Долазак Николаја Kраснова у Србију, белогардејци праве ново лице Београда

0

Долазак Николаја Kраснова у Србију, белогардејци праве ново лице Београда

О руској поратној емиграцији која је удахнула свежу крв у девастирани културни живот Србије и Југославије, хиљадама високообразованих људи који су преко ноћи постали апатриди, у Југославији нашли дом и деценијама представљали „мањинску групу“ за коју се може рећи да је носила културни развој велике словенске државе, остало је сећање више на нивоу легенде о великом војсковођи Врангелу, чије кости леже у центру Београда, него као прича о живим људима који су живели српску свакодневицу, јели српски хлеб и мењали – углавном набоље – ову земљу.

Један од тих људи био је и Николај Kраснов, који 1922. године долази у Београд са биографијом „архитекте руског царског двора“. Са Малте где је емигрирао, у Београд долази на позив управе Савеза руских инжењера у Kраљевини СХС.

У послератним годинама дошло је око 40.000 Руса. Прве групе Руса формирале су се још за време трајања рата, на просторима под контролом Аустроугарске, углавном у Војводини, где су пребацивани руски заробљеници са Галицијског фронта у Првом светском рату. У другој фази долазили су руски добровољци са Солунског фронта који су остајали у Србији, не желећи да се врате у земљу у којој су власт успостављали комунисти, а највећи је био „кримски талас“ који је предводио поменути Врангел.

У Београду се окупило десетак хиљада Руса, што је за град који тада још није имао 300.000 становника, ипак значајан удео. У Новом Саду и околини настанило се око две хиљаде избеглица из Русије.

О структури руских емиграната сведоче подаци које је објавио Николај Степанов, дипломирани историчар Државног универзитета у Нижњем Новгороду. Он наводи да је само на једном од бродова који су упловили у Боку допутовало 30 генерала, професора, доктора, а да је на чело универзитетских катедри у Kраљевини дошло чак 28 руских професора. За претежно неписмену земљу то свакако није била мала ствар.

Према Николају Степанову, више од половине од укупно тридесет хиљада придошлих Руса били су војна лица и државни службеници, око 30 одсто радило је у привреди, а 14 одсто су били предавачи, доктори, писци, свештенство, уметници, уз пет одсто административног кадра. Према тим подацима, 13 одсто њих имало је високу стручну спрему, а само три одсто било је без икаквог образовања.

Они су оставили траг у култури, пре свега у архитектури: довољно је поменути само најпознатије грађевине као што је здање Архива, Министарства одбране, иностраних дела, Скупштине, на свима су трагови руских архитеката. Негде су радили комплетну зграду, негде уређење фасаде…

У Београду се и данас налази преко хиљаду зграда које су дела руских архитеката и то су најчешће фасаде које исцртавају дух града.

 

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*