Др Даница Грујичић: Годинама памет у Србији ћути, зато сад имамо овакву ситуацију!

0

Преко леђа лекара и здравствених радника политичари купују социјални мир у Србији, а бесплатно здравство које имамо не значи ништа жени која има на пример карцином дојке, изјавила је др Даница Грујичић, начелница Одељења за неуроонкологију Kлиничког центра Србије и редовна професорка на Медицинском факултету у Београду.

– Пет година постоје нови лекови, и чула сам да су неки сада стављени на позитивну листу, али на тој листи нема ниједног лека за карцином дојке. Хематолошки болесници не могу да добију ниједан од ових нових лекова који су у употреби већ пет година – објаснила је докторка Грујичић.

Здравље кошта, додаје Грујичићева о чему треба отворено говорити, али и о томе да здравство мора да буде доступно. Управо због тога што говори без длаке на језику о проблемима здравствустекла је велику популарност на друштвеним мрежама.

– Годинама је памет у Србији ћутала и зато сада имамо овакву ситуацију. Ми као лекари добро смо упознати са тиме шта су политичке промене, не само 2000. него и пре тога, донеле овој земљи, и најгоре, шта су те промене, у психичком и физичком смислу, урадиле народу – указује она и додаје да зато политичари не воле докторе, јер су доктори најбољи сведоци њихове неспособности.

Не би требало да копирамо модел из САД

Говорећи о похвалама на рачун здравства у Србији које стижу из иностранства, Грујичић каже да не верује странцима и да ми морамо да направимо наш систем, у складу са могућностима државе, а не да имитирамо специјалистички систем САД.

– Ми треба да копирамо кубански модел организације здравствене службе, где имате фантастичне породичне лекаре, који су добро обучени и који могу да вам заврше 80 одсто посла, који су најбољи пријатељи породице – објашњава она.

Грујичић додаје да је задатак лекара да буде просветитељ, али да лекари са данашњом нормом од 35 пацијената на дан и свим административним пословима уз то, немају времена да се баве болесником и дијагностиком болести.

Укинути домове здравља

– Домове здравља, као превазиђене, треба укинути и приближити лекаре оној популацији за чије здравље они одговарају. Постојале би групе лекара од по троје-четворо лекара опште праксе, два педијатар и једног стоматолога. Они треба да се организују тако да један дан неко обилази најтеже пацијенте по кућама, други ради куративу – лечи болесне од грипа, трећи се бави превентивом и звое пацијенте на годишње заказане прегледе – наводи она.

Грујичић напомиње да морају да се мењају и Закон о здравственој заштити и Закон о здравственом осигурању, и да се пропише шта је сваки грађанин обавезан да уради од прегледа у току једне године, а шта у току три.

– Ја не верујем да ће буџет још дуго моћи да издржи оволико број болесних људи, јер дођу да оперишу тумор на мозгу, а открије се да имају шећер, да им не ради простата и бубрези, да имају опструктивну болест плућа – наводи она.

Јако смо болестан народ

– Ми немамо пацијента који има само једну болест; вишеструко су болесни… јако смо болестан народ, а то кажем на основу мог искуства од 34 године рада – истиче др Грујичић.

Говорећи о другим питањима која би морала да уђу у реформу здравства, Грујичић напомиње да су плате у здравству срамно мале, те да људи који раде високоризичне операције на срцу и мозгу доживљавају да им се колеге из иностранства клањају.

– Да би сте постали добар неурохирург или кардиохирург треба вам барем 10 година специјалистичког стажа. Зато нам лекари одлазе у иностранство и ја се плашим, ако се нешто не промени, да ћемо остати без људи – каже она.

Грујичић напомиње да се мора изменити начин обрачуна плата, да се зна ко је шта оперисао, а да се интервенције категоризују по степену компликације, стопи морталитета, интензитету, броју…

Др Грујичић о смрти дечака из Лознице

Говорећи о смрти дечака након прелома руке у Лозници, Грујичић каже да су компликације саставни део посла лекара, али да зато морате да будете 24 сата уз пацијента.

– Свим хирурзима умиру пацијенти, а некада нисте задовољни операцијом, а пацијент одлично. Ако постоји била шта сумњиво, морате да реагујете у тренутку… ако нисте у стању, јер немате опрему и лекове, морате да пошаљете даље. Мени је најлакше са мојим пацијентом, а најтеже када се ситуација искомпликује, а ви не знате шта је у питању – објашњава она.

Грујичић се присећа услова рада 90-их година, када су лекари у Србији радили у немогућим условима и прихватали се свакаквих ризика.

– Сада никада то не бих урадила. Лекари често пренебрегну чињеницу да недостаје медицинска опрема, а онда када зашкрипи, виде да су направили грешку – каже она.

За смене које су након тога уследиле по здравственим установама, Грујичић каже како претпоставља да је било разлога за то, али да је проблем што Министарство здравља има мали број инспектора, од којих многи нису лекари.

– И онда они дођу да провере да ли је стављен печат и потпис, што је важно, али није најважније. Морамо да направимо систем као на Западу, да на интернету буду подаци о свим хирурзима – колико сам урадила операција, колико их се искомпликовало, колико је умрло, па да видимо како стојимо у односу на светски просек. Док то не урадимо, не постоји контрола – указује она и додаје да је систем спор јер процес лечења путује годину дана између лекара, министарства, фонда и разних комисија.

Драматичан мањак лекара

Грујичић додаје да ће ситуација са мањком лекара постати драматична јер годинама нико ништа није планирао.

– Домови здравља имају мањак лекара, а ми смо све болеснија и све старија нација. Неће имати ко да нас лечи. Тврдим да нема вишка лекара, у питању је лоша организација и расподељеност – указује она.

О својим идејама за реформу здравства каже да је причала само са бившим министром др Зораном Станковићем и са актуелним др Златибором Лончаром, а да као председница удружења грађана Здрава Србија има план да направи детаљан план организације примарне здравствене заштите.

Бомбардовање узело данак

Грујичић каже да стоји иза тврдње да се број оболелих од малигних болести увећава као директна последица НАТО бомбардовања, а доказе за то је пронашла у подацима Института Батут и истраживањима проф. др Слободана Чикарића, доајена онкологије.

– Он је направио сјајну анализу појаве системских канцера и појаве солидних тумора, којом је доказао да смо имали значајно већи број оболелих од леукемије лимфома, а да је морталитет за 136 одсто већи. Сада долази онај период од 20 година, када расте број малигних солидних тумора, а ми смо само 2014. године имали 40.000 новооболелих – наводи она.

Вакцине важније и од војне безбедности

Др Грујичић каже да сумња у квалитет вакцина које су у употреби у Србији и апелује да се не продаје Институт Торлак.

Одговарајући на питање да ли мајке да вакцинишу децу вакцинама из иностранства, Грујичић каже: „Не знам, мене је питала снаја, а ја сам јој рекла да вакцинише. Имати своју вакцину је једна од највећих сигурности, важније и од војне безбедности. Спаштавајте Торлак, он мора да остане наш“, закључује она.

РТВ

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*