Decenija od ubistva: Sadamov duh i dalje proganja SAD

Deset godina nakon ubistva Sadama Huseina njegov duh i dalje proganja SAD i služi kao podsetnik na njene neuspele želje da donese mir na Bliski istok, piše AFP.

0

Kako navode, kada je Husein obešen 30. decembra 2007. godine tadašnji predsednik SAD Džordž Buš je već znao da invazija na Irak, tokom koje je tada već stradalo 30.000 vojnika SAD, nije Vašingtonu donela ono što je želeo.

„Mnogo teških izbora i žrtvi je pred nama. Ipak, bezbednost i sigurnost Amerikanaca zahteva da ne posustajemo u osiguravanju da iračka mlada demokratija nastavi da napreduje“, rekao je tada Buš.

Demokratski Irak ostao je Bušova pusta želja, Amerikanci nisu uspeli da zaustave ubijanje i rast nasilja u zemlji, navodi AFP.

Sunitska manjina tada je postala sve više gnevna prema dominantno šiitskoj vladi – to je je dovelo do uspona Islamske države u čijim redovima se nalaze brojni vojni zvaničnici Sadama Huseina.

Više od 5.000 vojnika SAD se i dalje nalazi u Iraku i pruža podršku Iračkoj vojsci koja i dalje nije u mogućnosti da se sama bori protiv ekstremista.

Za to vreme, američka javnost koja je te 2003. veoma podržavala invaziju na Irak, i dalje se oporavlja od rata.

AFP tu navodi da je neuspeh u Irak veoma uticao na predsednika SAD Baraka Obamu da ne pokrene vojnu akciju protiv sirijskog predsednika Bašara al Asada u krvavom civilnom ratu koji će uskoro ući u šestu godinu.

Za to vreme Obamin naslednik Donald Tramp svoju predsedničku kampanju izgradio je delom na obećanju da se SAD nikada više neće mešati u “promene režima“ i “izgradnje nacija“. Takođe, Tramp je tokom kampanje više puta ponavljao da je on, za razliku od Hilari Klinton, bio protiv rata u Iraku.

Ipak, francuska novinska agencija tu ističe da je Tramp u intervjuu koji je 2002. dao Hauardu Sternu izjavio da će podržati invaziju.

Decenija je prošla od ubistva Sadama Huseina, a pojedini američki zvaničnici i dalje pokušavaju da shvate razloge neuspeha. Džon Nikson, prvi analitičar CIA koji je ispitivao Sadama Huseina 2003. godine u svojoj novoj knjizi kaže da su obaveštajne službe SAD i zvaničnici Bele kuće pogrešili kada je reč o iračkom lideru.

On piše da Sadam Husein tokom poslednjih godina vlasti „izgleda da nije imao pojma šta se dešava u Iraku“.

„Nije imao plan za odbranu Iraka i nije mogao da shvati veličinu oluje koja se približavala. Bio je zauzet pisanjem romana 2003. godine. Nije više vodio vladu“, navodi Nikson.

Međutim, visoki zvaničnici SAD snažno su verovali da će svrgavanje režima Sadama Huseina doneti mir u Iraku. Nikson tu priča priču iz 2007. godine koja, kako navodi, možda objašnjava zbog čega su SAD bile osuđene na propast u Iraku.

Buš je tada pitao Niksona da mu opiše karakter Sadama Huseina.

„Rekao sam mu da je bio šarmantan na prvu loptu i da je koristio samodegradiranje kako bi vas opustio. Predsednik je izgledao kao da će se razbesneti. Brzo sam mu objasnio da je pravi Sadam zapravo sadističan, arogantan i sarkastičan, što je delovalo kao da ga je smirilo“, navodi Nikson.

On navodi da je Buš krivio CIA za sve loše što se dogodilo i tražio analize svega, a da je u isto vreme čuo samo ono što je želeo da čuje.

AFP navodi da bivši analitičar pravi složenu sliku Sadama kao brutalnog diktatora koji kroz metode kao što su ubistva, pretnje i zastrašivanje u isto vreme uspeva da napravi ekvilibrijum u etnički raznolikom Iraku.

B92

POSTAVI ODGOVOR

*