja Aslamova)
Fotografije nestalog Ukrajinca i Estonca na Engleskom šetalištu. Ne mogu ih naći ni među živima, ni među mrtvima (Foto: Darja Aslamova)

Da li si čula da danas vlasti organizuju minut ćutanja na Šetalištu? Doći će mnogo naroda sa cvećem i svećama, tvrdeći da se ničeg ne boje. Ali, boje se! Trebalo je da nas vidiš kako smo pobegli kao zečevi sa šetališta! Sedela sam u kafiću u uličici pored šetališta, i odjednom – vriska, pucnjava, jauci ranjenih. Krenula sam za gomilom. Vodio je jedan čovek. Onda je on stao i otvorio vrata svoje kuće. Vrisnula sam i uletela u kuću. Iza mene još pedesetoro. Čovek je izgubio glavu, a mi smo ga molili da nas ne izbaci napolje i da odmah zatvori vrata. Tako smo sedeli u mraku, nismo palili svetla. Vlasnik je pronašao flašu Kalvadosa. Dao mi je malo, jer su mi čak i zubi cvokotali. Dva sata kasnije, moja majka je došla po mene.

I ne verujem u 84 smrtnih slučajeva. Policija je objavila tu brojku prvi dan i drži se toga. A šta je sa više od 50 teško ranjenih? Svi su preživeli? I zašto će tela dati samo u zatvorenim sanducima? To je stvar rodbine: da zatvori kovčeg ili da se oprosti sa voljenom osobom, čak i ako je od njega napravljeno mleveno meso. Šta vlada skriva od nas? Da li si videli po celom gradu portrete ljudi koji su nestali na Engleskom šetalištu? Gde su oni? Zašto nisu identifikovani? Rekli su da su identifikovali samo 45 ljudi.

Žuri ti se na taj miting? Pa idi. Videćeš Arape koji vrište o solidarnosti i toleranciji dok ih snimaju francuski novinari. Ja neću nositi cveće. I neću ostaviti sveću. Dosta je bilo kukanja! Dođavola s ovom vladom. Sledeći put ću glasati za Marin le Pen. Ona je jedino muško u ovoj zemlji.

VI NE RAZUMETE ŠTA SU LJUDSKA PRAVA

Madlen je bila u pravu. Na skupu solidarnosti, Francuska televizija je snimala isključivo arapske žene u hidžabima. U centru gomile govori jedna energična muslimanka.

– Može li neko da mi prevede? – Molila sam.

– Ja mogu! – Odmah se ponudila mlada žena sa vrlo neobičnim crtama lica i profesionalnom kamerom na ramenu. – Ovo divna muslimanka kaže da Islam nema nikakve veze sa terorizmom. A o tome svi mi, vernici i ateisti, muslimani i nemuslimani moramo stati rame uz rame. Po mom mišljenju, prekrasne reči!

Vojnici Francuske Legije patroliraju Nicom (Foto: Darja Aslamova)
Vojnici Francuske Legije patroliraju Nicom (Foto: Darja Aslamova)

Gledam u ushićeno lice moje sagovornice i pitam:

– Kako se zovete?

– Nuara. Moj tata je Alžirac, ali to nije bitno. U duhu i mentalitetu sam Francuskinja. Bojim se jako da će ovi teroristički napadi promeniti Francuze i da će vlast pripasti fašistima kao što je Marin le Pen. Ta agresivna žena nudi da se povučemo iz Evropske unije i da se ponovo uvedu granične kontrole. Možete zamisliti da u 21. veku, kada postoji Internet i društvene mreže, ljudi budu lišeni slobode kretanja?

– Zbog čega? Ja mogu – kažem. – Ne vidim ništa loše u graničnim kontrolama.

– O, da! Vi ste Ruskinja! Vama je teško da shvatite da su Francuskoj važna ljudska prava!

Nuara, Francuskinja alžirskog porekla, smatra da strah ne sme da ograničava slobodu i da je Rusi „ne razumeju ljudska prava.“ Bojala se da je fotografišem, jer je „Rusi mogu ubiti zbog njenih tolerantnih stavova“ (Foto: Darja Aslamova)
Nuara, Francuskinja alžirskog porekla, smatra da strah ne sme da ograničava slobodu i da je Rusi „ne razumeju ljudska prava.“ Bojala se da je fotografišem, jer je „Rusi mogu ubiti zbog njenih tolerantnih stavova“ (Foto: Darja Aslamova)

– Međutim, Francuzi nisu oklevali da deportuju iz Francuske ruske navijače. Čak i bez dokaza o njihovoj krivici. Ali Tunižanin Mohameda Bulela koji je redovno bio u policijskoj stanici, iz nekog razloga nisu poslali kući.

– Oh, Vi ne razumete. U Francuskoj, ljudi veruju da čoveku uvek treba dati još jednu šansu da se ispravi, – kaže Nuara.

– Vaš Mohamed Bulel je odlično upotrebio svoju drugu šansu, ubivši i ranivši više od tri stotine ljudi.

– Preterujete. Strah ne bi trebalo da ograničava slobodu.

RUSI OVDE MORAJU VODITI RAČUNA O ODBRANI

Bajker i „Noćni vuk“ Sergej živi u Francuskoj već 25 godina i svake nedelje stiže na svom motoru „Harli Dejvidson“ u ruski saborni hram u Nici, ne samo da se pomoli, već i da dobrovoljno zaštiti vernike. Ovaj moćni egzotični čovek, sav u lancima, metalnim prstenovima i maskotom vuka na grudima govori direktno i jasno:

– U Francuskoj vlada potpuna degradaciju i moralni raspad. Potrošačko društvo nije u stanju da sebe zaštiti. Umoran sam od slušanja Francuza: „Šta mogu ja sam da uradim“ ili „Šta mi možemo da uradimo zajedno“. Ja sam ruski patriota, ali poštujem zemlju u kojoj živim. Nakon napada, zakačio sam na svoj motor francusku zastavu sa crnim trakom u znak žalosti. A onda sam shvatio da sam to jedini uradio!

„Podrška SSSR-u i Rusiji“: jakna egzotičnog „noćnog Vuka“ Sergeja, koji dolazi svake nedelje da zaštiti ruski hram u Nici (Foto: Darja Aslamova)
„Podrška SSSR-u i Rusiji“: jakna egzotičnog „noćnog Vuka“ Sergeja, koji dolazi svake nedelje da zaštiti ruski hram u Nici (Foto: Darja Aslamova)
Bajker Sergej okačio je na svom motoru francusku zastavu sa crnim trakom (Foto: Darja Aslamova)
Bajker Sergej okačio je na svom motoru francusku zastavu sa crnim trakom (Foto: Darja Aslamova)

Vidim dva uzroka događaja u Evropi. To je rat na Bliskom istoku, pokrenuli su ga Amerikanci i ti isti Evropljani. A drugi razlog: nova generacija arapskih Francuza i Belgijanaca. Sa prvom generacijom koja je došla ovde da radi, možete razgovarati. Hteli su da prežive, da se integrišu, da pronađu posao i postanu deo društva. I oni su bili zahvalni svojoj novoj domovini. Druga generacija je odrasla na ulici, bez kontrole, jer su roditelji radili. Ovi momci preziru francusku kulturu, a ne poznaju arapsku. Već sa 10, 12 godina izađu u hordama da opljačkaju u noći usamljenog starca ili pijanca. U Nici, postoji rejon Arijan, gde čak ni policija ne sme da promoli nos. Tu cveta trgovina drogom i kriminal. Maroko je glavni dobavljač droge, a Francuska glavni potrošač.

Dete od dvanaest godina, koji stoji „na straži“, i zviždi kada vidi policiju, već ima platu od hiljadu i po, dve hiljade evra mesečno. Kada odraste, postaje profesionalni šakal. I ova generacija šakala želi da vlada Francuskom i da postavlja svoja pravila ovde.

Darja Aslamova u arapskom kvartu Marseja (Foto: Darja Aslamova)
Darja Aslamova u arapskom kvartu Marseja (Foto: Darja Aslamova)

U državi su vandali oštetili 143 hrišćanske crkve, a niko nije kažnjen zbog toga. Ali kao pečurke rastu džamije. Francuzi su se odrekli svoje hrišćanske kulture. Da, neki od njih su patriote koje su držale oružje u kući u slučaju arapskog ustanka. Ali oni nikada, na primer, neće uništiti arapske kvartove i nametati svoj red tamo. Jer će odmah biti uhapšeni i optuženi za rasizam i nacizam.

Zbog toga se Arapi osećaju opušteno. Svaki čak i kriminalac manjeg autoriteta ima svog advokata, koji može da dokaže na sudu kao dva i dva je četiri, da je počinilac žrtva okolnosti. Imao je teško detinjstvo u arapskom getu, u rodnoj zemlji je rat, i tako dalje. A sudije se boje da izreknu kaznu da ne izgledaju kao rasisti.

Mi, Rusi u Francuskoj, istinski verujući ljudi moramo da se mobilišemo i pripremimo za najgore. Za Francusku dolaze teška vremena.

Sa ruskog posrbila: Vladanka Vojvodić Miletić

________________________________________________

[1] Prim. VVM: Od BOurgeois BOhemian. Kovanicu je skovao Dejvid Bruks, američki novinar, da bi opisao novu urbanu „višu” klasu. Videti na primer https://www.theguardian.com/theobserver/2000/may/28/focus.news1

[2] Prim. VVM: Merde, pogrdan izraz, kojem odgovara naša žargonska reč “s..nje”  i ima šire značenje od reči „izmet“.

Izvor: Stanje Stvari

POSTAVI ODGOVOR

*