Дечаку из Сомбора Немачка дала милион евра за трансплатацију срца!

0

„Донора мог срца нисам могао да упознам, али сам му неизмерно захвалан, као и свим лекарима у Минхену који су ми подарили нови живот.“

Kада смо стигли на договорени разговор са породицом Батковић, ово су биле прве речи Дејана Батковића, младића који је добио најбољу медицинску негу у Немачкој, иако није њихов држављанин!

Ни његови родитељи немају немачко држављанство. Пореклом су из Сомбора и радили су свега годину дана у Минхену, када је Дејану који је тад имао 15 година, позлило.

– Пребачен сам у болницу, а после свега 20 дана ми је у болници „Kлиникум Гросхадерн“ у Минхену трансплантирано ново срце. Сада имам 18 година, одличан сам ђак гимназије у Минхену и кад год могу дођем у Сомбор – каже овај храбри младић.
– За пресађивање новог срца потребно је највише шест сати да стигне од донора до примаоца. Све се решава у Еуротрнасплант систему. Знам да у нашој земљи нису такви услови, али је свака донорска картица важна. Да није било тог дечака, од кога сам добио ново срце, можда не бих преживео – прича Дејан.

Kако објашњава његов отац Мирко, држава Немачка је за лечење његовог сина платила 1.289.000 евра!

– Толико је коштало пресађивање и болничко лечење јер је Дејан био у болници два и по месеца – објашњава Мирко и додаје:

„Држава и даље за његове лекове плаћа 7,5 хиљада евра, а наша обавеза је да платимо само 50 евра сваког месеца. Док није постао пунолетан за лекове смо плаћали чак и мање.“

Он објашњава да су у Немачкој деца свима приоритет.

– То је била наша срећа – каже он.

Млади Сомборац, који је за празнике са родитељима стигао у Сомбор пожурио је да прво види старе другаре.

-Живим сасвим нормално, али морам редовно да пијем лекове. Још у календару имам обележен 8. септембар када сам оперисан и добио ново срце. Лекари у Немачкој веома воде рачуна о томе како живимо. Стално одлазим на заједничке излете са вршњацима, који су такође имали трансплатације, а са нама су увек и лекари – прича Дејан.

Плаћено боловање за мајку дечака

– Били смо очајни када су нам лекари саопштили дијагнозу – каже Хида, дечакова мајка, и додаје:

„Kада смо одлучили да одемо на рад у Немачку нисмо знали ни како ћемо тамо живети, ни какав посао можемо да добијемо. Моја мајка Ружа је већ тамо радила па нама је она помогла, али када су нам рекли од чега Дејан болује, нама се цео свет срушио. Међутим, ми не само што смо били ослобођени свих трошкова, већ смо могли да користимо и боловање док се он опорављао, иако нико од нас није имао њихово држављанство. Муж и ја смо имали само дозволу за рад, али то је било довољно да наш син добије најбољу негу“.

 

 

 

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*