Ђакон Ненад Илић: Довиђења Надо (о Вучићевим предизборним спотовима)

Стрпљен - спасен или ко чека дочека, суптилна је порука екипе богатих маркетиншких стручњака који су креатори узбудљиве серије коју пратимо без даха и која нас уверава да немамо о чему да се бринемо кад за нас мисли и ради одговорни човек.

0

Кратак садржај претходних епизода:

Много одговоран човек пробудио се у авиону услед ноћне море у којој је видео како се блесави пилот и копилот туку око избора путање лета. Иако се дуго опирао, схватио је да мора да преузме одговорност.

Да би се колико-толико опоравио од стреса, отишао је у кафић на пиво. Тамо је имао прилику да одговори на разне замерке учтиво и послушно незадовољних грађана па и на повике о његовој алтернативној сексуалној оријентацији који су излетели са телевизора изнад шанка.

У међувремену, у лепо опремљеној кухињи једне веома гладне али пристојно обучене породице, дешава се мала драма. Подивљали и нестрпљиви укућани присиљавају домаћицу да извади непечен хлеб из рерне. Умазани тестом и тужни, слушају одјек говора одговорног човека из кафића који им у име домаћице објашњава да је стрпљење велика врлина… Ако хоћете да једете печени хлеб.

У најновијој епизоди „Довиђења Надо“ одговорни човек открива нам мрачне тајне из своје прошлости. Наиме – није вратио књигу у библиотеку 35 година! Уместо да га новчано казни наставница библиотекарка шаље га у ћошак. А захваљујући шарму одговорног човека који реагује без сујете, чак са неким чудним задовољством што га стара наставница библиотекарка кињи и понижава, ми схватамо да ни 35 година чекања није пресудно дуго.

Тако је све то лепо направљено да схватамо и оно што није речено. Обећани улазак у ЕУ који истина многи ни не желе, али није лоше као тема за замајавање, стално се одлаже. Па шта с тим! Управо је одређен рок – за 35 година. Раст стандарда није реално очекивати пре 35 година мудрог вођења. Запосленост… итд. Да сад не давимо са детаљима.

Стрпљен – спасен или ко чека дочека, суптилна је порука екипе богатих маркетиншких стручњака који су креатори узбудљиве серије коју пратимо без даха и која нас уверава да немамо о чему да се бринемо кад за нас мисли и ради одговорни човек.

Међутим има нешто што забрињава. Лично одговорни човек, у карактерној улози, каже једно сетно „Довиђења (госпођо) Надо“!

Довиђења надо?! Да ли то неко из другог плана, без знања одговорног човека, прикривено поручује свима нама да се до даљега опростимо од наде? Незгодно је са великим тимовима, не може све да се исконтролише до краја. Али ни то није баш толики проблем.

Уосталом – као свако добро уметничко дело и ова епизода наше омиљене серије носи одређене двосмислености или макар могућности различитих тумачења.

Једно је сигурно – најзанимљивије у такмичењу за „златног председника“ ове године је то што је изнедрило две медијске личности које ће нас забављати за све паре. Оне који су схватили у чему је данас ствар. Онај са више пара за собом правиће нам солидно продуциране забавне садржаје као што је ова серија коју гледамо, а онај забављач са сличном шоубизнис жицом али и много мање пара мораће да се задовољи алтернативним хепенинзима и можда по неким оригиналним кућним видеом. Само да жири не заспи.

Има ли и следеће епизоде? За сада: довиђења надо …

ФБ ђакона Ненада Илића

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*