Демографска слика Србије и дан данас

0

Србија је је после аустријског-турског рата (1737-1739) за дуже време била мирна. Због опасности од Пруске Аустрија није смела предузимати ништа, што би могло да изазове и Турску против ње. Шта више, она је с Портом 1747. год. склопила „вечни мир“, и добила на југу доиста прилично сигурне границе. Срби после тешких искустава са Аустријом и њеним ратовањем нису помишљали да улазе у нове авантуре.
У Србији је најважније било да се страховито проређено становништво. На том су радили и Турци, којима није било у интересу да богата погранична област изгледа као пустиња. Сва испитивана насеља утврдила су, да је највећи део северне и западне Србије добио ново становништво после аустриске окупације, односно у другој половини 18. века. То становништво потицало је са разних страна српског подручја. У Горњем Драгачеву и околини Љубића велики је проценат (41%) из старе Рашке, без Старог Влаха; у Колубари и Подгорини старовлашки и ужички елеменат дају 33%, али Полимље с Колашином, Црна Гора и Херцеговина заступљени су са 38%, а Босна са 18%; у Јадру и Рађевини превлађују досељеници из Босне и Херцеговине; у Гружи Новопазарци (из старе Рашке) са 39%. У смедеревском Подунављу 9/10 целог становништва је досељеник. Косовско-метохијска струја заступљена је са 15%, динарска са 22%, браничевска са 16% и вардарско-моравска са 10%. По Цвијићу, нигде се досељеници нису тако брзо прилагођавали новој географској и друштвеној средини и нигде се нису толико укрштали као у Шумадији. Све главне породице Србије 19. века потичу од тих досељеника.

Косовска Вила

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*