Догодило се на данашњи дан: Умрли „Крвава Мери“ и Огист Роден, трагедија у Алексиначким рудницима,…

0

1558. Умрла је енглеска краљица Мери I Тјудор, ћерка Хенрија VIII. Током владавине од 1553. као супруга шпанског краља Фелипеа II покушала је да Енглеску врати под утицај папе, а због жестоког прогона протестаната (англиканаца) добила је назив Крвава Мери. После њене смрти на престо је дошла њена сестра Елизабета I, која је поставила темеље будућој британској империји.

1800. Конгрес САД се састао први пут у новој престоници Вашингтону, а амерички председник Џон Адамс је постао први станар зграде касније назване Бела кућа.

1855. Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон открио је водопаде на реци Замбези, назване по енглеској краљици Викторијини водопади.

1858. Умро је велшки филантроп Роберт Овен, социјалиста утописта и социјални реформатор, индустријалац који је своје богатство утрошио покушавајући да оствари пројекте социјалних реформи.

1869. После више од десет година рада под руководством Француза Фердинана де Лесепса, отворен је Суецки канал којим је Средоземно море повезано са Индијским океаном.

1913. Први бродови су прошли кроз Панамски канал, који је званично отворен годину дана касније.

1917. Умро је француски вајар Огист Роден, један од највећих уметника с краја 19. и почетка 20. века. Његово дело објединило је романтичарски дух и модерне тежње и пресудно утицало на европско вајарство („Мислилац“, „Пољубац“, „Балзак“, „Грађани Калеа“, „Врата пакла“, „Вечни идол“).

1938. Умро је хрватски политичар Анте Трумбић, који је уз Франу Супила и Ивана Мештровића био главни заступник уједињења Хрватске са Србијом и Црном Гором у заједничку државу. Био је председник Југословенског одбора од оснивања 1915. до његовог распуштања у децембру 1918, када је формирана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

1947. Пуштена је у саобраћај железничка пруга Шамац-Сарајево, дуга 242 километра, у чијој су изградњи учествовале омладинске бригаде из целе Југославије.

1954. Египатски генерал Гамал Абдел Насер постао је шеф државе после пада председника Мохамеда Нагиба, с којим је 1952. срушио краља Фарука I.

1969. ССР и САД су у Хелсинкију отпочели разговоре о ограничењу стратешког наоружања (САЛТ).

1971. Револуционарна партија на челу с Вемидом Таномом Китикачорном извршила је војни удар и преузела власт у Тајланду. Укинут је парламент, распуштена влада и суспендован устав.

1974. На првим парламентарним изборима у Грчкој после више од десет година и након седмогодишње војне диктатуре убедљиво је победила Нова демократија Константина Караманлиса.

1976. Кина је извела највећу нуклеарну експлозију у атмосфери.

1988. Смењивање високих функционера у Покрајинском комитету Савеза комуниста Каћуше Јашари и Азема Власија изазвало је масовне демонстрације Албанаца на Косову, укључујући и штрајк око 1.000 рудара у руднику Стари трг који је почео у фебруару 1989.

1989. Демонстрације у Прагу у знак сећања на дан када су Немци 1939. погубили девет чешких студената и затворили чешке универзитете, претвориле су се у протестни марш против комунистичког режима. Полиција је грубо реаговала, многи су ухапшени, а 71 лице је повређено.

1989. У једној од највећих рударских несрећа у Србији, у јами „Морава“ Алексиначких рудника угља погинуло је 90 рудара.

1993. Судије из 11 земаља положиле с у заклетву на инаугуралном заседању суда УН за ратне злочине почињене у Југославији, првог таквог суда после Нирнбершког и Токијског који су били основани након Другог светског рата.

1996. У другом кругу локалних избора у Србији, коалиција опозиционих партија „Заједно“ је победила у највећем броју великих градова, укључујући Београд, Ниш, Нови Сад и Крагујевац. То је била прва победа српске опозиције од увођења вишестраначког политичког система 1990. Покушај власти да фалсификује изборне резултате изазвао је тромесечне масовне грађанске протесте.

1997. Припадници највеће египатске милитантне организације „Ал Гама ал Исламија“ убили су у близини храмова у Луксору 58 страних туриста и четворицу Египћана.

1998. Израелски Кнесет (парламент) ратификовао је већином гласова „Вај споразум“, којим је предвиђено уступање дела окупиране територије палестинској самоуправи.

2001. На Косову су одржани први парламентарни избори од доласка међуародних снага у ту покрајину у јуну 1999. Убедљиву победу однео је Демократски савез Косова Ибрахима Ругове освојивши 45,6 одсто гласова. Српска коалиција „Повратак“ освојила је 11,34 одсто гласова. На изборе је изашло 63 одсто Албанаца и 56 одсто Срба.

2003. Србија је вратила Хрватској матичне књиге које су 1995. однете из делова Хрватске који су били под контролом Срба.

2005. На свечаности у Дејтону бившем америчком изасланику за Балкан Ричарду Холбруку уручена је Дејтонска награда за мир, у знак признања за постизање споразума којим је 10 година раније окончан рат у Босни и Херцеговини.

b92-icon

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*