Đorđe Ivković: Boban, rob Blagoga

0
O, Allah, podari pobjedu, čast i moć našoj braći u
Jemenu, Siriji, Iraku i po cijelom svijetu.
Neka pobijede podmukle židove i hrišćane 
zlonamjerne i nepouzdane licemjere’. 
Imam najsvetije džamije za muslimane u Meki,
Abdul Rahman Al-Sudais

 

Nema zbora, nekad znalo reda. Pogotovo dok se dok se rahmetli Hitler pitao. Sad je u Evropi drugi nastao sudija. Ne zna se ko koga obljubljuje, ni sa koje strane. Ne zna se ni ko koga ubija, ni sa koje strane; i to ubijanje je izgubilo svaki civilizacijski nivo.

Islamski fanatik se kamionom zaleteo u masu na Božićnom vašaru u Berlinu i pokosio mnogo ljudi. Epilog je dvanaest mrtvih i četrdesetosam povređenih. Prava kasapnica.
Zastrašujuće je što je ovaj masakr samo jedan u beskonačnom nizu bestijalnih zločina u organizaciji fanatizovanih muhamedanaca i što se prostor njihovog ubilačkog delovanja nesmetano širi, poput nekakvog novog generisanog virusa kuge za koji tajni lek alhemičari naše civilizacije još drže u ćupu. Samo je pitanje kada će se obrušiti i na nas, male, najslabije i najneotpornije, mada ništa nismo krivi.
Ovaj put, brza policijska istraga je došla do ćelije organizatora koja je operisala na liniji Duizburg-Dortmund-Hildeshajm. Iznenađenje je bilo što je verovatno glavni koordinator akcije etnički Srbin Boban Simeonović. Prvo što se pomisli je da je novac bio glavni Bobanov pokretač. Međutim, nije. Naše Srbče koje potiče, i nema razloga za nevericu, iz dobre porodice, i bio dobro dete, miran i povučen, je zatrovano islamskim fundamentalizmom do razine janičara „koga se svi boje“ i koji je unutar organizacije uživao reputaciju fanatičnog radikala čak i po standardima ISIS-a. Kako muslimani razumeju „blagost“ slikovit je primer dobrovoljni janičarski poturica Boban, koji se prekrstio u Abdurahmana oliti „roba Blagoga“. Blago gaženje ljudi pod točkovima kamiona, eto te blagosti. Koliko je njegova mreža ozbiljno shvatala svoju mobilizatorsku ulogu, pokazuje i zajednički kurikulum za mlade koji su kreirali kako bi ih nagovarali da se pridruže ISIS-u. Za svoje poklonike su snimali video snimke u kojima Abu Valaa (nap: jedini u hijerarhiji iznad Bobana) propoveda, pri čemu mu se ne vidi lice, zbog čega je i dobio nadimak „propovednik bez lica“. Bobanova/Abdurahmanova uloga je bila i indoktrinacija, odnosno edukacija novoizabranih ekstremista kako da govore, koje termine da koriste, kako da misle i žive u skladu sa radikalnim islamskim normama. Kao i neke druge džihadističke mreže u Europi, sredstva za putovanja u Siriju su dobijali pljačkom i podizanjem lažnih kredita. Boban je bio i guru i kondicioni trener aktuelnom kasapinu Anisu Amriju, i drugima.
Bobanov otac „ne može da veruje“ i veli da mu nije dozvoljeno da priča, ali tvrdi „da nijebaš sve tako kako novine pišu“. A da kako je? I meštani Bobanovog Šarbanovca su u čudu. Da se pre nekoliko godina pojavila u selu „mistična utvara“, u to su svi lako poverovali. Kad se u selu pojavio ISIS-ovac glavom, bradom i sa zabuljenom ženom, niko nije verovao u ono što očima gleda.
Uistinu, reda više nema, a „reda mora biti!“ za vakta je učio pomenuti rahmetli Adolf Hitler, lahka mu argentinska zemlja. U srpskim zemljama pod dugotrajnim okupacijama znalo se – ko je bio bliži Istočnoj kapiji, poturčavan je; ko bliži Pešti, mađarizovan je; ko bliže Latinima, hrvaćen je ili crnogorčen; ko bliže Beču, nemčaren je, makar mu cipela bečka bila i tesna i kratka. Ali, da Srbin bude poturčen i pojaničaren usred Nemačke, niti je do sada bivalo, niti razum prima. Najlakše je iz mesta reći da su Srbi degeni po „difoltu“, te da s toga nema mesta čuđenju i da zaključamo radnju. Međutim, uz rame našeg nesretnog Bobana stojahu verni druzi „preobraženici“ Kristijan Emde i Silvo Koblic iz Esena, dok je nemački džihadista Lemke bio na čelu nemačkih članova ISIS-ove sigurnosne službe „Amnijat“. Od kuge nema rođenjem zaštićenih.
Na prvi pogled, kuga se vratila kući, budući da su Nemci sa perfektnom tačnošću tokom ratova „devedesetih“ štitili svom snagom interese onih koji davahu sinove za muslimanske ЅЅ vafen divizje – „Handžar“ i „Kama“, i koji im i u WW1 behu beskrajno odani. U srcu Nemačke, ti isti poturčeni srpski izrodi sad razaraju naizgled nerazorivi nemački fundament. Abid Podbičanin, Mirza Ganić, Eldar Kundaković samo su neki od poznatih terorista iz Raške oblasti koji su na falsifikovanim pasošima koristili ime “Boban”. Njihovi stari behu mudžahedin-nacisti, vrlo verni rahmetli Hitleru, pod komandom Aćif Bljuta Hadžiahmetović – efendije. Vele izvori iz dobro informisanih krugova, Boban je čest nadimak, pa je zato Boban lažni identitet koji su koristili i Albanci sa Kosova, a koriste ga i mudžahedini iz Sandžaka. Prvi i najpoznatiji Boban je Lavdri Muhaddžeri, poznati koljač Islamske države koji se pojavljuje na video uradcima Hajat produkcije. Lažu, Boban je najbolji rob Blagoga.
Svako zlo počinje na izgled bezazleno. Možemo ovo pokazati na primeru Duizburga:
Nastanak džemata DuisburgU ovome dijelu grada Duisburga živio je veliki broj muslimana koji se poznavao već godinama i koji je osjetio potrebu formiranja džemata i iznajmljivanja prostorija za džamiju. Ovaj džemat je u početku bio punkt džemata Essen i tada je brojao 23 člana.
Ideja o formiranju džemata pojavila se krajem 1986.godine da bi 23. februara 1987. godine bio potpisan ugovor za prostorije u ulici Friedrich-Engels br.27, a potpisao ga je Ramić Hasib koji je zajedno sa Habibović Safetom i Brčaninović Omerom bio incijator formiranja ovoga džemata. Samo dvadeset godina kasnije u Duizburgu je izgrađena najveća džamija u Nemačkoj. Za razliku od drugih njemačkih gradova poput Berlina i Kelna, gdje je otpor gradnji džamija bio vrlo velik, Duisburg je na svoju izuzetno ponosan – bar se tako zvanično tvrdi. Njezina je izgradnja stajala 7,5 milijuna eura. U njoj ima mjesta za 1.200 vjernika, a predviđen je i prostor za susrete s pripadnicima drugih kultura. Izgrađena je u osmanskom stilu, minaret je visok 34 metra, a krov se sastoji od pet isprepletenih kupola.
3731928_303
Imresivno, nema šta
I, tu već počinje da cveta nova generacija: Esma Gruhonjić iz Duizburga je pripadnica “studentske elite u Njemačkoj”. Ne, nije atomski fizičar, već jedna od 600 polaznika islamske teologije u Münsteru (ljubi je amidža Sabahudin). Esma se žali na opšti porast diskriminacije u Nemačkoj prema muslimanima, ali širokogrudo dodaje…“Ja sam, kažem, iz Duisburga, u kojem je, možda, čak više Turaka nego Švaba i tu se ne primijeti ovaj trend. Mi smo naučili zajedno da živimo i niko nikoga ne posmatra kroz odjeću, vjeru i ostalo…“… Pa nastavlja: „Ali, na sve treba gledati s više strana. Evo, i sama mogućnost da se može studirati islamska teologija je veliki znak, dobar znak! Jer, to je državni univerzitet, što znači da država podržava da se uči o islamu, da se širi istina o njemu, da se pokaže onaj pravi islam, tolerantan, miroljubiv, okrenut uvijek prema drugome i drugačijem. A to je ogroman korak ka boljem razumijevanju u cijeloj Njemačkoj.“
Da odmah presečemo – Esma presno laže. Stanje u Duizburgu „gde možda ima više Turaka nego Švaba“, ni izbliza nije tako idilično kako ga predstavlja. Da je demantujemo, dovoljno je par novinskih naslova…
„Braća s Kosova uhićena zbog planiranja a nemačka država hoće, napada na trgovački centar u Oberhausenu. Osumnjičena braća, 28-godišnji i 31-godišnji žitelji obližnjeg grada Duisburga uhićeni su u petak u ranim jutarnjim satima i trenutno su na ispitivanju…“ Ili…“Duisburg: Vičući ‘Alahu Akbar’ muslimanski imigrant upao u crkvu gdje se održavalo vjenčanje…“
Potpisnik ovih redova je prošao ulicom pored pomenute džamije i moj „vodič“ mi je opisao da je to kraj kojim u opšte nije preporučljivo da se Nemci šetaju, pogotovo ne Nemice i naročito ne noću. I sam se jednom prilikom sa društvom jedva izvukao iz vrlo preteće situacije.
Dakle, ništa od Esmine Bajke iz hiljadujedne noći.
Moguće je razumeti da Nemačka otvaranjem svojih, državnih, medresa pokušava da „ubrazdi“ nadolazeći islamski cunami u svoju kolotečinu, da preko studenata koji su obučeni u državnim ustanovama (naravno uz pomoć moćnog BND), stavi pod kontrolu mudžahire, uz dobru nadu da će do kraja dana veća riba progutati manju. Prilično problematično. No, još problematičnije je što ta nemačka država prisiljava svoju decu da se „upoznaju“ sa islamom i uče ih da klanjaju. Roditelji koji deci ne dozvole ovaj vid edukacije, biće novčano kažnjeni.
obs-vinkenbuurt
Mali Nemci na namazu
Uz to, mali Nemci ne idu u pravoslavne crkve i ne uče da je Nemačka tri puta u HH veku sramno napadala Srbiju. Na protiv, pišu za Srbe udžbenike u kojima piše da su Srbi mučili muslimane, i sve druge okolo što su nosili barjake ЅЅ vafen divizija.
Naravno, jednosmerna multikulturalnost ne postoji, pa bi – ako se uzme da je samo prevazilaženje kulturnih razlika u pitanju – ovakva direktiva imala smisla samo ako bi u muslimanskim zemljama postojala identična praksa da se mali muslimani uče tuđim običajima i zakonima u svojim zemljama. Đavola, naša Maja Gojković, Speaker of Parliament , propisno se zabulila kad je išla na kahvu kod naših arapskih prijatelja, kojima poklonismo pola Beograda, Save i Dunava.
57413_maja_f
Hanuma Maja Gojković, Speaker of Parliament of Serbija
Obrnuto, Arapima ne pada napamet da se odećom prilagode zemlji u koju dolaze. Zamislite Vučićevog najboljeg druga iz UAE, da je u znak poštovanja zemlje-domaćina obukao brič-pantalone, opanke, anteriju i sa šajkačom?
VUCIC-AL NAHJAN
Sud Bamberga (Bavarska), razmatrao je slučaj nezakonitog (prema nemačkim zakonskim propisima) braka poluzrelog arapskog muškaraca sa 15-godišnjom devojčicom, izbeglicom iz Sirije. Nakon mnogo mozganja nad situacijom, sud je utvrdio da su „mladenci ušli u bračni savez uz puno poštovanje sirijskih zakona, nakon obavljenog sunitskog obreda, dakle, brak treba smatrati legalnim“. Na bavarskoj zemlji otvoreno su zanemareni bavarski zakoni u korist zakona zemlje iz koje su izbeglice pobegle.
Samo u Bavarskoj za pola 2015. godine zabeleženo je 550 brakova, u kojima je jedna od strana nepunoletna (reč je – isključivo o porodičnim vezama, nastalim između migranata). U 161 slučaju, nevesta još uvek nije bila napunila ni 16 godina.
U regiji Severna Rajna-Vestfalija – 188 brakova sa 117 ispod 16 godina. Nema podataka iz drugih 13 administrativnih regiona, ali nije teško pretpostaviti na osnovu proporcije: samo u Nemačkoj zvanično registrovanih brakova između ovih novopridošlih muslimana zaključeno je 3000 do 3500 za šest meseci.
Statistika o poligamiji, koja je, prema muslimanskim zakonima, stvar normalna i prirodna, za sada nije dostupna štampi. Ali, to ne znači da poligamija ne postoji u Nemačka i da ne napreduje. Britanski biznismen indijskog porekla „taman na vreme“ pokrenuo sajt Secondwife.com, čime je proces pronalaženja „dodatnih žena“ značajno olakšan. Nema veze što je ideja navodno britanska – internet nema granice.
frau-merkel-hier-ist-das-volk
Ista ta država, Nemačka, koja na sopstvenoj teritoriji gazi svoje zakone zarad plezira muslimanima, sa neviđenom brutalnošću Srbiji nameće „način života“ koji je u dubokoj suprotnosti sa srpskim etičkim normama, recimo kada su pederi u pitanju, istovremeno u opšte ne pokušava da iste pederske „vrednote“ nametne bilo kojoj muslimanskoj zemlji ili muslimanima u svojoj sredini.
Dakle, upitanju je čista politika, čak i preko dečije grbače. Kakva je to politika, nerazmrsivo je pitanje.
A sve je počelo tako „bezazleno“, od nemačke gadljivosti na fizičke i prljave poslove za koje su dobri za „auslenderske“ parije, ne za „višu rasu“. „Fizikalac“ na betonskoj mješalici, kućna pomoćnica oliti bedinerka, medicinska sestra koja pere nepokretne bolesnike i slično. Ali, kolateralno, svaki Bosanac ili Turčin na mješalici, svaka Kurdistanka kao kućna pomoćnica (na osobitoj ceni kod Nemaca zbog verdnoće i pedantnosti), kao „kolateralu“ dovedu troje dece i još troje naprave u Nemačkoj.
U slučaju Duizburga, sve je počelo od 23 „bauštelca“ (baustellen = gerađevina). Pazite, 23 bosanska polupismena bauštelca vs. čitav državni, ideološki i civilizacijski sistem jedne izuzetno moćne države. I gle sad! Esma iz Duizburga „pripadnik nemačke intelektualne elite“, gde su danas muslimani možda većina, po matrici klasične „takije“ (pravo muslimana na svaku laž, ako je na korist vere) ima puno razumevanje za nemačku državu i podržava je u naporima da se uzdigne i uspostavi multikulturalnost. Terorizam i versko siledžijstvo su, Bože moj, benigne nus-pojave uz zlonamerna tumačenja. Ako se sa te strane gleda, nemačka politika je ćorava rabota.
Prema statistici, u Nemačkoj na svaka dva sata jedna osoba pređe u islam. Sa ovakvim trendom, Nemačka će do 2050. godine postati islamska država.
Upravo to se desilo Bobanu. Rođen u Dortmundu. Dok su tata i mama rmbali od jutra do sutra zarad šake nesretnih maraka ili evra, on se družio sa vršnjacima-muslimanima, negde na kraju grada. Otrgnut od srpske etičke paradigme, bio je u adolescenciji lak plen mudžahedinskih lovaca na duše. Tako su se stihovi novokomponovanog srpskog gastarbajterskog pesmuljka „i sve što sam stek’o, potrošiće neko“, izvitoperilo u sramnu horor verziju, gde se stečeno troši na eksploziv i municiju za ubijanje hrišćana. U šta je žuljeve i krvavo-znojave košulje utrošio nesretni Srbin, koji sad smušeno pokušava da brani sina? Napravio kuću? I šta će mu ta kuća sada? Bolje da se obesio, nego što je prvi put kupio kartu za Nemačku.
Ako se primer jednog grada digne na meru opšte statistike, imaćemo formalnu potvrdu da su ljudi na Zapadu sasvim pobudalili.
Francuskoj je broj muslimana od 1970-ih do danas porastao za 770%. Danas u ovoj zemlji ima oko 5.000.000 muslimana. Do ovakve situacije je došlo zbog velikog broja migranata iz bivših francuskih kolonija.

Isti problem postoji i u Velikoj Britaniji. Broj muslimana u ovoj zemlji se od 1970. godine do danas povećao za 1200% i oni sada čine zajednicu koja broji oko 3.000.000 muslimana. Ovaj broj neprekidno raste zbog migranata iz Pakistana i Bangladeša koji pristižu, ali i zbog toga što Britanci sve više prelaze u islam.

Od 1970. godine, broj muslimana u Nemačkoj je porastao za 450%, odnosno, u Nemačkoj danas ima više od 4.000.000 muslimana. Nedavno, bilo je perioda kada je nemačku granicu prelazilo 19.000 izbeglica dnevno! Svaki dan jedna divizija. Izbeglice, kao što je toliko puta objavila štampa različitih zemalja, izrazito su mlade: muškarci u naponu snage (do 30 godina) i žene – još uvek deca, ispod 18 godina. Za muslimane samo prirodan fertilni period. Znajući koliko visokom plodnošću raspolažu pristalice islama, nije teško zamisliti, koliko brzo će rasti muslimanska komponenta nemačkog stanovništva. A ako se tome doda tzv. svesno izbegavanje majčinstva rođenih Nemica, koje rađaju sve kasnije i sve ređe, postoji osećaj da je krajnje vreme da frau Merkel ne samo alarmira na uzbunu, pozivajući da se obrati pažnja na rizik od apsorpcije Nemaca od strane Arapa, već i da gradi na granici utvrđenja tipa Velikog kineskog zida, kako bi se ublažio imigracioni cunami sa Bliskog istoka. Nemačka frustracija je dakle u toku, a niko ozbiljan tu frustraciju ne bi smeo da relativizuje.

Jasno je da je islamizacija Evrope postojeći problem, a ne budući, potencijalni rizik. Naši zatucani (u glavnom kripto-komunistički politički „analitičari“) problem registruju samo iz svog ideološkog brloga: “stanovništvo evropskih zemalja je sve više zabrinuto za svoj kulturni i istorijski identitet, koji je skoro potpuno uništen zahvaljujući liberalnom globalizmu.“ Takvi naši „analitičari“, ne znaju da pročitaju ni jasne statističke podatke. Evo: nedavno socijalno istraživanje, sprovedeno od strane Vestfaskog univerziteta, pokazalo je da 47% nemačkih državljana turskog porekla (najmnogobrojnija muslimanska dijaspora u Nemačkoj) živi u skladu sa zakonima islama. Pri čemu, ako se posmatra po generacijama, onda taj procenat kod sveže pridošlih raste na 57, a kod imigranata u drugoj generaciji je 36%. Čak 90% muslimana koji žive u Nemačkoj, kažu da im se sviđa život u toj zemlji, a 54% njih veruje da nikada neće postati deo društva nemačke države.
Suvi podaci ukazuju da će se iz generacije u generaciju refjudžesi utapati u nemačku kulturu sa generacijskim poluraspadom donetog verskog koda. I da je svima dobro u Nemačkoj. U praksi, proračun kaže da će recimo većina biti lojalni i korisni članovi društva, jedan značajan deo – čemu nas uči i muslimanska privrženost Nemcima u WW1 iWW2 na Balkanu, kao i slične dobre savezničke ratne veze Nemaca i Turaka – biti zahvalno topovsko meso. No, postoji i jedan deo od nekoliko promila muslimana koji bi da ubijaju po kratkom postupku. To je na nivou desetina miliona useljenih muslimana, više hiljada terorista i masa „simpatizera“. Izgleda da Zapadni stratezi cene da njihovi narodi mogu da istrpe taj teror zarad strateškog cilja – Sibira?
Druga škola političke pameti, ona muslimansko-fundamentalističaka, računa da će preplaviti Evropu i potčiniti je u slavu Allaha. Nije bez jasnog rezona. Ako je jedan grad preumilo 23 bauštelaca, šta je dakle Evropa za milione? Zato postoji osećanje da će nemačko društvo vrlo brzo postati deo (i ne osnovni) mnogo veće muslimanske države.Otuda, kao protiv-teža, ubrzano narastaju ultra-nacionalistički pokreti u Evropi. Takvi pokreti imaju i drugo ime. Svakako, ništa povoljno po nas.
Ne, muslimani ne mogu da pokore Evropu. Ali mogu da joj krv na nos nateraju. A Sibir je ipak daleko?! Za sada – krvava pat-pozicija.
Teško je prozreti poslednji ishod…
Kod nas, u Vojvodini, Esmin amidža Sabahudin Dinko Gruhonjić i njegov jaran, ženskoliki Nedim Sejdinović, rade na cepanju Srbije. Oni, koji bombastično objavljuju ako neko sprejom na svinjcu nacrta „četiri S“, nikad nisu brinuli zbog muslimanskog terora, a stradanje Srba im služi za sprdnju. Ni sada, od „dopisnika Slobodne Evrope“ reči nema o Berlinskom masakru. Da je čudom isto uradio obrnuti preobraženik iz muslimana u pravoslavca, to bi im glavna tema bila. Bulazne o „srpskom fašizmu“, a muslimanski fašizam ne vide.
Šta je kopča? Kao i obično – novac i takija. I Esma i Sabahudin hrane se halapljivo iz istih valova.
Globalni ishod nisam kadar da predvidim. Ali, kada je Srbija u pitanju, kako god, ja samo crne zmije vidim.
Đorđe IVKOVIĆ

POSTAVI ODGOVOR

*