Доц. др Јелeна Вукоичић: Велика Албанија по пројекту Вилијама Вокера

0

Док нас поједини маргинални политичари и Сорошеви интелектуалци непрекидно убеђују у то да је пројекат тзв. Велике Албаније фантазија одређених албанских политичких кругова чију реализацију велике силе „никада не би дозволиле”, и који, заправо, служи Српској влади и њеном премијеру у сврху „застрашивања јавности” и скретања теме са „важнијих питања”, Албанци увелико припремају терен за (засад политичку) офанзиву у циљу остваривања свог вековног сна о националном уједињењу. Најновији гласноговорник мегаломанског пројекта новог прекрајања граница на Балкану је нови албански саветник, а стари лобиста, Вилијам Вокер, иначе некадашњи шеф верификационе мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији. Српској јавности Вокер је вероватно најпознатији као главни човек иза афере „Рачак”, која је иначе послужила као непосредан повод НАТО агресије на СР Југославију, 1999. године. Сви се сећамо Вокеровог парадирања око наводних албанских цивилних жртава српских оружаних формација, за које се на крају испоставило да су, заправо, терористи ОВК убијени у борбама и затим преобучени у цивиле.

Ко је заправо Вилијам Вокер?

Screenshot_9

Злогласни представник „међународне заједнице” и сарадник америчке обавештајне службе, као и неке његове друге колеге, након доста година вратио се на место злочина и јуче се јавно огласио, на партијском скупу једног од највећих албанских злочинаца. Вокер је, на прослави седамнаесте годипњице оснивања Алијансе за будућност Косова, Рамуша Харадинаја, помпезно најавио наставак реализације политичке платформе за стварање Велике Албаније, за коју је сам направио пројекат: „Циљ овог пројекта на којем радим је за све Албанце, на Косову, у дијаспори, у Албанији. Радим на заједничком пројекту на њиховом уједињењу. Албанци у свету су били уједињени деведесетих искључиво у сврху ослобађања Косова. Био сам са њима када су прогласили независност. Албанци су добили и дошли су заједно да славимо, сада је време после независности, за последњи корак, да сви будемо заједно, да се оствари ово достигнуће,” рекао је Вокер, а пренела Косова прес. Овај, формално пензионисани амерички дипломата и генерал, читав свој професионални живот посветио је субверзивном деловању у оквиру тзв. „црних операција” америчке обавештајне службе. Пре него што је дошао на Балкан, Вокер се „доказао” својим деловањем у грађанским ратовима у Латинској Америци, а руковођење верификационом мисијом ОЕБС-а преузео је у новембру, 1998. године. Иначе, већину чланова ове мисије, формиране у циљу надгледања сукоба на Косову и Метохији, чинили су „чиновници” америчке приватне војне компаније Динкорп, чији је оснивач ЦИА, а извор финансија буџет Сједињених Америчких Држава. Другим речима, ОЕБС-ова „мисија” никада и није представљала ништа друго него тајну операцију америчке обавештајне службе чији је сарадник, Вилијам Вокер, послат на Космет са задатком да пронађе, односно створи, разлог за агресију на Југославију, што је он успешно и урадио, конструкцијом афере „Рачак”.

Како тумачити поруке са Космета?

protest-albanaca

Јавни наступ Вилијама Вокера само је последњи у низу отворених (засад) вербалних напада на државни суверенитет Републике Србије који долазе из правца наше окупиране покрајине, али и из албанске престонице Тиране, као и општине на југу централне Србије, Бујановца. Координисане изјаве Едија Раме, Хашима Тачија, Јонуза Мусијуа, Рамуша Харадинаја, а сад и њиховог вашингтонског сарадника и заштитника, Вилијама Вокера, све упућују у истом правцу и шаљу исту поруку: Албанци, уз подршку својих традиционалних савезника крећу у следећу фазу остваривања свог политичког циља. У овом тренутку, пројекат Велике Албаније реализује се на територији Македоније, а његов главни експонент је етнички Бугарин, политички Американац, и, како ствари стоје, будући македонски премијер, Зоран Заев, који је албанским странкама у Македонији обећао усвајање тзв. Тиранске платформе која предвиђа федерализацију ове бивше југословенске републике. Свима је наравно јасно да албански планови не стају са поделом Македоније, и да наводна „природна Албанија” обухвата и делове централне Србије, Грчке и Црне Горе. Можемо да претпоставимо да су и наведене територије, као и начини њиховог освајања део фамозног „пројекта” Вилијама Вокера за остваривање вековног албанског сна о стварању супер-државе. Вокер је, у свом јучерашњем говору, такође навео да о детаљима свог плана засад не жели да прича, што је логично, али једино што евентуално може да буде предмет нагађања, када се ради о овом „амбициозном пројекту”, јесте тајминг његове реализације, с обзиром на чињеницу да су сви остали детаљи одавно познати. Поруке које се шаљу из Приштине, Бујановца, Скопља и Тиране толико су јасне да јасније не могу бити и на званичном Београду и није да покушава нешто да дешифрује, већ да се адекватно постави у ситуацији када Албанци отворено прете, док (западна) међународна заједница, по старом добром обичају, ћути.

Велика Албанија и „међународна заједница”

pol-albanci

Главна карика у пројекту стварања тзв. Велике Албаније јесте, управо, тзв. међународна заједница, односно, прецизније речено, њен западни део – Сједињене Америчке Државе и Европска унија. И независно Косово и Метохија и фактичка и политичка подела Македоније су резултати западне политике која је своје геостратешке интересе одавно препознала у подршци мегаломанским албанским циљевима. Оно на шта смо већ одавно навикли, али што, свеједно, морамо увек да истакнемо, јесте упадљиво ћутање представника Европске уније и САД на запаљиве изјаве албанских политичара о уједињењу Космета и Албаније и стварању велике албанске државе. „Млаке” изјаве бриселских званичника  о штетности „прејаке реторике” и потреби за „наставком дијалога” делују иритантно и увредљиво за здрав разум, али истовремено потпуно очекивано. Иако, логички гледано, Европској унији не би требао да буде у интересу хаос на, иначе хаотичном, Балкану, Брисел већ јако дуго ради (готовоискључиво) оно што Вашингтон каже, а ту често престаје свака логика. Европска унија, уосталом, и без вашингтонског диктата има толико својих, нагомиланих и нерешивих, проблема да, чак и да искрено жели (што није случај), не би могла да понуди неко конструктивно решење за балканске проблеме.

Велика Албанија, Запад и српска пета колона

1106290120

У данима који долазе вероватно ћемо имати још доста прилика да чујемо и прочитамо „експертска” мишљења појединих „независних” интелектуалаца и потрошених политичара, који ће нас, са телевизије Н1, Ал Џазире, радија Слободна Европа и сличних медијских гласила, убеђивати да је Вилијам Вокер само обичан пензионер којег албански лоби плаћа за „празну причу” о политичком пројекту који се „никада не може реализовати”. Вероватно ћемо чути и то да велике силе заправо не желе Велику Албанију и да је готово са прекрајањем граница на Балкану. Можда ће се истакнути и да Европска унија ћути зато што се ништа озбиљно не дешава па нема ни потребе за неким оштрим реакцијама. И, наравно, чућемо, по ко зна који пут, и то да Српска влада пласира причу о великоалбанском пројекту како би скренула пажњу са важних питања као што је, на пример, нерешен случај рушења барака у Савамали. То што у својим границама имамо криминалну „државу” Косово која је стварана тајним плановима америчке обавештајне агенције чији нам представник Вокер сада говори о свом новом плану за уједињење Албанаца, српски прозападни политичари и интелектуална „елита” не виде као неки посебан проблем. Проблем није ни Тиранска платформа коју нико од њих и не помиње, а која ће, ако се реализује, формално поделити Македонију. Претеће изјаве албанских политичара такође, очигледно, не представљају никакав проблем, већ је то само део њихове „предизборне реторике у циљу анимирања бирачког тела”. Све нам ово говоре и говориће западни медији и локални експоненти западних интереса.

За крај, замислимо да је, уместо Хашима Тачија, Милорад Додик довео неког бившег Високог представника у БиХ, који је у међувремену направио план уједињења Србије и Републике Српске и јавно га представио на годишњици оснивања СНСД-а. Како би на то реаговали званичници Европске уније и Сједињених Држава? Шта би на то рекли сви они „грађански и демократски” оријентисани српски интелектуалци и политичари? Да ли би и то одбацили као празну причу и позвали на дијалог и сарадњу или би оптужили Србе да „опет” раде на „угрожавању мира у региону” у циљу стварања „Велике Србије”?

На горе постављена питања нема потребе наводити одговоре јер одговоре сви у Србији знају. Сви знају и то колико је стварна идеја Велике Албаније. Албанци нам, преко својих политичара и западних лобиста, шаљу јасне поруке на које треба имати и јасан одговор. Србија против себе има плејаду спољних и унутрашњих непријатеља који српском народу заједно поручују да нема чега да се плаши и да је, заправо, власт у Србији та која умишља „непостојеће” претње како би држала народ у „заблуди и покорности”. Овај својсврсни политички нонсенс и апсурдни спин не тражи никакву демистификацију, али и он има своје разлоге, који се вероватно тичу тајминга Вокеровог мистериозног „пројекта”. Другим речима, потребно је да будемо мирни и несвесни онога што се дешава иза кулиса све док то не почне да се реализује на терену. Засад знамо да план постоји, али не знамо детаље. По досадашњим искуствима, нећемо их ни сазнати све док пројекат не уђе у финалну фазу. Тада ће, наравно, бити касно, а то не сме да се дозволи. Званични Београд мора да буде спреман, и то спреман на најгоре, јер нам управо то и поручује човек који је, пре готово две деценије, послат на Космет да га припреми за отцепљење. То је вероватно била и прва фаза његовог „пројекта”. Друга је Македонија, а трећу би требало да сачекамо спремни, да нас, у неком тренутку, не би изненадила нова фаза реализације амбициозног плана албанске политичке елите и америчког „пензионера”.

17103260_10156582380697524_3617655221180391988_n

Доц. др Јелена Вукоичић

ВИДОВДАН

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*