Doc. dr Jelena Vukoičić: Kineski put svile američki interesi na Zapadnom Balkanu

0

Geostrateška pozicija naše zemlje u prošlosti nas je uglavnom koštala, a sad bi konačno mogla i da nam pomogne

U stalnom fokusiranju na ruske i zapadne interese na Balkanskom poluostrvu, u Srbiji se ponekad zapostavlja rastući uticaj Kine na Balkanu i posledice koje to može da ima na politiku Zapada i posebno SAD u ovom regionu. SAD još uvek predstavljaju vodeću svetsku ekonomsku silu, ali im se dani na toj poziciji polako odbrojavaju. Kina je već više od dve godine najveća svetska ekonomija, a poziciju vodeće ekonomske sile preuzeće u narednih desetak godina. Do 2015. godine kineska ekonomija beležila je dvocifren rast (u proseku 10 odsto godišnje) tokom perioda od tri decenije. Poslednjih godina kineski rast je usporen, ali on i dalje iznosi između 6 i 7 odsto na godišnjem nivou, što je daleko više od zapadnih zemalja. Nešto sporiji rast posledica je transformacije ekonomskog sistema iz ekonomije zasnovane na investicijama u lokalno tržište i izvozu u ekonomiju koja se temelji na potrošnji i uslugama.

Porast potrošnje posledica je ogromnog rasta standarda i kupovne moći stanovništva. Nekdašnji imidž Kine kao zemlje siromašnih ljudi i jeftine radne snage više ne odražava realnu sliku. Istraživanja pokazuju da će do 2022. godine 76 odsto urbanog kineskog stanovništva pripadati srednjoj klasi. Poređenja radi, 2000. godine taj broj je iznosio samo četiri odsto. Kad se pogledaju cifre, može se zaključiti koliko je neverovatna i impresivna ova ekonomska i demografska transformacija. U kineskim gradovima je 2015. godine živelo 730 miliona ljudi. Čak i da se ovaj broj ne promeni (a on će sasvim sigurno rasti), do 2022. više od 550 miliona Kineza pripadaće srednjoj klasi. Ova činjenica uticaće na to da samo kineska srednja klasa bude toliko brojna da čini treću po redu najbrojniju populaciju jedne države na svetu.

KINESKA EKSPANZIJA I AMERIČKA STAGNACIJA
Transformacija kineske ekonomije dovela je dotle da Kina postane najveći savremeni izvoznik kapitala, odnosno investitor u globalno tržište. U proteklom periodu Kina je postala jedan od najvećih investitora u Africi, Latinskoj Americi, Centralnoj Aziji, ali i u SAD i Evropi. Kineske investicije na strana tržišta 2015. godine iznosile su 145 biliona dolara što je dovelo do toga da Kina pretekne Japan i izbije na drugo mesto najvećih globalnih investitora. Ispred nje su (još uvek) jedino SAD. Samo u Evropu i SAD Kinezi su iste godine investirali 38 biliona dolara.

Relativno usporavanje kineskog privrednog rasta u proteklim godinama dovelo je da su pojedini zapadni ekonomski analitičari počeli da „prognoziraju“ skori kraj kineske ekonomske ekspanzije ili čak totalni kolaps ekonomskog sistema druge ekonomske svetske sile. Ovo klasično zapadno (posebno američko i britansko) spinovanje nema mnogo dodira sa realnošću, kao što je i inače slučaj sa sličnim pokušajima diskreditacije konkurenata i protivnika u različitim sferama društvenog, političkog i ekonomskog života. Kineska ekonomija raste sporije zato što u svom novom obliku više ne može da ima dvocifren rast, ali stabilan rast od 6,7 odsto, koliko je iznosio prošle godine, nešto je o čemu SAD, kao i sve zapadnoevropske zemlje mogu samo da sanjaju. Trebalo bi istaći da se SAD još uvek nisu oporavile od ekonomske krize iz 2008. godine. Nakon recesije iz 2008. i 2009. godine, američka ekonomija je u proseku rasla 1,5-2,5 odsto na godišnjem nivou. Dok neki američki analitičari i dalje (u proseku na svakih par meseci) prognoziraju ekonomski bum i porast privrednog rasta na 3 ili 4 odsto, oni objektivniji upozoravaju na to da su 2 odsto nešto na šta bi Amerikanci trebalo da se naviknu, s obzirom na činjenicu da realni ekonomski pokazatelji ne upućuju na to da će se ovaj slabašni rast u bližoj budućnosti značajno menjati.

trampsiVelika ekonomska obećanja davao je u svojoj predsedničkoj kampanji i Donald Tramp, ali ni njegov ulazak u Belu kuću, barem zasad, nije doneo velike promene na ekonomskom planu. Amerika nema nijedan od parametara koji bi joj doneo značajniji rast, i to je najverovatnije ireverzibilan proces. Sa druge strane, Kina, iako sporije, i dalje raste na zdravim osnovama, što će neminovno dovesti ne samo do promena na svetskoj listi najmoćnijih ekonomija nego i do promena na međunarodnoj političkoj sceni.

KINESKI PLANOVI ZA BALKAN I EVROPU
U proteklom periodu Kina je zvanično najavila svoj plan za oživljavanje drevnog Puta svile, koji vodi od zapadne Kine, preko Centralne Azije, Irana, Turske i preko Bosfora na Balkan i dalje u Zapadnu Evropu. To bi smanjilo vreme putovanja do evropskih tržišta sa prosečnih 36 dana kontejnerskim brodom na desetak dana teretnim vozom. Investirajući u infrastrukturu u balkanskim državama, Peking želi da razvije mrežu luka, logističkih centara i železnica za distribuciju kineskih proizvoda, kao i da ubrza trgovinu između Istoka i Zapada. Kinezi su vlasnici grčke luke Pirej, koja im je praktično otvorila vrata za ulazak u Evropu. Kina gradi autoputeve u Srbiji, Republici Srpskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Pupinov most u Beogradu takođe je kineska investicija, a planira se i izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta.

Pored infrastrukture, druga oblast za koju je Kina jako zainteresovana je energetika. Kinezi su finansirali izgradnju termoelektrane Stanari u Republici Srpskoj, a gradiće i drugi blok TE Gacko. Kina takođe finansira termoelektranu Bloka 7 TE Tuzla u Federaciji BiH i TE Kostolac u Srbiji. Sve ove investicije mere se milijardama dolara i predstavljaju deo dugoročne strategije Kine da se pozicionira kao jedan od vodećih investitora na Zapadnom Balkanu i iskoristi strateški položaj ovog regiona za svoj dalji prodor ka Zapadnoj Evropi. Iako se Kinezi u svojim planovima, kao što možemo da vidimo, fokusiraju na više država na ovom delu Balkanskog poluostrva, direktna trasa Puta svile vodi preko dve – Makedonije i Srbije. Zbog svog položaja i veličine, Srbija, međutim, ima posebno centralno mesto na balkanskom Putu svile, što, apstraktno rečeno, može da bude i blagoslov i kletva.

Kao što je već navedeno, Kinezi finansiraju izgradnju jednog dela autoputa Beograd – Južni Jadran (Koridor 11) i termoelektrane Kostolac. Kineski investitor je kupio i Železaru Smederevo, a u toku su i pregovori o preuzimanju RTB Bor. Kina u Srbiji investira i u proizvodnju. U toku je izgradnja fabrike Mei Ta u Bariču, koja će zaposliti preko 1.400 ljudi, a gradi se još nekoliko fabrika, dok su neke već počele sa radom. Saradnja se uspostavlja i na drugim poljima. U Srbiji je počela da radi Kineska banka, ukinute su vize za građane Kine, a tokom ove godine očekuje se i otvaranje direktne avionske linije na relaciji Beograd – Peking. Značaj Srbije za Kinu potvrdila je i prošlogodišnja poseta kineskog predsednika našoj zemlji, prvi put nakon 32 godine. U junu 2016. godine Sin Đinping započeo je svoju evropsku turneju trodnevnom posetom Srbiji, što je predstavljalo svojevrstan dokaz bliske saradnje i velikih planova.

putsvile05Svi ovi podaci pokazuju koliki je strateški značaj Srbije za drugu ekonomiju sveta i koliko koristi ova saradnja može da donese našoj zemlji. Kao i uvek kada se radi o velikim investicijama, međutim, ekonomiju prati i politika, a na kinesko širenje i prodor u Evropu ne gledaju svi podjednako blagonaklono. Kada je u pitanju najveći ekonomski rival Kine SAD, logično je da se kineski interesi u Evropi u znatnoj meri sudaraju upravo sa američkim. Evropa, odnosno Evropska unija, najvećim delom predstavlja politički satelit SAD, koji bespogovorno izvršava sve naloge koji dolaze preko okeana, nevezano za to da li od toga ima štete ili koristi.

ŠTO NE MOGU KINI, MOGU SRBIJI I MAKEDONIJI
Što se Balkana tiče, on je takođe u najvećoj meri pod američkom političkom kontrolom. Većina evropskih država pored toga pripada NATO, na čijem su čelu opet SAD. Jačanje kineskog uticaja na Starom kontinentu, prema tome, nikako ne ide u prilog strateškim američkim interesima jer, iako je u ovom trenutku Kina isključivo zainteresovana za ekonomske investicije, sa ekonomskim uticajem pre ili kasnije dolazi i politički a zatim i vojni, što Amerikanci jako dobro znaju.

Naime, buduća vodeća ekonomska sila ne sedi skrštenih ruku kada su u pitanju ulaganja u vojsku. Budžet koji Kinezi izdvajaju za potrebe rasta vojne tehnologije iz godine u godinu sve je veći; moderna infrastruktura ima i strateški vojni značaj, i u savezništvu sa Rusijom Kina postaje globalna konkurencija SAD i saveznicima.

SAD i neki njihovi zapadni saveznici su, naravno, svesni činjenice da Kinu ne mogu ozbiljno da ugroze ni na jedan način. Američka ekonomija je između ostalog zavisna od kineskog kapitala koji je u nju uložen, a, i da nije toga, bilo kakav ozbiljniji okršaj sa Kinom realno nije izvodljiv. Srbija i Makedonija su opet, druga priča. Destabilizacijom ove dve zemlje, čiji je pokušaj upravo u toku, zapadne strukture mogle bi da privremeno zaustave i poremete kineske planove povezivanja sa Evropom i širenja ekonomskog uticaja. Razloga za destabilizaciju Balkana ima, naravno, mnogo više, ali jedan od svakako značajnijih je i upravo navedeni.

Srbija, nažalost, ima i previše iskustva sa pokušajima destabilizacije i različitim vrstama pritisaka, ucena i otvorenih napada. Nažalost, Srbija ne može direktno da se ovakvim pokušajima suprotstavi, ali može da ih prepozna i učini sve što je u njenoj moći da se održe mir i stabilnost zemlje. Ono što još može i treba da radi je da privuče što više kineskih investicija jer joj upravo to, osim bolje ekonomske perspektive, otvara i šansu za veću političku stabilnost u budućnosti.

vucicmekejnbgd03Geostrateška pozicija naše zemlje u prošlosti nas je uglavnom mnogo koštala, a sada bi konačno mogla i da nam pomogne u svakom mogućem smislu te reči. Iako se o saradnji sa Kinom dosta govori i piše, ona nekako ipak ostaje u senci odnosa sa Zapadom i Rusijom. Saradnja sa Zapadom je politička neminovnost, a u slučaju Evropske unije i realna potreba Srbije kada se u obzir uzmu investicije i međusobna trgovinska razmena. Saradnja sa Rusijom je rezultat, kako strateške i ekonomske potrebe, tako i kulturne bliskosti i odnosa koji istorijski vezuju dva naroda. Saradnja sa Kinom, međutim, ima jednu posebnu dimenziju, jer se ta zemlja nezaustavljivo kreće ka svetskom ekonomskom tronu, zahvaljujući kojem će i njena buduća pozicija na međunarodnoj političkoj sceni biti umnogome značajnija nego što je danas.

17103260_10156582380697524_3617655221180391988_n

Doc. dr Jelena Vukoičić

Standard

POSTAVI ODGOVOR

*