Дојче веле: Путиново понашање је извор зла!

0

У Бугарској и Молдавији, проруски кандидати победили су на председничким изборима, а политичко јачање Москве у читавом региону захтева промену начина размишљања у ЕУ и НАТО, сматра Роберт Шварц, новинар Дојче велеа (ДВ).

Према његовој оцени, резултат председничких избора у Бугарској и Молдавији није добар знак за Запад, а најновији развој ситуације не би требало да буде изненадујући ни за функционере ЕУ ни за НАТО.

– Четврт века након пада гвоздене завесе, све више људи бившег источног блока је разочарано у Запад. Многи виде себе као Европљане друге класе, а цењене заједничке вредности као што су благостање, демократија и људска права, нагризли су корупција, анимозитети и старе везе – оцењује Шварц.

Почетно одушевљење Европом, уступило је, додаје, место резигнацији која је постала савршено тло за популистицке и националистичке тенденције.

Он тврди да тотални заокрет у правцу Москве није на дневном реду, али да у средњој и југоисточној Европи постоје јака превирања.

Чешка, Словачка и Мађарска, каже он, већ дуго очијукају с Русијом и њеним ауторитарним председником Путином.

– Сталним критиковањем санкција ЕУ Русији због анексије Kрима и рата на истоку Украјине, владе тих земаља, биле оне социјалистичке или либералне, држале су отвореном опцију близине Москви, не хајући за консензус у Бриселу – наводи новинар ДВ.

Kако додаје, ни словенско-православне земље Западног Балкана, и поред жеље за интеграцијом у ЕУ, не желе да прокоцкају односе с Москвом.

– Путин је рафинирано умео да искористи њихову економску и пре свега енергетску зависност. Са видљивим успехом: на све више избора побеђују политичари наклоњени Русији. Брисел је срамотно превидео тај тренд. Пукотина која се ствара у ЕУ тешко ће моћи да се закрпи. У новим условима, бајка о европској интеграцији ће у земљама-кандидатима убрзо да замре – констатује он.

Изгледа да ни у НАТО ситуација није баш стабилна: Турска клизи у правцу ауторитаризма и тражи близину Русије, нови амерички председник Доналд Трамп најавио је битне промене, Европа ће бити више упућена на саму себе и морала би да преузме већу одговорност, додаје он.

– А нико не зна тачно како то треба да изгледа. Иако у Алијанси постоји консензус о јачању источног крила, не желе све државе да га подрже у истој мери. Балтичке земље, Пољска и Румунија, једине су земље у Истоцној Европи које се блискошћу са САД активно припремају за могућу војну претњу Русије. На Западном Балкану су Албанија и Хрватска земље које не спадају у сферу утицаја Москве – наводи аутор.

Попуштање затегнутости у односу Запада и Русије, неће бити на видику докле год не дође до промене у империјалном понашању Москве, сматра Шварц.

– ЕУ и НАТО морају да науче да друкчије мисле и да понуде људима у Русији решења којима би они сачували образ да би их извукли из Путинове логике самоизолације. Пропаганда руских медија мора се разобличити објективним информацијама и анализама. Народ коначно мора да схвати да је агресивно понашање Путина у региону узрок свега зла, а не санкције против Москве – наводи Шварц.

Само да би сачувао власт у рукама, Путин ће морати да научи да је за њега паметније да се врати за преговарачки сто.

ЕУ и НАТО морају да своју спремност на компромисе појачано и кредибилно извезу у Русију, да би људима тамо упутили сигнал да демократија и миран суживот остају заједнички циљ, наводи новинар.

– Али, та порука би морала и да се убедљиво упути и „према унутра“, како би била избегнута дубока поларизација у Европи – закључио је он.

 

 

 

Тањуг

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*