Ђакон Ненад Илић: Националисти и Косово!

0

Појму национализам помодно је после Другог светског рата, а поготово у последњих четврт века придодат негативни предзнак.
Узалуд су мирни традиционалисти покушавали да направе макар разлику између појмова национализам – који се бави добром пре свега сопствене заједнице и шовинизам – који жели зло другој националној заједници. Национализам је до скора остао прокажени термин.

Најновија дешавања у свету јасно говоре да пролази глобалистички терор једномишља. Националиста Путин има већ сад неупоредиво боље односе са националистом Трампом него са његовим глобалистички оријентисаним претходницима.
Брегзит је довео у сумњу Европу „излечену“ од национализма а ту су и све утицајнији национални покрети и националистички лидери у многим европским земљама.

Српски национализам али ни сама српска нација не могу се замислити без Косовског завета који чува високе универзалне и духовне вредности. Косовски завет се не може одвојити од Свете српске земље – Косова и Метохије.
Дуга је историја злоупотребе Косовског завета од стране српских политичара, који углавном нису били и носиоци високих вредности које се у Косовском завету чувају.
Без обзира колико повремено може да нам се учини да је Косовски завет изгубио своју снагу он нас изненади својим буђењем управо кад се најмање надамо.

Милошевић иако заправо није био националиста реаговао је на буђење Завета и покушао да га инструментализује. Успео је у томе не због своје способности него због снаге Косовског предања. А онда је помислио да може да буде изнад, да води причу како се њему чини да треба. Заборављамо да је његов пад у многоме последица новог косовског пораза (без обзира на херојско држање наше војске, ипак се завршило окупацијом) то јест његовог покушаја да пораз, који је у конкретним околностима можда био неминован, тврдоглаво прогласи победом. И то не победом духа и залогом за будућност него баш победом. Покушао је да се издигне изнад Косовског предања. И оно га је коштало губитка власти и заточеништва.
Сваки владар који се неопрезно дохвата Косовског предања а притом није верујући човек и заступник вредности које се чувају у том предању, у додиру са светињом изгубиће све. А његов народ страдаће са њим.

Да ли су ове последње маркетиншке акције заклетих „европејаца“ и инжењера промене српског идентитета знак да и садашњи владари због задобијања гласова националиста поново улазе у неопрезно поигравање са Косовом, што би значило у најмању руку крај њихове каријере, уз наше ново страдање – видећемо.
Као хришћани морамо увек да останемо отворени за могућност нечијег покајања, ма колико оно изгледало мало вероватно.
Нико од нас појединачно нема моралну снагу светог Јована Крститеља који је од свог народа и владара тражио покајање, али као народ и Црква можда бисмо морали ту снагу да прикупимо. А налазимо се у његовој недељи. Данас смо на Литургији читали Јеванђеље о почетку Јованове проповеди, у четвртак је Богојављење, у петак празник и слава Светог Јована. Сад смо затечени са њим у пустињи.

kosovski-boj

Дај Боже да неко од црквених ауторитета упозори власти и призове их на покајање због поигравања светињама. У међувремену – на нама малима је да се саберемо. Нема нам друге него да за сада ми будемо збирни глас „вапијућег у пустињи“.
Ако смо истински српски националисти у најбољем смислу те речи, од Косова не одустајемо, као ни од Косовског предања али нећемо светињом таламбасати него упорно радити на поновном задобијању вредности које су нашим прецима омогућиле велика постигнућа.

Извор Фејсбук профил Ненада Илића

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*