Дејан Мијач: Требало се прошетати и по Дедињу и поред ТВ Пинк!

Ако "Њему" једног тренутка прекипи, пошто је доста увредљив човек, може да се приупита "да ли ја могу мало да ошамарим" и ако оцени да то може, он се неће либити Подржавам протесте и увек сам за њих зато што је то увек дашак ветра што покреће, даје одговор на оно што већ поприлично постаје репресија.

0

Али, не знам, ако „Њему“ једног тренутка прекипи, пошто је доста увредљив човек, да ли може нешто да уради… Он сада испипава лево, десно, „да ли ја могу мало да ошамарим“ и ако оцени да може, он се неће либити, каже, између осталог, у разговору за Данас редитељ Дејан Мијач. Он сматра да је срећан што неће доживети да буде у будућем свету, који ће према његовом мишљењу бити апсолутно биполаран.

– С једне стране ће бити обесправљени, а с друге они који имају сва права, ужасно богати и сиромашни.

То ће бити друштво које ни најцрња орвеловска прогноза није могла да претпостави.

* Да ли има потенцијала у спонтаности или је важније артикулисати протесте?

– Ако није спонтано, неко ће то одмах оценити да су људи изманипулисани и да се буне у нечију корист и за нечије интересе. Мене више занима питање постоји ли спонтани побачај, зато што мислим да све има своје узроке и они су важни, а не циљ. Тако су и у овој побуни узроци важни.

* Шта бисте поручили демонстрантима, имате ли неку идеју како да се омасове и истрају?

– Ми кад смо се бунили, веровали смо у идеју европске Србије, а мислим да сада гро становништва више не верује у то. Изгубљена је изгледа свака нада да ћемо бити примљени у Европу. Све ово што се црта, са тим облацима који долазе, говори нам да ће то бити нешто потпуно другачије. После извесног времена или кад ова власт оде и кад остане то што остане, Србија ће можда постојати, а можда и неће. Мислим да би демонстранти требало да прошетају мало до Дедиња, до Карићевих вила, да прошетају мало до Пинка. Да видимо како ће онда да реагују. Сећате се – у време Милошевића је Дедиње било забрањени град. Моје питање је зашто не шетају тамо где би могли да им се приближе и узнемире у њиховом комотном животу.

* Шта су према вашем мишљењу узроци у овом случају. Шта је покренуло младе, али и старије грађане да се побуне?

– Видите, рецимо пензионери. Они не могу да буду отпуштени. Може, додуше, да их гази власт па да им одузме и пензије, што ме не би изненадило или да нам испразни пензиони фонд као што је то Милошевић урадио. То би могла да буде једна од мера репресије за неподобно понашање у односу на ову власт. Зато кажем да су узроци важни и зато ако имате да неко шета, и то популација, каква је на овим протестима, рецимо од 16 до 80 година, онда је то значи пресек стања у нашем друштву. То су два репера, које забодете и кажете: „отле – дотле“. Сви мисле да ово не ваља у чему живимо, и то је бунт који иде из потребе да се то каже. То не може никако да се артикулише, јер то нико неће ни да чује. Не само у Србији него и ван ње.

* Хоћете да кажете то због тога што Александар Вучић има подршку европских лидера?

– О томе се ради. Другим речима, никога није брига. Све су ствари укалкулисане. Сад треба да буде мир, сад би нам одговарала стабилност, или сад нам не би одговарала. Стално се праве комбинације у том смислу, негде на неком месту, од неких стратега. Немојте ви мислити да је то нека памет тамо. То је учило школе, али тако да једног момента каже да је црно-бело и обратно. Такав је био Блер, који је био поприлично дуго на власти у једној значајној земљи, која доста утиче и каналише светску политику.

* Како видите понашање власти спрам протеста?

– За ову власт шетати, викати, казати да је лопов није уопште важно и нема никакве везе. Они ће и даље радити то што раде и то здушно. Баш их брига.

* Докле?

– Они који су замислили ту светску констелацију претпостављају да је то заувек. Сад имамо изборе скоро сваке године и сваке године имамо истеривање рекорда у корист ових који су на власти, и то преварантским путем и свим средствима да би се остварио утисак. А ускоро, знате, неће бити ни утисака, као што је и „Утисак недеље“ склоњен, тако ће бити укинуто право на било који утисак. Биће – „баш ме брига шта ти мислиш“. Владаћу вечито као Тито. Човек може да издржи много. То су показали логори у Другом рату.

* Идемо ли ми ти путем?

– Не баш логора, али поробљених људи сигурно.

* Како коментаришете Вучићеву лежерну опаску у вези с учесницима протеста да могу да шетају колико год хоће?

– Не слушам ја њега помно, али оно што добијем као информацију ми говори да је Вучић невероватно сујетан човек. Њему ово што се дешава није нимало пријатно и он би из све снаге ударио да то може, него брине како ће ови њему да забележе то и зато не зна шта ће. А с друге стране, то што каже – он вероватно има разлога и да верује у своју несмењивост. Па, чак и ми негде, отприлике, са стране сагледавамо да је поприлично „у праву“

А. Ћук, ДАНАС

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*