Дејвид Белами: Оволико знам о животу…

0

„Боже, не волим што постајем старији. То је ужасно. Недавно су ме позвали на отварање једног старачког дома. Био сам изненађен кад сам схватио да сам тамо био најстарији“

Kад сам имао 14 година, прочитао сам неколико књига из ботанике и одлучио да искористим оно што сам научио тако што сам поставио шатор поред језера, почео да истражујем околину и да једрим. Тада сам схватио да је истраживање природе оно чиме желим да се бавим.

Пре неколико година сам од заштитника природе постао парија само зато што сам јавно рекао да не верујем у тренутне научне теорије о глобалном загревању. И даље верујем да сам био у праву и да оно што можемо да прочитамо у медијима заправо и није тачно.

Волео сам да играм рагби и могао сам далеко да добацим лопту.

Упознао сам људе за које сам био сигуран да их никада у животу нећу срести. Ту су били Жак Kусто, Фидел Kастро и Артур Kларк. Зиме сам проводио ронећи по Индијском океану, а лета сам проводио истражујући Арктик.

Имам велики породицу и доста усвојене деце. Пола су бели, пола црни. Одувек је био мој план да усвојим малишане, јер сам ишао у цркву сваке недеље, три пута дневно, још од шеснаесте године.

Заштитник сам ловочувара. Kад сам био клинац, бициклом сам долазио из Брајтона у Лондон. Kад год бих се зауставио на путу, тамо би био неки добри чувар који би ме позвао на чај. Од њих сам јако пуно научио.

Живим у Сомерсету. Да сам овде живео пре 10.000 година, био бих окружен џиновским јеленима, који би лутали по тундрама.

Моја мама је обожавала љубичице. Док сам растао на ободу Лондона, могао сам да се прошетам и сваког дана јој наберем букет цвећа враћајући се из школе кући. Данас гледам и видим колико смо уништили животну околину.

Боже, не волим што постајем старији. То је ужасно. Недавно су ме позвали на отварање једног старачког дома. Био сам изненађен кад сам схватио да сам тамо био најстарији.

Морамо да зауставимо уништавање целих делова света. Kад сам почео да предајем у Дараму, одлучио сам да студенте одведем у Африку у Сијера Леоне. Нашли смо децу која су умирала од глади јер смо посекли њихове шуме и ископали њихове дијаманте. Тада сам одлучио да се активно борим за очување природе.

Одувек сам волео аутомобиле. Мирис бензина ме је одмалена палио.

Веома сам срећан човек. Имао сам могућност да у право време, користећи популарну емисију на телевизији, гласно кажем оно што мислим о теми која ми је блиска срцу. Осим тога, предавао сам на одличном универзитету и имам дивну породицу.
 

 

Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*