Документи ЦИА откривају ко би управљао САД у случају апокалипсе

0

Када је Доналд Трумп постао председник, наследио је и ужарену геополитичку ситуацију у Украјини, Северној Кореји, Сирији, Авганистану и на Балтику, а добио је у руке најмоћнију војну машинерију која постоји на свету – Оружане снаге САД и њихов арсенал нуклеарних бојевих глава.

Напад на аеродром сиријске војске, за који се сумња да је био полазиште за хемијски напад на цивиле, показао је како се Трамп „не либи да употреби силу када му се то учини потребним, а његово размештање ракетних разарача и носача авиона у близини Северне Кореје ново је отварање фронта што би могло завршити кобно по читав свет, преноси Јутарњи лист, позивајући се на анализу часописа Форин полиси.

Како се наводи, када би у најцрњем сценарију, међународни односи спали на најнижу тачку и када би у смеру САД почели да лете интерконтинентални балистички пројектили с нуклеарним бојевим главама из смера Русије или Кине, питање је шта би учинили Трамп и америчка влада.

Упркос сталној претњи од нуклеарног напада за време Хладног рата, САД деценијама није имао изводљиви план „како да осигура деловање извршне власти у случају напада“.

Бивши амерички председник Џими Картер је у касним 70-им годинама прошлог века приметио како нигде у службеним процедурама не постоје одговори на нека од кључних питања: ако извршна власт може преживети нуклеарни рат, шта би тачно радила након тога и како испунити три главне председничке функције – да буде шеф извршне власти, државе и врховни заповедник оружаних снага.

Нуклеарна склоништа, изграђена 50-их година 20. века требало је обновити, а нису постојале никакве процедуре за евакуацију већег дела популације, због чега је Картер наредио обједињавање националног програма цивилне заштите, с циљем да се осигура преживљавање 80 одсто становника у случају напада.

Један од његових потеза био је и оснивање Савезне агенције за ванредне ситуације, која је преузела одговорност за надгледање цивилне заштите, сигурних локација за пресељење и стварање нужних залиха за случају рата.

Истовремено, Картер је преузео и најтежи изазов – разраду механизма који би осигурао наследницима председника издавање наредби за нуклеарни рат, за време и након нуклеарног напада.

Према првом плану, Канцеларија за војску Беле куће доделила је свима у реду наслеђивања председничких овлашћења кодна имена, која је требало да кажу преживелим шефовима Пентагона.

Следећи план је био осмишљен како би пружио флексибилнији и децентрализовани начин за очување извршне власти, а то је припрема пет међуагенцијских тимова од по 50 људи, који би у случају ванредних ситуација били размештени на неку од сигурних локација, где би могли да обављају све функције извршне власти.

Сваки тим имао би довољно обученог особља које би пружило актуалном председнику подршку у извршавању сва три кључна задатка, а комуницирали би с другим тимовима и с преживелим елементима Пентагона, како би извршавали планове за нуклеарни рат- примали би обавештајне податке и извештаје о размерама уништавања и били би у контакту са државним и локалним властима.

У Картеровим плановима налазе се и упутства како поново формирати Конгрес, како мобилисати све националне ресурсе, као и како успоставити састав цивилних резервиста.

Већина Картерових планова и данас је још увек под ознаком тајности, али многе је детаље могуће потврдити из повезаних извора.

Форин полиси подсећа како је ЦИА убрзо након доношења Картерових планова основала тајну Канцеларију за обавештајну подршку у ванредним ситуацијама, који припрема трочлане тимове за слање на сигурне локације.

Како се наводи, из буџетских докумената видљиво је како су и друге савезне агенције повећале буџете како би обучиле и опремиле тимове за подршку председничким наследницима.

Пентагон је тестирао мобилне заповедне центре, а ратно ваздухопловство је доделило комуникацијске способности новијим сателитима намењене само да би се омогућио наставак рада владе.

Лист наводи и да је председник Роналд Реган био незадовољан Картеровим плановима, јер је веровао да није могуће обезбедити преживљавање кабинета председника, а један од његових најближих саветника Томас Рид, убедио га је да не напусти Картеров план, већ да га доради.

Планови су сигурно напредовали од тада до данас, међутим држе се у најстрожој тајности, из јасних разлога.

У случају нуклеарног напада на САД, сигурно је да би се осигурао континуитет владавине и Кабинета председника, а питање је да ли би било могуће обезбедити и преживљавање самог Доналда Трампа.

Танјуг

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*