Др Неле Карајлић: Спилберг не разуме Теслин лички менталитет

0

Када је ФБИ крајем септембра представио до тада тајна документа Николе Тесле, конфискована из собе хотела „Њујоркер” 8. јануара 1943. после његове смрти, др Неле Карајлић увелико је радио на представи „ФБИ досије Тесла”, која је недавно доживела премијеру. Као сценариста, режисер, композитор и глумац, Карајлић се још једном показао као визионар.

Кроз мултимедијални пројекат који на сцени дочарава атмосферу Теслине лабораторије, Карајлић је представио генија као човека који је све чинио за добробит човечанства, кроз менталитет и карактер Личанина са специфичним смислом за хумор, који никад не одустаје. У интервјуу за Спутњик аутор објашњава да је на тај начин озваничио „тајну везу“, истраживање о земљаку, и сам је пореклом из Теслиних крајева, који је променио свет. После новосадске публике, представу очекује београдска, бањалучка, а затим следи и премијера у Грачаници

Представа је настала поводом 160 година од рођења Николе Тесле. Шта сте хтели да постигнете? Многи су се бавили Теслом на различите начине, а из ког угла га Ви посматрате? — Мене је највише интересовао његов светоназор, шта је њега руководило, зашто је доносио такве одлуке, које понекад нама обичним смртницима нису биле разумне, на који начин је долазио до својих открића, шта му је била идеја водиља, који је то крајњи резултат коме је тежио. Очигледно, није могао да дође до њега јер, једноставно, био је омеђан људским веком. Највише ме је интересовао начин његовог размишљања и каква је особа био. То сам сазнавао читајући разне књиге, али сам највише сазнао из његових списа које је дао као врсту мемоара, то су „Моји изуми“. У тим реченицама се заправо крију црте његовог карактера, на који начин је доносио одлуке, како је долазио до својих великих открића.

Да ли је истина да је рођак Доналда Трампа први ушао Теслину собу?

— То је за мене нова информација коју су ми пренели пријатељи који су је нашли у страним новина, а сад чујем да су је и наше пренеле. Да, човек који је био задужен за списе нађене у соби Николе Тесле је стриц Доналда Трампа. Ја играм стрица америчког председника, па користим ову прилику да га позовем да види представу, да види како му је изгледао стриц.

Готово сви који су се уметнички бавили Теслом на Западу представили су га као чудака. Ви сте се потрудили да га представите и као обичног човека, а посебно да као важан део његове личности прикажете и карактер који је понео са овог поднебља.

— Ти са Запада не знају лички менталитет, тако да очигледно нису успели да пресликају комплетног Теслу, онаквог какав је заиста био. Мислим да је то главни разлог што Спилберг није снимио филм о њему, иако је почетком осамдесетих дао велики новац за књигу Маргарет Чејни, која је један од Теслиних биографа. Он је осетио да се игра с нечим што баш и не разуме. То је тај лички менталитет, упорност, тврдоглавост и специфичан хумор који негују људи из тог краја, и наравно, оно што је најважније за тај менталитет је то да никад не одустају, да увек иду до краја и да се никада не предају. Такав је био Тесла, с тим што сам ја у неким његовим реченицама проналазио и човека који је себе откривао као „обично људско биће“. Кад пише у једној реченици о томе како му је било кад је као гост Енглеске академије сео у Фарадејеву фотељу, а онда каже: „А у леву руку су ми сипали ону благодатну смеђу течност“, претпостављам да се не ради о чају.

Да ли сте свесни да говорите за медиј који није препоручен од стране Европске комисије?

— Они су изазвали реакцију другог дела планете, мене је чудило како се то раније није десило, како неко ко је гледао двадесет година једне те исте будалаштине с једне стране света није реаговао, а има могућности новчане и технолошке, како није реаговао раније. Можда зато што ова друга страна никада није веровала да јој требају медији као оружје, можда је зато каснила реакција Руске Федерације, иако је Совјетски Савез први користио медије, нарочито филм, у пропагандне сврхе.

Не желим, наравно, да оцрним све медије Запада, далеко од тога, али они глобални медији за које смо ми клинци пре почетака рата у Југославији мислили да су оличење истине и веродостојности, они су у последњих двадесет пет година у драматичним догађајима испали много јаче оружје од ових бомби које су нас засипале.

Има ли др Неле Карајлић грижу савести? Ви сте први лажни доктор на простору бивше Југославије. Данас је то општи тренд и већ нас скупо кошта, а тек ће коштати нашу децу. — Нисам никад размишљао на тај начин, увек сам парафразирао Бетовена „краљева је било и биће, а Бетовен је само један“. Говорио сам да је доктора било и биће, а др Карајлић је само један. Сад то могу да проширим реченицом — лажних доктора је било и биће, али један је лажни др Неле Карајлић.

 

 

Спутњик

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*