Dodik: Tražiću da BiH prizna da se Krim legitimno vratio u sastav Rusije

0

MILORAD Dodik je izjavio da bi voleo da se do kraja 2018-te sretne sa Vladimirom Putinom u svojstvu člana Predsedništva BiH.

U intervjuu renomiranom moskovskom dnevnom listu „Izvestija“ – koji svojim čitaocima predočava da je Dodik poznat po svojoj proruskoj i antinatovskoj poziciji – dodatno je objasnio:

„Želim da moji prvi susreti na novoj funkciji budu sa predsednicima Rusije i Srbije — Vladimirom Putinom i Aleksandrom Vučićem. Ja sam spreman da se sa predsednikom Putinom sretnem do kraja ove godine, ali ne zavisi, naravno, sve od mene“.

Dodik je objasnio da je Republika Srpska zainteresovana za uvoz ruske medicinske opreme i za gradnju ruske fabrike (kod Zvornika) za proizvodnju tečnog gasa.

Dodao je da se u Rusiji već projektuje gradnja te fabrike, a da Zvornik uređuje teren za fabriku koja kroz godinu dana treba da proradi.

U intervjuu nije krio: „Bilo bi mi drago da se u Republici Srpskoj pojavi rusko-srpski-humanitarni centar poput onog koji već postoji u Srbiji, u gradu Niš“.

Upitan da li planira da pokrene pitanje priznanja Krima sastavnim delom Rusije od strane BiH, Dodik je rekao:

„Naravno. Istupiću sa takvom inicijativom i radiću na tome da BiH prizna sadašnji status Krima jer se prisajedinio Rusiji u skladu sa rerzultatima legitimnog referenduma koji je bio u skladu sa Poveljom UN“.

Ukazao je da Krim istorijski pripada Rusiji i da je, po njegovom mišljenju, paradoksalno što Zapad, koji se aktivno borio protiv komunizma, priznaje administrativnu odluku bivšeg lidera SSSR (Nikite Hruščova) o oduzimanju Krima Rusiji i njegovom poklanjanju Ukrajini.

„Lično sam veoma zainteresovan, priznao je Dodik, da posetim to poluostrvo, pogotovo što je sada deo Rusije. Učiniću to čim mi se pruži prilika“.

Dodik je istakao da se povodom ove svoje pozicije ne boji pritiska Ukrajine:

„Ona treba da opredeli svoju spoljnu politiku jer je pozicija Kijeva, koju je generisao Zapad, za tu zemlju imala negativan i poguban efekat. Ukrajina treba da pristupi normalizaciji odnosa sa Rusijom. Može se, dakle, pre raditi o pritisku zapadnih zemalja, ali se to već često događalo“.

Dodik je posebno ukazao da se radi o geostrateškim igrama jer je priključivanje Krima Rusiji bilo demokratskije od odvajanja Kosova od Srbije, a SAD – uprkos tome – priznaju nezavisnost Kosova.

 

 

Fakti

POSTAVI ODGOVOR

*