Достојевски и Ниче и мало људскости

0

Ниче није био нормалан. Писао је неке инспирације за сва она каснија убиства милиона.

Није ни Достојевски. Коцкар, лузер! Са психолошке стране ни сам није нормалан јер неодолевање и невладање сопством спада у поремећај. Његовој стенографкињи дошло је да плаче када га је гледала. Њен сан, а тако пропао.

Први је умро као поремећена личност.. Други је праћен гомилама људи и атеисти су читали говор на његовој сахрани.

Нећу да их мерим. Само, читајући њихове неисцрпне редове, гледао сам у њихову ненадмашну генијалност. Стидео сам се себе јер сам глуп! Приче које трају, које не престају! Срамота би ме било да за било ког од њих кажем да је будала. Да није у праву. У својој маленкости бих се постидео тога.

Али, срећем оне који се не стиде.Има ту она тежина православља. Неко макар цени труд! Није лако писати! То је нешто најтеже! Неће људи речи, хоће дела. Подсетио бих да су у речима највећа дела! Кога год прихватили! Шта је у њиховим речима?! У папирима које мењамо прстима. ДЕЛА!

А поменути ће лако да се ухвате за било кога, да они сами просуде да ли је у праву или није. Па ће онда да му суде по блоговима, колумнама, рубрикама и коментарима.

Такви су најпаметнији! Они презиру туђу памет, уверени да су сами изнад свега. Сва памет света је исисана и у њиховој је глави! Разумеју све и не разумеју ништа!

Такви политиче, лече, пљују и веру и неверу, пљују на све што чују!

Мало људскости не би било на одмет. Макар и Ничеове.

 

Никола Петровић

Фејсбук

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*