Đorđe Ivković: MARTOVSKO RIPOVANJE ZA DVOJICOM RĐAVIH SRBA

0
movie worker with actor and artist
Živimo u dva teška martovska dana.
Juče iznova oplakivasmo Sloba koji je nesporno ubijen u Hagu. Ubila ga je duboka svetska država.
Danas oplakujemo Zokija, koji je takođe nesporno ubijen u Beogradu. U njegovom slučaju ne znamo ko je naručilac posla, pa čak ni ko su izvršioci. Autošovinstička druga Srbija je potrošla hrpetinu grantova, hiljade sati TV-programa i milione metara roto-hartije da u najboljim tradicijama teorije zavera u narod ušprica misao o „političkoj pozadini ubistva“ koja tereti nikoga drugog do Vojislava Koštunicu za ideologiju ubistva. Ne Čedu i Bebu, ne truležni Zapad kome je Zoki u poslednjoj agoniji otkazao poslušnost, nego kriv Voja. Čim autošovinisti krive nekoga za nešto, taj sigurno nije kriv. Ali, optuživati Koštunicu za tajnu likvidaciju je patološki drska budalaština.
U mom selu tipični radikali sa glavama kao nakovanj i „socijalisti“ sa malo manjim glavurdama ali jednako mentalno deformisani, u povodu ubistva Zorana Đinđića su pekli prasad, rokali iz oružja svih kalibara i zapili se do povraćanja. Hrišćanski, nema šta. Malo vreme zatim postojalo, otrovaše Sloba u Hagu. Ovaj put ne beše pečene prasadi i rokanja iz kalašnjikova, već bes zbog izdaaajnika. A Sloba izdao sve srpsko što se moglo izdati i opljačkao podosta, jedva da je što ostalo za đelečak Zorana Đinđića i kumpanije.
Za Miloševića znamo da je komunistički demagog treće generacije koji je bezočno raubovao srpsku muku. Ali, vrlo oprezno, nikada se nije izjasnio da je Srbin. Lažne priče iz šuplje glave za zarđale Srbe. I lepljivi prsti.
Zoran Đinđić je bosanska inačica Slobodana Miloševića. Dok je Zoki kao sitni švercer bio na kvartiru kod levičara Habermasa, Slobo je cugao viski sa Rokfelerom.
Suštinski, među njima nema razlike. Za lokalni mentalitet koji je Tito profilisavao pedeset godina, oni su bili maheri. Prvi je bio crnogorski prevarant i hajduk, drugi bosanski prevarant i džeparoš. Za njima je išla gomila jednako besprizornih hulja.
Međutim, obojica su bili lišeni nauka srbijanske državotvornosti. Jednostavno, nisu znali. Bili su ubeđeni obojica da će svojim vašarskim špiclovlukom da prevare svetske prevarante. To je otprilike kao kad bi ojkač učio crnca kao se peva džez. U nekom momentu doterani su do duvara i onda su se sledili od straha. Za njima su ostale prebogate udovice koje će se tako levičarski boriti za ženska prava.
Niko više ne postavlja pitanje „šta bi bilo da je Slobo ostao na vlasti“? Ne bi ništa bilo pošto Slobo nikako ne bi ostao na vlasti. Samo bi sa njim bila likvidirana Srbija.
Jednako, razvija se razglabanje u graćanističkim podvašarskim birtijama kao na primer „Alternativna istorija: Šta bi bilo da nije bilo 12. marta i ubistva Zorana Đinđića“. pa se tu posavljaju filozofske podteme:
-Gde bi danas bila Srbija?
-Kako bi izgledao politički sistem Srbije?
-Kakva bi bila politička sudbina Zorana Đinđića?… ITD…
Ma ništa od svega. „Kome je do morala išao bi u crkvu“. To je sve. Zato sada Vučić polaže cveće na Đinđića, a Dačić, Slobov politički đetić, ne pomišlja da ode na grob istoga. Nema se vremena od državnih poslova. Koferče je davno zaboravljeno.
Đinđić je sve Zakone i Ustav gazio, ali su njegove pristalice sve to praštale „jer je imao energiju“. Sve, do poslednjeg Đinđićevog intervjua. Toga se ne sećaju. Amnezija. Mrak.
Šta danas kažu DS lunatici povodom Đinđića? Evo mala polemika sa „Danas“ :

Goran: Da Đinđic nije bio ubijen sada bismo bili u EU i NATO-u, i bili bismo normalna drzava, međutim, nazalost, sada smo TOTALITARISTICKA DIKTATURA ljudi koji su slavili njegovo ubistvo.
Milan: „normalna država“ je ona koja je član NATO? ili si glup, ili zao… upravo ono što ogromna većina naroda u Srbiji „demokratski“ ne želi…ali kada su se saradnici neprijatelja obazirali na narod, je l’ da…?
Miki, jedan od 5 miliona: Milane,Milane . . . idi gledaj zadrugu,parove, cirilicu i kontraviziju.
Miki je jedan od pet miliona purgera koji se ne sećaju da su prostački rijalitiji u Srbiju ušli preko NJIHOVOG TV V92 i čuvenog „Velikog brata“, mnogo šire i zloćudnije namere nego što je isprva izgledalo.
Konačno, može se priča svesti na anti-sublimiranu definiciju Bratislava Stankovića:

Svima onima koji su juče silovali internet slaveći i veličajući svetog Slobu, jebo vas isti, kakav nacionalista, koji standard, đe ste živeli vi? Jebalo vas radničko samoupravljanje i udružena levica Srbije.

Takođe svima onima koji su od sinoć počeli pisati „hvala za viziju“ i proviziju, želim da izjavim sledeće. Jebo vas Đinđić, cementare i šećerane za 1 euro i stotina iljada radnika bez posla.

Te kako bi bilo, da je ovaj živ, a ovaj da nije umro il obrnuto, šta bi bilo kad bi bilo, Aca poštar i da moja baba ima muda, bila bi deda vrednosti. Sikter mitomani!

nimbusovpodrum.blogspot.com

POSTAVI ODGOVOR

*