Dr Dragan Petrović za PATRIOT: Vučić, Jeremić ili Janković, svejedno je ko će pobediti, svi su zapadni projekat!

2

Stanje u Makedoniji i mogući razvoj dešavanja?

U Makedoniji će u neposrednoj budućnosti moći da dođe do nekoliko scenarija oko formiranja vlade. Prva je da se raspišu novi izbori, odnosno da Gruevski nekako formira manjinsku vladu uz podršku neke od albanskih stranaka (ovo drugo je malo verovatno). Ukoliko Zaev ipak formira vladu došlo bi do masovnih demonstracija makedonskog stanovništva protiv sprovođenja u delo Tiranskih sporazuma, ili čak do ozbiljnijih incidenata. Izlaz iz krize bi mogao biti ubedljivija pobeda VMRO na ponovljenim izborima, pošto sada u makedonskom, ogromno većinskom delu populacije nema iluzija o spremnosti Zaeva da žrtvuje esencijalne interse države, o čemu govori i obrazloženje predsednika države Ivanova prilikom odbijanja za sada da mu da mandat za formiranje vlasti, rečima da se time podrivaju temelji države, i da se uvode principi dogovoreni u drugoj državi (misleći na Albaniju). Srbija i Crna Gora, te Makedonija i Grčka imaju zajednički interes da sarađuju po pitanju neutralizacije albanskog šovinizma koji javno i direktno ugrožava teritorijalni integritet svake od ovih, inače međusobno srodnih i istorijski povezanih zemalja, (Srbiju i Crnu Goru većinski naseljava jedan isti narod). Ovo je sve prilika za Beograd da se podrškom stabilnosti i integritetu Makedonije u odnosu na velikoalbansku agresiju, brani i najneposredniji srpski interes u Srbiji i regionu, ali za to su neophodne promene politike zvanične Srbije.

Izbori u Srbiji. Jeremić se predstavlja kao patriota, koliko on može patriotskih glasova da uzme i da li je on zaista patriota?

Čitava igra nama najnenaklonjenijih sila, a pre svega Britanije i SAD, te u manjoj meri i Nemačke, koje suštinski sprovode nadgledanje protektorata Srbija, i koja je u potpunosti za sada ostvarena, da se nastavi za srpski narod i zemlju pogubna koncepcija postoktobarska koja podrazumeva dalje sprovođenje pogubnog i u svetu teoretski, pa sve više i praktično napuštenog neoliberanog ekonomskog i socijalnog koncepta, koji upadljivo destruiše privredu zemlje, dovodi do prezaduženosti, uništava industriju i zemlju dovodi u položaj kolonijalni, a stanovništvo raslojava, široke slojeve dovodi do ivice, a sada i ispod ivice egzistencije, smanjenja broja stanovništva i čak na duži rok i promene njegove strukture (između ostalog i readmisija i migrantski bliskoistočni talasi), potom smanjenja državne teritorije, daljim konceptom nekritičkog puzanja ka EU i uvođenje NATO u Srbiju… Dakle ovo se nastavlja i danas, na taj način što postoje stranke na vlasti, koje su autoritarne (SNS i SPS pre svega) ali formom nisu proatlantističke i imaju u svom članstvu solidan udeo patriotski opredeljenih ljudi, ali je sami vrh (Vučić, i u manjoj meri Dačić) kontrolisan od atlantista, te zahvaljujući odsustvu demokratije u tim strankama, te blokadom medija i autoritarnosti se sprovodi napred navedena postoktobarska koncepcija, a da je njima dakle ovim strankama na vlasti suprotstavljene različite frakcije i derivati „žutih stranaka“ (Šutančeva DS, LDP, Tadićeva i Živkovićeva DS, potom čak i Jankovićeva kandidatura, a kao derivati i Jeremić i delom čak Radulović). Iako postoje velike razlike između ove dve grupacije, i neki od ovih „žutih derivata“ su daleko demokratičniji i imaju možda i povoljnija mnoga rešenja za Srbiju, u suštini oni podržavaju „nastavak EU puta“ sa svim pogubnim stvarima koji on sa sobom nosi i manje više dalju primenu neoliberalne koncepcije, što zapravo znači podela na „crvene i plave“, i dalji nastavak kruga uništenja Srbije, koji je toliko poodmakao da nam preti ozbiljno zatiranje i destrukcija i u dužem roku po najvažnijim pitanjima, od prezaduženosti i uništenja ostataka privrede, do demografskog sloma katastrofalnih razmera i daljeg gubitka teritorije i pauperizacije.

Dakle, trenutno je satrven udruženim radom režima, lažnih, odnosno „Vučićevih patriota“, navedenog stranog faktora, nama najnenaklonjenijih sila, služba bezbednosti, taj treći put, zapravo onaj jedini pravi za Srbiju prvi put, koji bi oličavala primena za naše prilike modifikovane forme neokejnizanske ekonomske koncepcije, socijalnog zakonodavstva, zastoja, do daljnjeg na „evropskom putu“, prestanak primene antidržavne politike, pre svega po pitanju KiM, ali i drugih pitanja (režim u Srbiji čak ide toliko daleko da podržava makar indirektno antisrpski režim Đukanovića u Crnoj Gori), gde je potrebno otvoriti medije i koristiti mogućnosti intelektualne elite u zemlji koja je sada u fazi pritiska i potiskivanja što je dodatni anticivilizacijski čin. Uništenje DSS koji je rezultat zamašnog poduhvata ovih struktura je jedan od važnih poduhvata u poslednje vreme.  Sam Jeremić i Radulović su najmekši i najprivlačniji elementi „žutog porekla“ koji su daleko povoljniji za našu zemlju i narod od sadašnjeg režima i potencijalne pobede Vučića, ali ni oni nisu čak i u idelanoj formi kakvi bi se potencijalno predstavili na vlasti, ni deo pogodnosti koja bi nam predstavljala ova napred opisana da je nazovem patriotska ili neokejnzijanska, socijalna i ne EU opcija.

Jankovića podržava Druga Srbija, ako kojim slučajem pobedi šta možemo očekivati?

Ne bitne promene sem u formi, jer je ekstremizam i zatucanost režima u kulturološkoj formi unikatnost u kontinuitetu postoktobarske koncepcije. Došlo bi i do određenog malog ali evidentnog oslobađanja medija. Međutim Jankovićev sistem bi bio vrlo trošan, pošto je postoktobarska koncepcija uperena protiv širokih slojeva stanovništva, a Vučićev režim je unikatan, da je preko autoritarne SNS, zapravo stvorio masovnu autokratsku i u suštini nedemokratsku organizaciju kombinovanu sa totalnom blokadom medija, dakle masovnu organizaciju koja u praksi primenjuje model uperen protiv najširih slojeva, i to mekookupacionom aparatu postoktobarkom upravo pod Vučićem omogućava najširu osovinu primene i imunosti, pa nijedan drugi, a najmanje prodemokratski oblik vladavine ne bi mogao ni u srednjem roku da se održi. Otuda je projekat Vučić sa svim što on nosi, a to je neviđeno kamufliranje u širokom spektru različitih koalicionih partnera, gde je kvazipatriotski db deo veoma važan za zbunjivanje populacije inače sluđene kako radikalskom prošlošću Vučića i kamarile, tako i potpuno blokiranim i gebelsovskim medijima, – jedini koji efikasno omogućava nama najnenaklonjenijim silama dalju primenu pogubne postoktobarske koncepcije u punom kapacitetu, što nas svake godine košta sa po četrdesetak hiljada više umrlih građana nego rođenih, skoro dva puta još po toliko koji odlaze u inostranstvo u najboljoj dobi i uglavnom stručnjaka, te još po nekoliko milijardi evra novih zaduživanja i rasprodaju preostalih resursa da ne idemo dalje, po pitanju državne teritorije i dr.. „Efikasnošću“ projekta Vučić doprinosi i naizgled uravnotežena spoljna politika makar u zvaničnoj oficijelnoj međudržavnoj komunikaciji i onako kako je prenose gebelsovski mediji.

Kolike su šanse patriotskim kandidatima, Bošku, Šešelju, Fajgelju?

Iako Šešelj „sarađuje do daljnjeg sa Vučićem“, on po suštini stvari ne bi mogao da ga prati ako se dočepa neke državničke funkcije u predaji zemlje, pa bi i to svakako bio boljitak u odnosu na pobedu sadašnjeg premijera. Ipak pravi predstavnici patriotske opcije su Obradović, Stamatović i Fajgelj, pod uslovom da zaista skupe u postojećim izrazito nedemokratskim uslovima potrebne potpise imajući u vidu farsu sa notarima i ostalo. Iako ću recimo lično glasati za nekog od njih, u postojećim okolnostima protektorata Srbija njihove šanse da odu u drugi krug su vrlo male.

Ako Jeremić i Janković znaju da neće pobediti na izborima što uopšte učestvuju na istim, koji im je cilj?

Rekao sam da glavne poteze vuku nama najnenaklonjenije sile i da je suština igre učestvovanje „plavih i crvenih“, s time da je u ovoj fazi izmenjenih za nas i pitanje slobode čovečanstva nabolje međunarodnih okolnosti i kraha neoliberalizma, projekat Vučić jedini koji omogućava nama najnenaklonjenijim silama, a to su Britanija, SAD, Nemačka, islamski faktor, dalju nesmetanu realizaciju postkoktobarske koncepcije tako pogubne i teške za Srbiju, srpstvo i naš narod, koji će imati nesagledive posledice i za buduće generacije. Neverovatno je da tzv. patriote, odnosno jedan njihov db deo i dalje saučestvuje u ovoj farsi, gde neodoljivo podsećaju na žandarme, Ljotićevce i specijalnu policiju u okupiranom Beogradu krajem 1943. godine, propovedajući da se boreći protiv „zaludele omladine“ komunista i ravnogorskog pokreta čine uslugu nekim valjda samo njima znanim idejama i tekovinama, mada takvih pogubnih primera je teško sličnih naći u našoj istoriji.

Da li će srpski patrioti ikad imati svog predsedničkog kandidata?

To je neumitan ishod, jer samo ta opcija, dakle ona koja podržava za naše prilike modifikovanu koncepciju neokejnzijanske ekonomije, socijalnog zakonodavstva, prestanka nekritičnog puzanja ka EU, oslobođenja medija, prestanka pritiska na nauku i intelektualce od kompradora i različitih stranih i «domaćih» službenika, ali prestanka različtih pritisaka i na ostale slojeve porobljenog stanovništva, stvarnu državotvornu politiku u suštini, može dati šansu da teško povređeni i oronuli bolesnik Srbija i naše stanovništvo uhvati korak i konsoliduje se. Dakle u jednom trenutku će se pod naletom pritiska i patnji koje svi osećamo sem uskog dela koji čini mekookupacioni aparat, doći do masovnih protesta i nezadovoljstva koji će zbaciti režim i nametnuti sistem, osloboditi medije i intelektualnu elitu koja je pod višestrukim pritiskom, te stvoriti mogućnosti za našu međusobnu javnu komunikaciju, razmenu stavova i predloga različitih koncepcija, ostvarenje demokratije u punom smislu, od koje su trenutno ostale samo bedne froncle. Bedne froncle čija je metafora u vidu mase autobusa sa sendvičarima koji se transportuju od grada do grada, kao dekor medija pod suštinski stranom kontrolom i jednim čovekom koji ovaploćuje tragikomično stanje nacije koje će se savremenici stideti, a sledeće generacije pamtiti kao najniže stanje u kojem se naš narod nalazio u svojoj novovekovnoj istoriji. Jer ovom koncepcijom mi smo stvarno okupirani i u završnoj fazi destrukcije, bez stvarnog vidljivog prisustva okupacione vojske.

                                      Dr Dragan Petrović

    Naučni savetnik u oblasti društvenih nauka (najviši čin u nauci iznad je samo akademik)

                      dovoljno obrazovan, pisac 33 naučne knjige objavljene u Srbiji i inostranstvu

                                   i nije saradnik i eksponent DB i stranih struktura

                         koji egzistencijalno deli sudbinu i emociju svog napaćenog naroda i ne veruje u Diznilend koji svakodnevno prikazuju mediji u stranoj službi na teritoriji Srbije

2 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

*