Ђурић: Задржавамо право да Приштини одузмемо позивни број

Срби јужно од Ибра после неколико година поново ће добити приступ фиксној и мобилној телефонији „Телекома Србија”

0

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије Марко Ђурић сматра да је споразумом из Брисела покрајинска власт признала српску државну телекомуникациону компанију као легалног оператера који ће своју мрежу са садашњих седам одсто проширити на четвртину покрајине, што ће омогућити да Срби јужно од Ибра после неколико година поново добију приступ фиксној и мобилној телефонији „Телекома Србија”.

Приштина више пута није испунила међународне обавезе, као што је то случај са формирањем ЗСО. Шта уколико косовска власт буде ометала рад „Телекома Србија”?

Уколико Приштина не буде поштовала одредбе споразума, које се односе на слободан и несметан рад „Телекома Србија” или располагање имовином, на шта су се први пут обавезали, Србија задржава право да повуче позивни број за географску област који је уступила привременим институцијама на КиМ на располагање, рекао је Марко Ђурић у интервјуу за „Политику”.

Позивни број за Косово ће бити омогућен на захтев Аустрије, уз сагласност Србије. Зашто Аустрија мора да поднесе захтев?

Дакле, да разјаснимо ситуацију. Србија од Међународне уније за телекомуникацију (ИТУ), као њен члан, подноси захтев за позивни број, и то је наш број. Аустрија ће послати писмо којим обавештава ИТУ да су Београд и Приштина постигли договор о телекомуникацијама и обавештава о садржини тог договора. Србија као титулар тражи број и располаже бројем и он бива заведен као Косово* (звездица) – Резолуција 1244 СБ УН.

Зашто Аустрија мора да пошаље писмо, а не Србија?

То је био захтев Приштине да би пред домаћом јавношћу могли да тврде како неће користити позивни број за географску област у оквиру Србије. Али судећи по реакцијама албанске јавности које стижу са КиМ, они то представљају као успех или победу.

За данас и сутра је најављен наставак разговора у Бриселу о спровођењу споразума Београда и Приштине о телекомуникацијама?

Експерти за телекомуникације ће разговарати о фреквенцијским опсезима, релејима који ће да повежу базне станице и све што ће обезбедити покривеност сигналом у нашој јужној српској покрајини, да би она била већа и боља него што је данас. Закључцима који су договорени о спровођењу споразума о телекомуникацијама из 2013. омогућено је обнављање осам локација јужно од Ибра на којима ће бити монтиран већи број базних станица. Када то буде урађено српске енклаве у овом делу покрајине биће повезане на мобилну и фиксну телефонију „Телекома Србија”.

Како сада грађани који живе јужно од Ибра зову остатак Србије?

Нажалост, од 2010. и 2011. године, када су сепаратисти насиљем разорили телекомуникационе предајнике власништва Телекома Србија, већина људи јужно од Ибра нема приступа нашем мобилном оператеру. Они морају да користе СИМ картице и бројеве албанских компанија из Приштине који не користе позивни број +381 и нису део наше мреже, већ користе бројеве за Монако +377 или Словенију +386, због чега морају да плаћају огромне цене за разговоре са централном Србијом. Сада ће српске енклаве у комуникационом смислу бити повезане у јединствени систем „Телекома Србија” и моћи ће нормално да телефонирају без окретања међународног позивног броја или додатних тарифа, а имовина „Телекома” је договором заштићена.

Где „Телеком Србија” сада има своју мобилну мрежу?

„Телеком Србија” сада има предајнике на северу КиМ и пет микропредајника у пет манастира – Грачаници, Девичу, Пећкој патријаршији, Великој Хочи и Високим Дечанима. Реч је о предајницима који покривају само неколико десетина или стотина метара у кругу самог манастира. Применом овог споразума биће омогућено да и у тим зонама буде појачан сигнал и повећана покривеност. То грађани централног Космета у близини Грачанице од пре неколико дана већ могу да осете јер су активирани много јачи предајници.

Које области где живе Срби сада немају приступ мрежи „Телекома”?

Цело Косовско Поморавље у коме живи више од 40.000 наших људи, то су Ранилуг, Косовска Каменица, Партеш, Клокот, Пасјане, Ново Брдо…

Када је реч о фиксној телефонији, како ће то функционисати?

Већи део Косова није повезан са централном Србијом јер су њихови каблови исечени после 1999. године. Сада ће та фиксна мрежа бити обновљена и укључена у систем „Телекома Србија” па ће они моћи да зову и друге делове централне Србије као међуградски позив.

Како ћемо убудуће из централне Србије контактирати с неким ко живи рецимо у Приштини и која ће бити цена разговора?

Из Београда ћемо и даље окретати за Приштину позивни број 038 за фиксну телефонију и сви позивни бројеви за покрајину тарифираће се као и сви други међуградски позиви унутар Србије. Грађани неће да бирају +383 када зову из било ког града из Србије. Национална тарифа је јединствена за позиве у фиксној мрежи.

Ко ће користити позивни број +383?

Само они који сада користе бројеве за Монако или Словенију. А што се тиче мобилне телефоније, неће се окретати додатни позивни број, већ ће и даље да се бирају само бројеви 064 или 065.

Шта ако на међународном тендеру после две године „Телеком Србије” не остане оператер на Косову?

„Телеком Србија” ће наставити да функционише и после тог периода као и до сада јер има дозволу за рад од Ратела за целу територију земље рачунајући и Косово и Метохију која је валидна и наредних пет година. Тендер ће се наводно догодити за две године, међутим питање је када ће то бити одржано, али ће „Телеком” свакако конкурисати.

 Дејан Спаловић, Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*