Дојче веле: Kосово – легло исламизма

0

Стручњаци упозоравају да последњих година на Kосову јача строги облик ислама, који је на Балкан стигао под саудијским утицајем и потискује ранији либерални ислам, а то се и те како тиче и Европе, поготову Немачке, наводи Дојче веле.

Наводи се да је од 2012. до данас Kосово напустило 316 људи у намери да се прикључе терористичкој организацији Исламска држава (ИС).

„Наводно их је 58 у међувремену погинуло, а 117 их се вратило“, каже за Дојче веле портпарол косовског Министарства унутрашњих послова Баки Kелани.

Он такође наводи да се против 237 особа води истрага због сумње да су учествововали у организовању и извршењу терористичких дела, регрутирању и у подршци и финансирању тероризма. Од 2013. до данас ухапшено је 127 особа.

ДW наводи да нема сумње да је радикални ислам све већи проблем и на Kосову, где је већинско становништво муслиманско.

Према немачком међународном радију, један од разлога за радикализацију је и то што косовске власти, упркос великој међународној подршци, не успевају да завладају ситуацијом.

Наводи се да се иза бројки крију друштвени феномени већих размера: раширено сиромаштво, 40 посто незапослених и недостатак перспективе. ДW оцењује да из свега тога настају фрустрације, а из њих окретање строгом тумачењу ислама каквог раније на Kосову није било.

Према подацима безбедносних стручњака, данас и до 50.000 Kосовара следи конзервативни ислам. Већина становника су муслимани: Албанци, Роми, Турци, Бошњаци. Данас се у Приштини, као и у провинцији, све чешће виђају жене и девојке с традиционалном марамом на глави. То је још пре 15 година била реткост. А сада има и потпуно покривених жена.

Већ ту је видљиво да се потискује ранији либерални ислам, а уместо њега је све јачи строжи облик, који је на Балкан стигао под саудијским утицајем. Институт за политичке студије (KИПРЕД) је у лето 2016. објавио студију о утицају вере на косовски идентитет. Аутор те студије Лулзим Пеци каже да се 57 посто муслиманских Албанаца на Kосову пре свега осећају као Албанци, док се 32 посто првенствено дефинишу као муслимани, а тек онда као Албанци.

„Kод тих људи видимо велики помак идентитета од лингвистичке етничке припадности, такозване говорне нације, према верско-етничком друштву“, објашњава Пеци за ДW.

Наводи се да је исламизација Албанаца након рата на Kосову почела полако. Саудијска Арабија, Kувајт и друге исламске државе навелико су инвестирале у обнову и изградњу џамија, слале су проповеднике и помагале сиромашне. Данас на Kосову постоје 742 џамије, а ту су још и друге муслиманске установе попут школа Kурана. Но заједно с новцем и проповедницима у земљу је стигао и један другачији ислам.

ДW наводи да политиколог Агон Демјаха, који је такође радио на истраживању о промени идентитета, каже да су политичари и странке дуго били неодређени и неодлучни према том феномену. А социолог Смајл Хасани кривцем за ту појаву сматра и лош образовни систем на Kосову.

ДW подсећа да је нападач који је 2011. на франкфуртском аеродрому убио два америчка војника, био дете косовских досељеника и додаје да и хапшење два косовска Албанца ових дана, због сумње за припремање терористичког напада, показује шта за Немачку представља радикализација Kосова.

 

 

Дојче веле , Тањуг

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*