Dojče vele: Berlin opet pritiska Zagreb zbog Srbije?

    Nemačka će nastaviti da jasno zastupa stav da bilateralne teme ne treba rešavati blokadama pristupnih pregovora, piše u internoj depeši Ministarstva spoljnih poslova u koju je "Dojče vele" imao uvid.

    0

    Dojče vele ocenjuje da se u vezi sa hrvatskom blokadom pristupnih pregovora Evropske unije sa Srbijom može očekivati sličan razvoj kao početkom godine, i da će sadašnja vlada u Zagrebu na kraju „popustiti, baš kao i prethodna“.

    Protokoli u koje je Dojče vele imao uvid pokazuju da je Hrvatska „nakon niza prigovora, dodatnih objašnjenja i novih zamerki“ dan pred termin za otvaranje poglavlja prebacila Srbiji to što nema Strategiju kulturne politike.

    U Beogradu je nacrt te strategije najavljen za iduću godinu, a Evropska komisija smatra da strategija prevazilazi obaveze prema EU i da je to isključivo stvar Srbije.

    Nemački radio napominje da, iako je i Bugarska blokirala poglavlje, nema dileme da je glavni kočničar ponovo bio Zagreb.

    U internoj depeši nemačkog ministarstva spoljnih poslova je, nakon otvaranja poglavlja 5 i 25, ocenjeno da je upravo hrvatska blokada bila nepremostiva prepreka za poglavlje 26.

    „Slovačka kao predsedavajuća, Evropska komisija i Evropska diplomatska služba su se sve vreme na najvišem nivou zalagale da omoguće otvaranje poglavlja 26 još u ovom polugodištu. Pri tome je razmatrano odlaganje pristupne konferencije ili organizovanje dodatne konferencije za poglavlje 26 u predbožićnoj nedelji. Iz bilateralnih razgovora je, međutim, proizašlo da ni predsedavajuća zemlja, ni Evropska diplomatska služba, ni Evropska komisija ne vide stvarnu mogućnost da se hrvatska saglasnost pribavi još u ovoj godini“, stoji u toj poverljivoj depeši.

    U istom dopisu se ponavlja da Nemačka i nadalje mora da pokazuje „jasan stav“ da se pristupni proces zasniva na unapred zadatim kriterijumima i da u njega ne smeju biti umetana pitanja koja nemaju veze sa materijom, niti bilateralna pitanja.

    Berlin bi za takve principe trebalo da se zalaže u Evropskom savetu i u bilateralnim kontaktima.

    Ova runda, doduše, nije završena kako su se u Nemačkoj nadali.

    Na premijernoj poseti novog šefa hrvatske vlade Andreja Plenkovića kancelarki Angeli Merkel bile su govorene velike i lepe reči o saradnji dve zemlje, sve dok neko od novinara nije postavio pitanje o Srbiji.

    Dok je Plenković rekao da pristupne pregovore Srbije vidi kao „priliku“ da se zatvore otvorena pitanja iz „vremena velikosrpske Miloševićeve agresije na Hrvatsku“, Merkelova je ponovila da bilateralna pitanja treba rešavati bilateralno.

    Plenković i Merkelova (arhivska fotografija)

    Sve deluje kao već viđeno u početkom ove godine, kada je Hrvatska na sličan način blokirala poglavlja 23 i 24.

    U aprilu se predsednik Odbora za evropske poslove nemačkog Bundestaga Gunter Krihbaum u intervjuu za Dojče vele usprotivio „zloupotrebi“ EU za rešavanje bilateralnih sporova sa Srbijom.

    „Podsećam da je Hrvatska bila u sličnoj situaciji u odnosu na Sloveniju kada je sporan bio protok granice u Piranskom zalivu. I tada smo uticali na Sloveniju da odustane od blokade“, rekao je Krihbaum.

    Podsetio je kako funkcioniše EU i šta čeka Zagreb ukoliko ne popusti.

    „I Hrvatskoj treba EU i trebaju joj partneri iz EU. I Hrvatska će imati ciljeve koje želi da ostvari. Inače će Hrvatska brzo uvideti da se ni njenim idejama i projektima neće izlaziti u susret. Jer u Evropskoj uniji važi pravilo da se uzima i daje“, naglasio je Krihbaum.

    Kako je nakon toga radio Dojče vele saznao u Berlinu, hrvatskom blokadom nezadovoljne su sve nemačke parlamentarne partije, dakle, osim vladajuće koalicije demohrišćana i socijaldemokrata i Levica i Zeleni.

    Čak je tadašnji ministar spoljnih poslova Miro Kovač pozvan u Berlin da odboru Bundestaga pojasni razloge blokade srpskih pregovora.

    Hrvatska je na kraju popustila i poglavlja su otvorena u julu.

    Istini za volju, ni daleko moćnije članice Evropske unije od Hrvatske ne mere srpski napredak EU isključivo prema ostvarenim tehničkim uslovima.

    Upravo se Nemačka zalaže za povezivanje napretka u dijalogu sa Kosovom sa svim poglavljima tako je Berlin dao zeleno svetlo za otvaranje novih poglavlja jer je Srbija uputila Međunarodnoj uniji za telekomunkacije pismo kojim pristaje na pozivni broj za Kosovo.

    Napredak dijaloga Beograda i Prištine je „odlučujući za otvaranje novih poglavlja“, rekao je otvoreno u intervjuu za Dojče vele i demohrišćanin Dejvid Makalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

    Nije tajna da su neke članice EU imaju veća prava od drugih i to je uglavnom direktno srazmerno sumi novca koju uplaćuju u briselsku kasu.

    Hrvatska je tu pri dnu pa se, po svemu sudeći, njenom blokadom može očekivati sličan razvoj kao prošli put – nekoliko meseci zatezanja, novinski stupci puni „hladnog rata“ Zagreba i Beograda, a zatim će i vlada Andreja Plenkovića popustiti baš kao i prethodna, ocenjuje Dojče vele.

    TANJUG

    POSTAVI ODGOVOR

    *