Драган Петровић: Свака част Томи Николићу, али..

0

Мислим да је у сваком случају добро што се Николић разилази са Вучићем, и у интересу преживљавања земље и народа, би било још боље када би се одметнуо у опозицију, као и Велимир Илић. У условима невиђене блокаде и притисака разноврсних којима смо изложени, ако део система се одвоји и постане опозиција, а рекао бих свакако бољи део до јучерашњег система, то даје наду да се изборимо за бољитак и да се умножи опозиција и развије алтернатива, која у овако тешким условима широким масама обесправљеног становништва једва да је видљива.

Ако се Николић одлучи да прави сопствену организацију и тиме одвоји део СНС или (још боље и) се кандидује за председника то би био почетак краја режима.Имао сам прилике да упознам Тому Николића и уз све мане које има, утиска сам да негде дубоко он схвата смисао живота и има одговорност за политику и сигурно да схвата разорне деструктивне ефекте које овај режим наноси целокупном Српству, и вероватно осећа потребу да се томе негде одлучно супротстави, у противном поништиће своје бивствовање и остати забележен у историји јадно. Огроман број људи у СНС размишља у том правцу, и то би био почетак нашег ослобођења. Брине ме за сада држање Шешеља, али видећемо даљи развој ситуације, могуће да тактизира. Суштина читаве ствари је да се створи нова организација која би заступала „трећи пут“, дакле алтернативу неолиберализму и против настављања „Еу пута“ под овим околностима, а ту је тренутно начелно само Двери и неке мање организације, и та нова организација би подупрла Двери и дала надоместак уништењу дојучерашњег ДСС (садашњи ДСС је веома слаб и са неизвесном правом политиком). Та нова организација мора настати, а важан фактор ослонца је организација Отаџбина косовских Срба на челу са Марком Јакшићем, Славишом Ристићем, др Ненадом Којићем, по могућности и др Миланом Ивановићем, плус што квалитетнији људи широм Србије. То је неопходно јер постојеће опозиционе прожуте организације не нуде битну алтернативу, преко неопходну Србији и читава игра странаца је да „бирамо“ између црвених и плавих, дакле између ауторитарних по форми пронационалних странака са лидерима који су под контролом (Вучић, па и Дачић) и насупрот њима плави, дакле фракције ДС, укључујући из тог миљеа и профилисане и нове играче попут Јеремића (који је свакако боље решење од Вучића), али не довољан лек за деструисану Србију. Ово је у најбитније и тема мог последњег интервјуа за Балкан инфо која ће бити објављена следеће седмице.

Најзад, невезано од свега овога, битно је да свако од нас у својим могућностима нешто уради што би обесхрабрило режим да наноси даље катастрофалне одлуке са несагледивим последицама и за будућа покољења. Само у задњих шест месеци када се мења ситуација у свету битно набоље, режим је подупро зликовца Ђукановића у његовом антидемократском и сатанском подухвату да уништава опозицију и земљу увуче у НАТО, те сатре миленијумско Српство тамо. Предаје се убрзано и север КИМ. Наставља економска деструкција и невиђене лажи у медијима. Ово се мора зауставити, или макар успорити. Сигуран сам да Русија и пријатељске земље имају одређену улогу у свему овоме и да се може рачунати на подршку суптилну у том правцу.

Драган Петровић, ФБ

ПОСТАВИ ОДГОВОР


*