Deca govore anglosrpski

Deca govore anglosrpski

0

Više od 80 odsto natpisa u glavnom gradu istaknuto je latiničnim pismom i na stranom jeziku. Kad govorimo maternjim ljudi su prirodniji. Na odeći Smile, State of America, na stolu pomfrit, kečap i ajs-ti

PITANJE jezičke okupacije pitanje je opstanka jednog naroda. Ono što preostane iza seoba, oluja i progona, može da nestane kontinuiranim i neometanim kulturološkim genocidom u oblasti jezika i pisma. Sudeći prema onome što nas okružuje, vreme je da se promeni ležeran odnos države i odgovornih institucija prema stihijskom lingvocidu – smatra dr Olivera Krupež, profesor srpskog jezika i književnosti.

Ona navodi da je više od 80 odsto latiničkih natpisa i reklama u Beogradu i Srbiji, ali kao važnu činjenicu ističe da nije reč samo o pismu, nego i o jeziku. Natpisi na firmama i radnjama, reklame, uputstva, brošure, katalozi, prospekti, nalepnice, etikete, šoping molovi, čak i ambalaža prehrambenih proizvoda, ispisani su nakaradnim anglosrpskim jezikom.

Upravo zato je neophodno da državni organi odluče da se u praksi sprovodi član 8. Ustava o službenom srpskom jeziku i pismu ćirilici.

– Učenici sedmog razreda upoznaju Femu, opančarku koja se pogospodila i naumila da rasipanjem novca i oponašanjem otmenog sveta postane nobles – kaže prof. Krupež. – Iako neuka, znala je da poznavanje jezika predstavlja važnu odliku učenosti te je nemilice koristila nemački i francuski u svom priprostom ophođenju sa drugima. Takve, Femine verzije stranih jezika, u današnje vreme engleskog, srećemo svuda oko sebe. Ni po čemu se ne može zaključiti da ste ušli u odeljenje jedne škole u Beogradu ili u Srbiji ako pogledate šta deca imaju na sebi (Smile, Univezity, State of America, Bicucle, Take me).

Deca govore anglosrpski

Više od 80 odsto natpisa u glavnom gradu istaknuto je latiničnim pismom i na stranom jeziku. Kad govorimo maternjim ljudi su prirodniji. Na odeći Smile, State of America, na stolu pomfrit, kečap i ajs-ti

MLADI SU SJAJNI, UZORI SU LOŠIPROFESORKA Krupež smatra da imamo sjajnu omladinu, koja prihvata nakaradne uzore. Zato im treba ponuditi prave vrednosti. Tu su na potezu, ne samo škola, već porodica, društvo, mediji… – Nije problem u omladini, već u onome što im se nudi – ističe ona. – Škola je samo jedna u lancu. Na putu od kuće do škole oni vide sve te brojne natpise ispisane nakaradnim anglosrpskim jezikom. Posebna priča je šta se prikazuje na televizijama. Profesionalci koji rade u školama se trude da im ponude prave uzore, ali, u poređenju sa medijskom snagom, mi gubimo bitku.

 

novosti

POSTAVI ODGOVOR

*