Драган Милашиновић: МИРИН ВИТЕЗ, А ВУЧИЋЕВ ВОДОНОША

0

Својевремени витез (да не кажем подрепни скакавац, да га не увредим) од Мирјане Марковић, леви дечко који обећава, Александар Вулин, дуго времена проносио је славу и штитио идејну част ове моћне жене од партијских и непартијских неистомишљеника. На сваки помен њеног имена исукавао је своје наоштрено перо и писао. Оне који су је кудили речју да побије, оне који су је хвалили да допуни и дојасни. Годинама. ЈУЛ му је био дом, идеја и визија. А његово поимање левичарства, као и њено, било је мешавина шарених пролећних цветова, Чегеварине одлучности и Титове подмуклости. Опет, годинама.

А онда се десило то што се десило и леви дечко који обећава изгубио је смисао свог левичарства, др Миру Марковић. Разочаран у след друштвених токова које је покушао другима да појасни у њено име, суочен са испразношћу онога што је говорио и радио, заћутао је и притајио, све док га Мики Ракић није ископао и Енглезима препоручио као погодан лик за њихов велики балкански пројекат – „СНС“. Одједном и изнебуха, промашени левичар насукан на политичком буњишту постао је четврти мускетар, Д Артањан велике анти-српске политичке преваре, одмах иза Николића, Вучића и Дачића. 

И тако је он, промењене фризуре и памети у којој више није било левичарства изронио на Косову, као водећи оперативац Вучићеве прве велике преваре. Представљао се као приљежни патриота, али је брзо показао и своју другу страну. Када је свој прљави посао одрадио и Србе са Севера Космета што безочним лажима, што бејзбол палицама  „убедио“ у исправност Бриселског пута зацарио се у Београду као близак Вучићев сарадник. Витез од Мире постао је водоноша Господара Вучића, а левичарство је заменио прагматизмом, тако типичним за ниже глобалистичке намеснике. 

Е, тај и такав Александар Вулин појавио се у јутарњем програму ТВ Пинка, бастиона Вучићеве идеологије муља у српском друштвеном животу. Морам да признам да ме је уплашио степен фрустрације који је избијао из његових одговара на питањо о изборима, протестима, а посебно медијима. Као да га је запосео Вучићев дух. Беснео је и претио РТС-у зато што је пренео вест о протестима, причао нам је о томе шта су избори иако на њих никада није самостално изашао, лупетао о македонском и украјинском сценарију, очигледно не схватајући да се тамо ради о националним напетостима, а не политичкој кризи. 

Бар пет пута је поновио како ће лично тражити смену руководства РТС-а и како „они“ (ваљда Вучић и он)неће дозволити дестабилизацију Србије. 

Али, драги наш левичару с парама, да мало не касните, ти и ОН? И откуд та агресивност у тону и грч у говору тела, ако сте на добром путу? Но, пустимо то. Мени је тебе, заправо, жао. Онако људски. Сигурно није  лако оне дивне идеје о људској једнакости и социјалној правди заменити за Вучићев цинизам и корпоративни капитализам?А мора да је још много теже од витеза постати водоноша…

ФСКСРБ

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*