Dedeić: Jedini sam kandidat u Crnoj Gori koji zastupa Srbe

0

Mo­žda ću bi­ti po­sled­nji pred­sjed­nik ne­za­vi­sne Cr­ne Go­re. A ako ta­ko bu­de, ni­ka­da ne­će­mo ući u Evrop­sku uni­ju, ži­vje­će­mo u dr­ža­vi sa dru­gim sim­bo­li­ma i bi­će­mo po­no­sni na ono što smo bi­li od ka­da nas ima, po­ru­čio je u in­ter­vjuu za „Dan” pred­sjed­nič­ki kan­di­dat Srp­ske ko­a­li­ci­je Do­bri­lo De­de­ić.
– Đu­ka­no­vi­ću naj­vi­še za­mje­ram što je udž­be­nič­ki kon­ver­tit, iz­daj­nik i an­ti­sr­bin, te je, kao ta­kav, ras­tu­rio dr­ža­vu ko­ju su sa­nja­li i za ko­ju su ži­vje­li Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski, Nje­goš i Mar­ko Mi­lja­nov – re­kao je De­de­ić
• Za­što ste se kan­di­do­va­li za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re?
– Kan­di­do­va­lo me je pred­sjed­ni­štvo Srp­ske ko­a­li­ci­je, jed­no­gla­sno. S ob­zi­rom da sam kao te­ren­ski i me­dij­ski ope­ra­ti­vac efi­ka­sni­ji od ko­le­ga iz na­šeg sa­ve­za, po­nu­dio sam da ne­ko dru­gi, od za­i­sta vi­še do­brih kan­di­da­ta, umje­sto me­ne sa­op­šti na­šu po­li­tič­ku pri­ču u in­ter­va­lu do 15. apri­la. U toj va­ri­jan­ti, mo­gao sam is­ku­stvom i ra­dom da gu­ram ci­je­lu kam­pa­nju iz po­za­di­ne baš kao da sam i sam kan­di­dat. Ipak, na kra­ju su kon­sul­ta­ci­je, u pot­pu­no de­mo­krat­skoj at­mos­fe­ri, unu­tar Srp­ske ko­a­li­ci­je, ko­ja ku­bu­ri sa sred­stvi­ma i ima đe­li­mič­nih or­ga­ni­za­ci­o­nih pro­ble­ma, vra­će­ne na po­če­tak. Za­to sam u dru­goj po­lo­vi­ni pret­hod­ne ka­len­dar­ske sed­mi­ce, su­o­čen sa jed­no­gla­snim sta­vo­vi­ma svih kon­sti­tu­e­na­ta na­šeg sa­ve­za, do­šao u po­zi­ci­ju da od me­ne za­vi­si i sam iz­la­zak Srp­ske ko­a­li­ci­je na pred­sjed­nič­ke iz­bo­re. Tru­dio sam se u ži­vo­tu da ne iz­dam one ko­ji su mi sa­rad­ni­ci na na­čin na ko­ji su ne­ki dru­gi ne­ka­da me­ne iz­da­li, pa sam pri­hva­tio kan­di­da­tu­ru.
Mo­gu da ga­ran­tu­jem da ću se kao lav bo­ri­ti da se isti­na o za­ča­ra­nom kru­gu u ko­ji je si­stem uvu­kao Sr­be ču­je i da­lje od gra­ni­ca Cr­ne Go­re. Taj si­stem tre­ba raz­va­li­ti.
• DPS je od­re­dio za kan­di­da­ta Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te? Mo­že­te li ga po­bi­je­di­ti?
– Pra­vo je DPS-a da oda­be­re svog kan­di­da­ta, uklju­ču­ju­ći i ono­ga ko­ji je raz­bio za­jed­nič­ku dr­ža­vu i ugu­rao pri­vat­nu dr­ža­vu Cr­nu Go­ru u oku­pa­tor­ski NA­TO. Mi­lo Đu­ka­no­vić je u vi­še na­vra­ta na­pra­vio i di­rekt­nu šte­tu po­li­tič­koj gru­pa­ci­ji ko­joj pri­pa­dam. Jed­nom nam je, re­ci­mo, na prav­di Bo­ga, oteo Srp­ski na­ci­o­nal­ni sa­vjet ko­ji smo re­gu­lar­no do­bi­li na elek­tor­skim iz­bo­ri­ma. Đu­ka­no­vić je us­po­sta­vio me­ha­ni­zme za asi­mi­la­ci­ju Sr­ba i pre­tva­ra­nje pri­pad­ni­ka na­še na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce u po­li­tič­ki fri­gid­ne Cr­no­gor­ce. To što je Đu­ka­no­vić šef kri­mi­nal­ne gru­pe ne tre­ba tu­ma­či­ti sa­mo kao pro­blem svih gra­đa­na ili sla­bost DPS-a, ne­go i kao sa­vr­še­nu pri­li­ku da sju­tra ob­no­vi­mo je­din­stve­nu dr­ža­vu sa Sr­bi­jom ka­da se ho­bot­ni­ca uru­ši i ka­da bu­de ja­sno da je ne­za­vi­sna Cr­na Go­ra for­mi­ra­na kao vje­štač­ka i an­ti­srp­ska tvo­re­vi­na.
Mi­la Đu­ka­no­vi­ća mo­gu da po­bi­je­dim u srp­skom bi­rač­kom ti­je­lu, ali ga, sa­svim si­gur­no ne­ću po­bi­je­di­ti na Ce­ti­nju, ni­ti ta­mo gđe gla­sa­ju oni ko­ji su raz­bi­li ono naj­sve­ti­je što smo ima­li – Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru.
• Šta naj­vi­še za­mje­ra­te Đu­ka­no­vi­ću?
– Đu­ka­no­vi­ću naj­vi­še za­mje­ram što je udž­be­nič­ki kon­ver­tit, iz­daj­nik i an­ti­sr­bin, te je, kao ta­kav, ras­tu­rio dr­ža­vu ko­ju su sa­nja­li i za ko­ju su ži­vje­li Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski, Nje­goš, Mar­ko Mi­lja­nov… Za­mje­ram mu što je ame­rič­ki slu­ga i va­zal Evrop­ske uni­je. Sma­tram lu­di­lom ak­te na­si­lja nje­go­vih ma­fi­ja­ških i neo­ko­mu­ni­stič­kih je­di­ni­ca na Srp­sku pra­vo­slav­nu cr­kvu i na­sto­ja­nja da se for­mi­ra ne­ka dru­ga eku­me­ni­stič­ka pra­vo­slav­na cr­kva u Cr­noj Go­ri. Na­rav­no, te­ško će se pred Bo­gom i lju­di­ma opra­ti i za so­ci­jal­no ra­su­lo ko­je je na­pra­vio u Cr­noj Go­ri i hi­lja­de ne­sreć­ni­ka ko­ji tu­ma­ra­ju bez hlje­ba i bu­duć­no­sti. Za to vri­je­me, nje­gov i ne­ki dru­gi „ta­ti­ni” i „ma­mi­ni” si­no­vi gra­de hi­dro­e­lek­tra­ne, otva­ra­ju fir­me…
Ipak, vri­je­me će da pre­ga­zi sve te­ko­vi­ne nje­go­ve vla­da­vi­ne i ov­đe će po­no­vo bi­ti for­mi­ra­na srp­ska dr­ža­va, ili će Đu­ka­no­vi­će­va kli­ka, uko­li­ko op­sta­ne na vla­sti, mo­ra­ti da da auto­no­mi­ju Sr­bi­ma u Cr­noj Go­ri ta­mo gđe smo ve­ći­na.
• Ka­ko vi­di­te sta­tus Sr­ba u Cr­noj Go­ri da­nas?
– Sr­bi u Cr­noj Go­ri ne­ma­ju sta­tus, u to­me je po­en­ta. Mi smo za­ro­blje­ni­ci si­ste­ma, po­li­tič­ki čer­ga­ri, ni na ne­bu ni na ze­mlji. Ne­ma nas u ade­kvat­nim ka­te­go­ri­ja­ma u dr­žav­nim or­ga­ni­ma i lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi. Pro­tiv nas je usmje­ren kom­ple­tan bez­bjed­no­sni apa­rat. U jav­nom dis­kur­su, Sr­bi se pri­ka­zu­ju kao te­ro­ri­sti, ubi­ce, kri­mi­nal­ci, koč­ni­ča­ri na­pret­ka dru­štva i dr­ža­ve. Ne­ki srp­ski po­li­ti­ča­ri, u svom tom konk­te­stu, po­ku­ša­va­ju da „kre­če” Cr­nu Go­ru, dr­ža­vu ko­ja nas uni­šta­va i oti­ma nam pra­va ko­ja ga­ran­tu­ju njen Ustav i nje­ni za­ko­ni. Za­to sam ap­so­lut­ni pro­tiv­nik bi­lo ko­je gra­đan­ske pri­če u Cr­noj Go­ri, ma­kar to bi­lo i sa „po­mi­ri­telj­skog” srp­sko-cr­no­gor­skog aspek­ta. Jer, sa­mo ono­ga tre­nut­ka ka­da ri­je­ši­mo svo­je na­ci­o­nal­no pi­ta­nje u Cr­noj Go­ri mo­že­mo bi­ti i Sr­bi i gra­đa­ni. Do ta­da tre­ba da ovoj dr­ža­vi vra­ti­mo ono­li­ko ko­li­ko nam da­je. Na de­struk­ci­ju tre­ba od­go­vo­ri­ti de­struk­ci­jom, sva­ka­ko u gra­ni­ca­ma si­ste­ma i po za­kon­skim pra­vi­li­ma. Šut ne mo­že sa ro­ga­tim, a mi ne mo­že­mo da for­mi­ra­mo jed­no ođe­lje­nje za srp­sku đe­cu u Cr­noj Go­ri, a ka­mo­li da iz­ve­de­mo dr­žav­ni udar, ka­ko je to de­fi­ni­sa­no u kon­struk­ci­ja­ma onih ko­ji kroz ne­ko­li­ko lju­di ci­je­lu srp­sku na­ci­ju sta­vlja­ju na stub sra­ma.
Za­to i ka­žem – mo­žda ću bi­ti po­sled­nji pred­sjed­nik ne­za­vi­sne Cr­ne Go­re. A ako ta­ko bu­de, ni­ka­da ne­će­mo ući u Evrop­sku uni­ju, ži­vje­će­mo u dr­ža­vi sa dru­gim sim­bo­li­ma i bi­će­mo po­no­sni na ono što smo bi­li od ka­da nas ima. I po­go­to­vo na ono či­me smo se za­kle­li i za­vje­to­va­li na Ko­so­vu. Valj­da je sta­ri­ji car La­zar od Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Ili ve­ći­na mi­sli da su Mi­lo i Mu­rat ra­ci­o­nal­ni­ji, sa­vre­me­ni­ji i vi­še de­mo­kra­te?
M.VE­ŠO­VIĆ

 

Re­fe­ren­dum za iz­la­zak iz NA­TO-a

Ka­kva će bi­ti osnov­na po­ru­ka Va­še kam­pa­nje?
– Ja sam obi­čan Sr­bin, je­dan od nas Sr­ba, ka­ko ka­žu mo­ji pri­ja­te­lji u iz­bor­nom šta­bu. Mo­gu, sa nji­ma, da le­ga­li­zu­jem, do u de­ta­lje, pri­ču o re­vi­di­ra­nju svih po­sle­di­ca vla­da­vi­ne Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i DPS-a. Kao pred­sjed­nik Cr­ne Go­re od­mah bih ras­pi­sao re­fe­ren­du­me o iz­la­sku dr­ža­ve iz NA­TO-a i po­ni­šte­nju od­lu­ke o pri­zna­nju ne­za­vi­sno­sti la­žne dr­ža­ve na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji.
Bo­ri­ću se ak­tiv­no i da Cr­na Go­ra ne uđe u Evrop­sku uni­ju jer bi se pri­klju­če­njem bri­sel­skoj ska­la­me­ri­ji još jed­nom tvr­đim dr­žav­nim in­stru­men­ti­ma i me­ha­ni­zmi­ma „za­ku­cao” ka­ta­stro­fa­lan po­lo­žaj Sr­ba u Cr­noj Go­ri. Kru­nom svog ži­vo­ta sma­trao bih ras­pi­si­va­nje re­fe­ren­du­ma o ob­no­vi jed­ne srp­ske dr­ža­ve od Su­bo­ti­ce do Ba­ra.

 

Dan onlajn

POSTAVI ODGOVOR

*