Doktor Vojislav Subotić, rodoljub sa skalpelom

0
Ni loši sanitetski i životni uslovi u Srbiji tokom Velikog rata nisu sprečili mnoge srpske lekare da budu pioniri u različitim oblastima medicine. Među njima bi svakako trebalo ubrojati i doktora Vojislava Subotića  koji je, živeći u istorijski nestabilnom vremenu, imao priliku da učestvuje u čak pet ratova.

U Prvom svetskom ratu, i pored narušenog zdravstvenog stanja, doktor Vojislav Subotić (1859. – 1923.) preuzimao je različite uloge i zaduženja. Na početku rata bio je upravnik Vojne bolnice u Nišu i sanitetski pukovnik, potom je zajedno sa vojskom prešao Solunski front,nakon čega je kratko vreme proveo u Londonu i Parizu, da bi se potom vratio kako bi upravljao poljskom hirurškom bolnicom u Dragomancima.

Dr Vojislav Subotić

Dr Vojislav Subotić

Kada je rat počeo, doktor Subotić je sa pozicije šefa hirurškog odeljenja Opšte državne bolnice na Vračaru prekomandovan u Vojnu bolnicu u Nišu gde je postao rezervni sanitetski pukovnik. Nakon napredovanja neprijatelja, ne želeći da padne u ropstvo, zajedno sa srpskom vojskom evakuisao se preko Albanije. U ovom periodu doktor Subotić patio je od sternokardičnih napada, a loše zdravstveno stanje pratilo ga je do kraja života. Oronuo, oslabljeni bez svog hirurškog odeljenja, doktor Subotić je kratko vreme proveo u Parizu i Londonu gde je od 1916. do 1918 godine radio kao srpski delegat. U tom periodu je u Londonu održao predavanje „O epidemiji pegavca u Srbiji 1914.-1915. godine“. Godine 1916. konstruisao je šinu za imobilizaciju butne kosti i prikazao je u Pariskoj akademiji medicine, zbog čega ga je Parisko hirurško društvo 1916. godine izabralo za svog člana.

Početkom 1918. godine doktor Subotić se vratio na Krf sa namerom da doprinese u ratu. U Solunu mu je ponuđeno hirurško odeljenje u bolnici prestolonaslednika Aleksandra. Međutim, doktor Subotić nije želeo da prihvati miran i bezopasan rad, već je izabrao Drugu armiju kojom je komandovao legendarni vojvoda Stepa Stepanović.

Vojna bolnica na Solunskom frontu u Dragomancima kod Bitolja osnovana je kao prva poljska bolnica, a poznata je upravo po tome što su u njoj radili istaknuti srpski hirurzi, doktor Subotić i njegovi učenici dr M. Petrović, dr L. Koen i dr N. Krstić.

Improvizovana bolnica u Dragomancima sastojala se od zgrada podignutih u četiri reda, a od prostorija postojale su tri operacione sale, dva previjališta, rengen odeljenje, bakteriološka i serološka laboratorija i apoteke. Manje zgrade sa po osam postelja služile su za teške ranjenika i nalazile su se u neposrednoj blizini operacione sale.

Iako rastrzan užasnim bolovima u grudima, doktor Subotić je neumorno radio i sa velikom ljubavlju pristupao svom hirurškom zadatku. Kad je stigao na front tražio je da obiđe rovove u kojima su naši vojnici živeli bez odmora i zamene od 1916. godine pa do proboja. Diveći se njihovom herojstvu i izdržljivosti govorio je: „Naši ljudi su tako skromni u svom herojstvu da nemamo ni dovoljno načina, ni dovoljno moći, da im učinimo što više usluga“.

Nakon završetka Velikog rata, 1919. godine doktor Subotić izabran je za redovnog profesora na tek otvorenom Medicinskom fakultetu u Beogradu, a dve godine kasnije izabran je i za dekana. U ovom periodu i pored jako lošeg zdravstvenog stanja, doktor Subotić osnovao je i Prvu hiruršku kliniku i postao njen prvi direktor.

Nesebično koristeći svoje hirurško umeće, doktor Vojislav Subotić je bio veoma aktivan tokom ratnih perioda, počevši od srpsko-turskog pa sve do Prvog svetskog rata. Za kratko vreme stekao je glas izuzetno cenjenog ratnog hirurga, zbog doprinosa u naučnom i istraživačkom radu proglašen je i za člana Društva ratnih hirurga SAD-a i Društva ratnih hirurga Engleske.

Doktor Vojislav Subotić je u velikoj meri povezan sa osnivanjem, razvojem i afirmacijom srpske operativne medicine, jedan je od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu, i vodeći hirurg u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka.

Izvor: serbia.com

POSTAVI ODGOVOR

*