Дарко Бајић: Агресија створена у новом глобалном свету довела до тога да се идеја нацизма враћа назад!

Редитељ Дарко Бајић припрема документарац "Матхаузен 106621" о свом оцу професору и академском сликару Милошу Бајићу (1915-1995), једном од најзначајнијих представника високог модернизма у српском послератном сликарству.

0

Редитељ Дарко Бајић припрема документарац „Матхаузен 106621“ о свом оцу професору и академском сликару Милошу Бајићу (1915-1995), једном од најзначајнијих представника високог модернизма у српском послератном сликарству.

„То је број који је носио мој отац у логору Матхаузен. Из тог логора и потиче прича. Он је као илегалац био ухапшен од стране специјалне полиције, прво одведен на Бањицу, а онда транспортован у Матхаузен где је са својим пријатељем Љубомиром Зечевићем проналазио угаљ и цртао своје импресије о том логору и свим страхотама које су се тамо дешавале, али и животу који се тамо одвијао“, објаснио је редитељ Танјугу.

Он је испричао да је његов отац цртеже стављао у испражњени пожарни апарат и закопавао у земљу. „Они су и преживели логор, јер их је стално терала та идеја да стварају, да оставе документе о том периоду и како су ти документи преживели, преживели су и њих двојица“, истиче Бајић.

Када су се вратили у Београд, питали су их како су преживели Матхаузен, из једног окружења дошли су у друго и то је била борба и једна занимљива прича.

„Ту причу је мој отац преживљавао са осмехом на лицу и са ентузијазмом, јер се рат завршио и кренула је идеја о једном хуманијем друштву, хуманијем животу, све док 60-тих и 70-их година нису поново кренули ратови и поново почели да се отварају логори. Тада је мој Милош направио велику слику да се та зла поново враћају на лице планете“, истакао је Бајић и подсећа да је из тога произашао циклус „Матхаузен“ по коме је Милош Бајић познат у целом свету.milosbajic_1412025293_670x0Редитељ је појаснио да причу покушава да направи уз помоћ материјала који је као 20-годишњи аматер снимао камером по Матхаузену, следећи приче свог оца.

„Аустријанци све лепо чувају конзервирано и све изгледа као да је било јуче. Завлачио сам се у крематоријске пећи где су спаљивали људе и као клинац сам то преживео и чак дошао до неких проблема са здрављем, јер сам имао јак осећај свега тога што је преживео мој отац“, отркио је Бајић.

„У суштини филм посматрам као свој поглед на биографију свог оца и на све оно што је једна генерација преживела како би нам омогућила живот данас, срећу и да сам живот живимо пуним плућима“, додао је редитељ.

Он је приметио да, како време пролази, постајемо несвесни свега што је било и додаје да му је важно да осећај који има према свему што је његов отац преживео остави за следећу генерацију.

„Није ствар ни нација, ни тога ко је агресор, ко није, већ је ствар једног мог осећаја да свет, који је успео послератну еуфорију окретања ка неком хуманијем друштву и трагање за једним начином живота који ће омогућити да живот проживите са знаком усхићења и пуноће, а да не будете само ти који ће градити живот за оне који ће то материјално искористити, уствари довео до неких бунтова и агресија“, објаснио је Бајић.

Он сматра да је „агресија створена у новом глобалном свету довела до тога да се идеја нацизма враћа назад“. „Агресија побеђује смиреност, памет, интелигенцију, љубав, срећу и она почиње да господари не само на глобалном нивоу и из центара велесила, него и на локалном нивоу. Ви сте угрожени само због тога што слободно размишљате и мислите на други начин, ви сте угрожени од оних који хоће да вам наметну свој начин живота и размишљања“, упозорава Бајић.

Бајић припрема још два пројекта које планира да реализује током 2017. и 2018. године у сарадњи са, како каже, два сјајна аутора са којима је дуго желео да сарађује.

Б92

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*