Дошли из Сибира да се венчају у Србији

Дошавши из далеког Сургута, црквено венчање у косјерићком селу у српској народној ношњи обавили Олег и Оксана Хорев, који су у грађанском браку већ три деценије

0

„Многаја љета”, певали су појци у хору и сватови на црквеном венчању какво Ражана код Косјерића не памти. У богато живописаној сеоској Цркви Успења Пресвете Богородице венчало се двоје Руса из далеког Сибира. По топлом поподневу у смирај лета, усред села у изобиљу плодова и идиличних пејзажа.

Женик је Олег, невеста Оксана, презивају се Хорев, живе у граду Сургуту. Младенци а средовечни: већ 30 лета су у грађанском браку. На овом венчању обоје у српској народној ношњи, српски је и обред богослужења. Пред тројицом свештеника Олег и Оксана узбуђено рекоше црквено „да”, док су њихови потомци – син Константин са супругом Татјаном (која се овом приликом крстила у тој цркви), кћи Христина с мужем Константином, те унуци Ростислав, Јекатерина, Данил и Димитриј – радосно поздрављали овај чин.

Уз Олега и Оксану је њихов нераздвојни пријатељ и кум на овом венчању Радмило Мићко Јевтовић, родом из оближњих Росића. Успешан привредник који већ дуже време са својом грађевинском фирмом послује у Русији и широм те огромне земље гради многе велике објекте. Управо захваљујући пријатељству с Јевтовићем, супружници Хорев одлучили су да се црквено венчају у лепотама Ражане, у цркви коју је њихов кум Мићко својим улагањима обновио.oleg-i-oksana-posle-vencanja-pred-crkvom-u-razani-foto-s-jovicic– Пре две године био сам на црквеној служби у овом храму у Ражани, па потом поново долазио. Изузетно је лепо и пријатно. Одушевљен виђеним, а с обзиром на моје дугогодишње пријатељство с Мићком, коме је ово завичај, предложио сам супрузи да, кад будемо обележавали 30 година свог грађанског брака, склопимо и црквени брак у Ражани. Она се сагласила и, ево, ту смо. Српску народну ношњу смо обукли, то је наша љубав према Србији и овим људима – казује нам Олег, који нам се представио као „строитељ” по професији. А Оксана само кратко додаје: – Овде је права духовност, мир, спокој.

Корене овог догађаја подробније објашњава њихов кум на венчању Радмило Мићко Јевтовић, власник грађевинске фирме „ЛБК Мићко” са седиштем у Москви. Деценијама послује у Русији, тамо је остварио „амерички сан”: почео скромно, градећи кровове, па пословност исказао и срећа га пратила. Последњих година гради по целој Русији, где је подигао тридесетак великих објеката, а у фирми има око 2.000 запослених. Многа српска предузећа и раднике ангажује као подизвођаче.still0505_000061Градећи тако, Јевтовић је стигао и у далеки Сургут на реци Об, где је највећа фирма „Сургутњефтгас”. Огромна је, кажу да има 125000 радника. У њој као један од директора, на челу грађевинског одељења, ради Олег Хорев. Мићко и Олег упознали су се 2004. године, временом кроз посао изградили поверење и чврсто пријатељство. Годинама косјерићки привредник обавља поједине градње за „Сургутњефтгас”, блиско сарађује с Олегом, а управо им је при крају заједнички подухват деценије: почетком октобра, после четири године градње, отвара се дворац у Сургуту звани „Нефтјаник”. То је изузетна грађевина, на око 50.000 квадрата, са 1.200 места и мноштвом садржаја, намењена за културу и друштвена дешавања у том сибирском граду. „Сургутњефтгас” је инвеститор овог дворца, Мићко генерални извођач. А у Сибиру је тешко радити и градити, температурна колебања иду и од плус 30 до минус 50 степени. Ипак, „Нефтјаник” је успешно и у року завршен.exq77vdw36t4k5x6– О томе какво је наше пријатељство, Олегова љубав према Србији и православном братству, довољно говори што су он, Оксана и деца прешли пут од 6.000 километара због овог црквеног венчања у Ражани. То су дивни људи, богати, али скромно живе. Могли су да остваре венчање снова било где у свету, али су ипак изабрали Србију и ово село. Мени је посебна част што ме Олег, иако сам му извођач послова и радим за њега, толико цени да ме је узео за кума – узбуђено говори Мићко, који је по старом српском обичају, уз повике „куме, изгоре кеса”, бацао металне новчиће по изласку младенаца из цркве.slajder_restoran_spoljaА после венчања у цркви у Ражани, весеље уз ручак и музику наставило се у косјерићком ресторану „Парк”. Певале су се и „Подмосковске вечери” и српске изворне песме, играли казачок и коло, а Олег и Мићко, загрљени, заједно отпевали „Морем плови једна мала барка”, у којој је Рус на српском знао сваку реч те старе песме.

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*