Деру нас и на дечијој одећи!

0

ДА би обукли и обули децу, родитељи у Србији издвајају најмање дупло више пара од оних у Европи! Гардероба и обућа за најмлађе у Србији знатно је скупља од истих модела у земљама Европске уније. Идентичне тренерке или фармерке за малишане, које, рецимо, у Аустрији или Немачој коштају од осам до 12 евра, овде стају од 2.290 до 2.900 динара. Исти модел, исти чак и трговац, а цена удвостручена. Догоди се да пар мајица платимо два, три евра, а овде се такав модел продаје и за невероватних 1.000 динара!

Дечја гардероба у нашим бутицима и шопинг моловима скупља је него у иностраним продавницама у, рецимо, Бечу, Барселони или Венецији због недовољне конкуренције, али и доминантног положаја појединих трговаца. На то, свакако, утиче и формирање цена одеће из централа модних кућа у иностранству. Оне имају неколико ценовних нивоа, а најнижи је на матичном тржишту. Отуда разлике цена за брендове у трговинама популарних брендова.

Један од разлога за високе цене је и појединачна, а не серијска набавка робе. Месечни промет неког бутика у центру Београда десетак пута је мањи него промет такве трговине у Минхену, Бечу или Риму.

– Наш проблем је и далеко мања продаја него у земљама ЕУ, што, уз знатно веће фиксне трошкове, подиже цене одеће и обуће – тврди Драгољуб Рајић, привредни консултант. – Трговци одећом у Србији, суочени са ниском куповном моћи и осетно мањом продајом, једноставно нису озбиљни купци робе у већим количинима као њихове колеге у европским земљама. Када купујете малу количину одеће, набавна цена је виша у односу на ваше колеге из ЕУ које купе по десет пута више. Та разлика иде до 35 одсто за одређене артикле и то је главни узрок зашто је, на пример, у популарном аустријском шопинг молу иста кошуља и за више од 30 одсто јефтинија него у Београду.

Важан фактор који подиже цену истог производа у Србији у односу на ЕУ је и неразвијеност тржишта. А, на то утичу и скупе услуге државе, који су у свету мањи него код нас.

– Сва оптерећења пословања у периоду 2009-2015. порасла су за 104,5 одсто, док је инфлација била 43,5 одсто – додаје Рајић. – Ово је натерало произвођаче, увознике и трговце да подигну цене зато да би имали од чега да исплате оптерећења пословања. У просеку свака фирма у Србији тренутно има губитак од 196 одсто изнад свог оснивачког капитала, зато што је пословање скупо, а куповна моћ ниска.

У Привредној комори Србије кажу да трговци више цене одеће и обуће у односу на земље у окружењу и ЕУ, правдају великим трошковима пословања. Милорад Васиљевић, секретар Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће, указује да је проблем и даље неразвијено тржиште.

– Увозници одеће већ сада уместо 123, зарачунавају цене по курсу од чак 140 динара, неколико великих увозника диктира цене те робе и држи монопол – тврди Милорад Васиљевић.

РОКОВИ НАПЛАТЕ И ПОЧЕК

У СРБИЈИ се годишње између девет и 10 одсто фактурисане робе никада не наплати! Тај губитак се, такође, унапред рачуна у цену производа, због просечних рокова наплате потраживања, који достижу и до 130 дана. Разлог за слабу наплату је и што се сваком четвртом грађанину роба даје на одложено плаћање. А, дешава се да они једноставно не плате, преселе се у другу земљу, други град, изгубе посао и немају од чега да плате…

Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*