Дејановић: Монструми су некада у Србији „живели“ само у филмовима!

0

Монструми су некада давно у Србији „живели” само у филмовима. Нажалост, фикција је у међувремену постала стварност, па су сурова убиства и масакри, за које смо били уверени да су немогући код нас и да су резервисани само за неке друге који су јако далеко, и те како постали део наше стварности.

О таласу насиља који нас је погодио пуном снагом овог лета Славица Ђукић Дејановић, потпредседница СПС-а и директорка клинике „Др Лаза Лазаревић”, у недељном интервјуу за „Ало!” каже:

– Насиља је увек било. И у овом тренутку док причамо 150 милиона девојчица и 73 милиона дечака у читавом свету трпи неки облик насиља. Сада, сензионалистички начин извештавања са много пикантерије и детаља који деградирају жртву јесте један од начина који индукује насилнике да нешто слично ураде.

Да ли оштрије санкције могу да одврате насилнике од таквих злочина?

– Санкција и њихово пооштравање не могу пуно урадити, оне врло мало утичу на те људе, јер они немају савест. Насилници су најчешће особе које између треће и седме године нису имале ваљане моделе за идентификацију и имају отпор према свим ауторитетима. Ми треба да уочавамо децу у обдаништима која у будућности могу постати насилници. То су деца која су у стању рецимо да удаве мачку, а тога има, верујте ми, и која када се наљуте, уштину девојчицу или ударе друга и тако празне незадовољство. Са њима и њиховим породицама треба радити, ту децу усмеравати да на друге начине празне негативну енергију. И у основној школи, која је обавезна за све, учитељице врло добро знају које дете има проблем са контролом агресије.

Kако уопште препознати насилника?

– Породица мора имати централну улогу у препознавању сродника који може бити опасан. Ми под тепих трпамо срамоту, породично и вршњачко насиље, а први корак у решењу проблема јесте да кажемо да имамо проблем. Нажалост, имамо ту баријеру. И сви треба да се укључе у решавање тог проблема – породица, рођаци, комшије, полиција, центри за социјални рад, духовници, лекари, психолози, психијатри… Не можемо рећи „чујем да дете вришти негде тамо, али се то не догађа мени и што бих звао полицију”, али то вриштање може на крају захватити читаву ту зграду, улицу, општину…

Kажете да лекари треба да сарађују са духовницима када су овакве ствари у питању. Мислите да се у струци слажу с вама по том питању?

– Постоји отпор струке, али и стручњаци треба стално да се едукују, а не да мисле да су богомдани, јер неће све решити једна таблета или један савет. Не може полиција сама, морамо сви да се укључимо, тимски рад. У здравству је проблем дистрибуција новца. Ми хоћемо да свако место има скуп скенер, а пре свега треба улагати у лекаре. Да буду више плаћени, да више науче и да уче друге. Да се повежу са породицама, духовником, центрима за социјални рад.

Владица Рајковић, који је убио трогодишњу Анђелину, без проблема је прошао полиграф када су га испитивали за убиство Драгане Станковић, које је касније признао. Kако је то могуће?

– Да је током тог испитивања био присутан и психијатар, сигурно би уочио да нешто није у реду. Стручњаци могу препознати насилнике и видети оно што обични људи не могу. Kада год анализирамо такву особу, најчешће у њеној прошлости постоје сегменти који су упућивали на такво понашање. Полиција не може сама, а полиграф је само апарат. Па и у медицини када добијете налаз на апарату високе технологије, он сам по себи није довољан за дијагнозу. Морате човека да сагледате са свих аспекта и тек онда можете закључити да ли је опасан по друге људе.

Да се дотакнемо и политике. Kолико је реално да ће се СПС поново наћи у Влади?

– Верујем да ће у новој влади бити и места за социјалисте, али то наравно не зависи само од нас. Мислим ипак да је влада са СПС-ом боља.

Зорана Михајловић је недавно рекла да је СПС најмање „лоша опција за сарадњу”?

– Сви ми мислимо да су наше политичке опције најбоље, а други лошији од нас, тако да разумем Зорану што је то изјавила. Било је лоших речи између појединаца у СПС-у и СНС-у, али министри који су били из ових странака су јако добро сарађивали и радили, што су показали и грађани на изборима, јер је преко 60 одсто гласова било за ову опцију. Грађани пре свега имају неограничено поверење у Вучића, али када неко може сам да прави Владу, увек стоји знак питања кога ће узети, али не сумњам да ће то бити добар одабир.

Доста се причало о сукобима унутар СПС-а који су кулминирали физичким обрачуном Дијане Вукомановић и Иване Петровић. Kако гледате на то?

– Ти куршлуси међу појединцима када се обраде звуче страшно, али то је конфликт који је одавно завршен и не стоји као тема која је битна за СПС, и ту бих стала.

Kако гледате на то што ове године није било званичних представника Србије у Сребреници?

– У Сребреници није било никога од представника Србије јер је то била жеља тамошњег руководства и удружења. Ми смо прошле године отишли с искреним ставом да почнемо да градимо будућност, доживели смо један потпуно другачији став друге стране, који је вербализован ове године поруком да не желе да виде никога ко не дели њихов став о злочину који се догодио у Сребреници.

Чедомир Јовановић је био у Меморијалном центру у Поточарима. Kако гледате на то?

– Јовановић је политичар који има свој стил и став, и његови бирачи немају мишљење као већина српског народа.

Могу ли у овом веку, за разлику од претходних, да нас мимоиђу ратови?

– Чини ми се да Србин више не иде радо у војнике који ће ратовати. Мислим да се мења и колективна свест, и да смо сада више спремни да седнемо и причамо 25 дана, и посвађамо се, и поново се нађемо и разговарамо, што је дипломатска нота која нам је јако недостајала. Много нас је изгинуло зато што много волимо своју земљу. Па ако ће то што неко да свој живот спасти будућност, хајде да се договоримо да ми који ћемо дати своје животе, заиста тако и буде, али није тако. Дошло је до сазревања код младих људи, а оно што ће нам помоћи на Балкану јесу заједнички економски интереси, јер сви тешко живимо. Мислим да ће младе генерације убрзати тај процес прављења стручне и економске сарадње.

Рамбо Амадеус је једном рекао да са платом од 300 до 500 евра главна тема је национализам, а преко 1.000 људи причају о здравој храни, летовањима. Да ли се слажете с њим?

– Апсолутно се слажем. Рамбо је у праву!
Ало

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*