Деца говоре англосрпски

Деца говоре англосрпски

0

Више од 80 одсто натписа у главном граду истакнуто је латиничним писмом и на страном језику. Кад говоримо матерњим људи су природнији. На одећи Smile, State of America, на столу помфрит, кечап и ајс-ти

ПИТАЊЕ језичке окупације питање је опстанка једног народа. Оно што преостане иза сеоба, олуја и прогона, може да нестане континуираним и неометаним културолошким геноцидом у области језика и писма. Судећи према ономе што нас окружује, време је да се промени лежеран однос државе и одговорних институција према стихијском лингвоциду – сматра др Оливера Крупеж, професор српског језика и књижевности.

Она наводи да је више од 80 одсто латиничких натписа и реклама у Београду и Србији, али као важну чињеницу истиче да није реч само о писму, него и о језику. Натписи на фирмама и радњама, рекламе, упутства, брошуре, каталози, проспекти, налепнице, етикете, шопинг молови, чак и амбалажа прехрамбених производа, исписани су накарадним англосрпским језиком.

Управо зато је неопходно да државни органи одлуче да се у пракси спроводи члан 8. Устава о службеном српском језику и писму ћирилици.

– Ученици седмог разреда упознају Фему, опанчарку која се погосподила и наумила да расипањем новца и опонашањем отменог света постане ноблес – каже проф. Крупеж. – Иако неука, знала је да познавање језика представља важну одлику учености те је немилице користила немачки и француски у свом припростом опхођењу са другима. Такве, Фемине верзије страних језика, у данашње време енглеског, срећемо свуда око себе. Ни по чему се не може закључити да сте ушли у одељење једне школе у Београду или у Србији ако погледате шта деца имају на себи (Smile, Univezity, State of America, Bicucle, Take me).

Деца говоре англосрпски

Више од 80 одсто натписа у главном граду истакнуто је латиничним писмом и на страном језику. Кад говоримо матерњим људи су природнији. На одећи Smile, State of America, на столу помфрит, кечап и ајс-ти

МЛАДИ СУ СЈАЈНИ, УЗОРИ СУ ЛОШИПРОФЕСОРКА Крупеж сматра да имамо сјајну омладину, која прихвата накарадне узоре. Зато им треба понудити праве вредности. Ту су на потезу, не само школа, већ породица, друштво, медији… – Није проблем у омладини, већ у ономе што им се нуди – истиче она. – Школа је само једна у ланцу. На путу од куће до школе они виде све те бројне натписе исписане накарадним англосрпским језиком. Посебна прича је шта се приказује на телевизијама. Професионалци који раде у школама се труде да им понуде праве узоре, али, у поређењу са медијском снагом, ми губимо битку.

 

новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*