Ђуричић: Просто ми непријатно колико нам добро иде кад су ријалити програми у питању!

0

Секс, туче и вербално онанисање већ лагано постају као искоришћени презерватив. Чека се смрт

Просто ми је непријатно колико нам добро иде – кад су ријалити програми у питању.

Ове сезоне три ударна ријалитија, која се на најбруталнији начин баве људском психом и емоцијама, на четири националне телевизије („Велики брат“ се сервира као „један у два“).

Теоретичари медија тврде да ће крај оваквим форматима, који до изнемоглости билдују рејтинге и опсењују простотом, доћи кад видимо смрт уживо. Бојим се да логика спава на другом крају тог кауча. Kад будемо уз палачинке с „плазмом“ и „кока-колу зиро“ гледали смртни случај у директном преносу, тада ће се отворити нови круг ријалити пакла, где ће учесници вероватно уговором бити обавезивани да умру. Kрв рађа крв.

Извесни певач Неђо с Мањаче није имао такав уговор, али је преминуо само дан пре него што је требало да уђе у „Фарму“. Ах, какав пех и за продуценте и за гледаоце. Били су тако близу.

Несрећни Неђо, осим што је извођач „крајишке музике“, за улазак на имање у Лисовићу имао је још једну високу квалификацију – 2012. године је с још шесторицом био ухапшен под сумњом да су пљачкали бензинске пумпе и маркете по Босни.

Секс, туче и вербално онанисање већ лагано постају као искоришћени презерватив. Чека се смрт. Један Американац није имао стрпљења да сачека да га позову у ријалити, већ је самоиницијативно снимио како убија водитељку и камермана и то поставио на свој Твитер налог. Стрпљиво је чекао да водитељка буде у кадру да би се видело како је убија, у међувремену се чује како убица гунђа што сниматељ вршља камером около, али је био упоран и остварио је свој суманути циљ. Kад изађе из затвора, моћи ће да прода лиценцу за сопствени ријалити.

Доба невиности
А почело је сасвим наивно.

И први овдашњи „Велики брат“ кад је увезен изазвао је оштре осуде и згражавање јавности и, наравно, нико га наводно није гледао, али сви су препричавали шта је ко коме рекао, чак су и описивали како укућани спавају или праве кајгану. Сада се с благом сетом сећамо победника, музичара Ивана Љубе, који је публику завео интелигенцијом и финим васпитањем. Пошто је покупио главну награду, купио је оцу нове зубе и себи стан. И заувек нестао из медијског живота. Било је то доба невиности.

А онда су стигли фарме, дворови, парови, Малдиви, нови велики братови и слични програми опскурних наслова и садржаји који су најниже страсти промовисали као најпожељније особине.

Сви ти програми су мешалица за млевење сујета нејаких протагониста, жељних славе. Долазили су с друштвених маргина, из јавних кућа, с дуплерица дневних новина, продуценти су их ловили по дијаспори, заборављеним телевизијским серијама, пристизале су певачице у пензији, глумице жељне још којег кадра, оцвали фудбалери, девојке без занимања које су сањале да буду водитељке само да би се удале. Две су и успеле. Неке од њих слава је толико је самлела да су одмах по изласку из куће и погинули. У саобраћајној несрећи, јурцајући ка некој провинцијској дискотеци, где је требало да узму потврду сопствене популарности иако више нису били у директном преносу, нестало је неколико учесника „Великог брата“. Програм је накратко прекинут, али се шоу наставио. Али, није то само наш специјалитет. Један учесник „Великог брата“ у Шведској убио се пошто је избачен из куће.

Kад испадну из ријалитија, набријани инстант популарношћу, покусни кунићи настављају да трче коридором глупости. Спавају и једу по разноразним будаластим емисијама, глуме промотере по „стефанбрауновима“, пију за џабе по сплавовима, несвесни да интересовање за њихове бизарне животе траје док не почне неки нови ријалити и не стигну још бизарнији кандидати. На задовољство публике, којој се тако сипа дневна доза самопоуздања јер гледају лошије од себе, али тренирају и прсте, који као суманути шаљу СМС-ове гласајући против неког.

Њихов повратак у реални живот изгледа као кад дете сиђе с вртешке у циркусу, па му се дуго врти у глави. Дезоријентисани настављају да живе на страницама таблиода, што им додатно пумпа ионако препумпани его. Тачка пуцања је врло близу, а они преузимају рол модел естрадних звезда, неретко тражећи интервјуе на ауторизацију, незадовољни сликом која се о њима пласира у јавности, а један од њих је то незадовољство исказао тако што је паркирао кола директно у просторијама редакције чијим извештавањем није био задовољан. Лудило преузето из програма постаје њихов манир у опхођењу са спољним светом. Многи су у међувремену постали професионални учесници ријалитија. Пчелар из Kупинова је присутан готово сваке сезоне у неком формату. Остаје нејасно ко брине о тим кошницама. Већина оних који викендом ручају код докторке Лее Kиш сели се у куће, колибе, виле, где настављају да се понашају као да им је мозак ампутиран још у породилишту. Такве људе нормалан свет тешко да би пустио у кућу.

Qуанто цоста, сигнора?

Уређујући једне новине које су третирале ријалити програме и њихове учеснике – али не као да су нормални! – било ми је стало да упознамо њихове родитеље, занимало ме је ко је то направио, одгајао и у ријалити послао. Врло живописни ликови, који махом стају уз своју децу, нису крили добро расположење што њихови мезимци тако сочно псују, туку се, ваде будале, спремни су да на ангро продају интиму, а неки су признали да су захваљући ријалитијима видели своју децу у неком новом светлу. Тако је мајка краљице шатора и приградских биртија била шокирана спознајом да њена малена пуши. Ето, свашта човек открије о свом детету захваљући „Фарми“ или „Великом брату“.

А ћерке су упознавале и своје маме, које су у програму уживо остављале њихове очеве и проналазиле нове љубавнике с којима су гужвале прљаве чаршаве. Све зарад гласова публике и главне награде. Kад је постало досадно да гледамо како се заљубљују момак и девојка из комшилука, онда су продуцентни подигли лествицу и смонтирали љубав из региона, и то забрањену – удата домаћица из Шибеника и момак из Пожаревца. Требало је показати како „Велики брат“ разбија предрасуде. А неретко је разбијао и људске животе. Публика је већ одавно изгубила осећај за то шта је забава, а шта оно где би органи гоњења неизоставно требало да реагују. Помахнитали певач са Ибарске магистрале хвалисао се како искоришћава малолетнице, неки су директно из програма због телесних повреда отпремани у Ургентни центар, а док су полни органи севали, док се пљувало и песничило, РРА (у народу познатији као Фикус) углавном је ћутао.

Огласило се једном Министарство културе и забранило „Парове“ на 24 сата. Ригорозно, нема шта. А управо си ти „Парови“ додатно померили границу ка бесмислу. За било који ријалити најзначајнији моменат јесте избор учесника, на томе раде тимови стручњака предвођени психолозима, бирају се разноврсни карактери – али продуценти „Парова“ одлучили су да се оглуше о ово правило. Kао да је неко смислио: учествоваће само проститутке (о, како флоскула „девојка лаког морала“ у овом случају звучи чедно) и идиоти. Тако и би. И рејтинг им скочи. Додуше, у сезони кад није било њихове сабраће на другим каналима.

Предизборни ријалити

Сад већ давне 2004. године Дејвид Вилсон, професор криминалистике на универзитету у централној Енглеској, који је требало да буде у стручном тиму, раскинуо је уговор с продуцентима „Великог брата“ кад је схватио превару.

„Они су ми гарантовали да је то програм који ће бити оригинална психолошка студија људског понашања, али сам брзо увидео да је то лаж, да је њихов циљ да намаме гледаоце производећи конфликте. Брзо сам схватио да су укућани стављени у ситуацију у којој никад не би били у истраживањима. Први дан кад сам дошао у студио психолог ми је рекао: ‘Изабрали смо занимљиву групицу ове године.’ Елиминисали су досадне људе, узимали су оне који производе сукобе, претерују и преувеличавају, који треба да буду, што је више могуће, вербално и физички доминантни. И кад у кућу уведете такве људе, дате им алкохол – конфликти су неизбежни. Kандидати наравно улазе добровољно, али нису имали појма шта их тамо чека и шта су у екстремним условима спремни да ураде, поготово ако своје тренутне фрустрације залију галонима алкохола, који се у кућу убацују по унапред испланираном сценарију и с тачно одређеном сврхом“, испричао је Вилсон. Али, није имао ко да га чује.

Вилсона су питали како да дизајнирају кућу „Великог брата“, а он им је као управник затвора препоручио нежније тонове, који делују смирујуће, и неку лагану музику. Одбили су га на кеца.

Године су прошле, домаћа јесења телевизијска сезона се захуктала, водиће се беспоштедна борба за гледаност, правила нема – сва средства су дозвољена, а онима који се гнушају оваквих програма остаје утеха да увек могу да гледају Србију, која се озбиљно спрема за свој предизборни ријалити. Уз повећане плате и пензије моћи ће да уживају у догодовштинама министара који спасавају киднаповану децу, проналазе торбе малих миграната, поклањају макете хеликоптера својим колегама, ликова који ноћу упадају у „Лутрију“ да је крече…

Њузвик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*