Dragana Trifković: Dok Rusija brani srpske interese u svetu, režim vodi prikrivenu antirusku politiku!

1
  • Srpska javnost Vas odavno poznaje preko vaših tekstova na Novom Standardu, NSPM-u, i drugim sličnim portalima ali takođe i po izveštajima sa ratnog područja istočne Ukrajine. Možete li nam reći nešto o trenutnoj situaciji u Ukrajini i kakvi su izgledi se tamo okonča rat?

– Rat u Ukrajini nije završen, i on se vodi manjim ili većim intenzitetom duž linije razdvajanja, iako je potpisan mirovni dogovor. Ukrajinska vojska i druge jedinice koje su pod kontrolom ukrajinskih oligarha ili indirektno pod kontrolom Amerikanaca i dalje vrše agresiju na mirno stanovništvo u Donbasu. S druge strane DNR i LNR su izdale naređenje svojim vojskama da poštuju primirje i ne odgovaraju na provokacije, međutim u ključnim momentima kada je ukrajinska vojska krenula u napad, one su morale da krenu u odbrambene akcije. Neizvesno je kada će se rat završiti. Nedavno je američki kongres odobrio Zakon o podršci stabilnosti i demokratiji u Ukrajini, kojim je predviđena nova isporuka oružja Ukrajini. Rat  je izazvan spolja i nikome se u Ukrajini ne ratuje. Ono što sa sigurnošću mogu da potvrdim, to je da napadnuta strana u Donbasu ima daleko jaču motivaciju jer se brani, što je uobičajno. Situacija u Ukrajini će dalje zavisiti od mnogih faktora, daljeg zaoštravanja odnosa između Rusije, ishoda izbora u SAD, situacije na Bliskom Istoku i SAD i konačno pritiska SAD na vlast u Kijevu.

  • Kakvi su izgledi da proruske republike koje se u Ukrajini bore za nezavistnost budu u dogledno vreme priznate od Rusije kao samostalne države?

csm_dnr-lnr_99a72769c2

– DNR i LNR su praktično potpuno nezavisne od Ukrajine. Formirale su svoje administrativne strukture, bezbednosne snage, Centralnu banku, i gotovo od početka sukoba kada je Ukrajina obustavila isplatu plata i penzija, one su bile prinuđene da samostalno rešavaju probleme. Jedinu humanitarnu pomoć su dobile od Rusije. Što se tiče priznavanja statusa tih republika, to u ovom momentu nije ključno pitanje. Donbas je svakako usmeren na saradnju sa Rusijom, a verujem da će u budućnosti i Ukrajina ponovo biti. Iz naše pozicije mi možemo vrlo jasno da vidimo da se Ukrajina iluzorno ponaša očekujući da je EU spase. Pogledajmo recimo Gruziju u kojoj je takođe veliki američki uticaj i koja je pod tim uticajem 2008. napala ruske mirovne snage u Južnoj Osetiji i Abhaziji. Raspoloženje naroda u Gruziji je pored svega usmereno na saradnju sa Rusijom. Smatram da predsednik Putin vodi mudru i promišljenu politiku, u kojoj strpljenje igra veliku ulogu.  Rusija želi političkim putem da rešava probleme i da stabilizuje konfliktna područja, ne samo u Ukrajini, već i na Bliskom Istoku. Zbog toga ne preduzima korake koji bi bespotrebno uticali na stvaranje još većih tenzija i mislim da je to dobra strategija.

  • Vaše ime je osvanulo na ukrajinskom sajtu koji sebe naziva «Mirotvorac» a koji se bavi istraživanjem «pro-ruskih terorista, separatista, plaćenika, ratnih zločinaca, ubica i njihovih pomagača.» Kako ovo komentarišete?

lkjk

– Nisam iznenađena, s obzirom da sam imala priliku da osetim bes ostrašćenih Ukrajinaca, koji osuđuju svaku vrstu podrške Donbasu. Pod velikim su uticajem propagande i potpuno otuđeni od realnosti. Na njihovom sajtu „Mirotvorac“ prikupljaju informacije o vojnicima koji štite rusko stanovništvo u Donbasu, ali i o političkim i društvenim aktivistima, koji daju podršku toj strani. U mom „dosijeu“ je navedeno da me terete za ugrožavanje nacionalne bezbednosti Ukrajine, ugrožavanje mira, ugrožavanje bezbednosti čovečanstva i međunarodnog poretka, nelegalan prelazak državne granice Ukrajine, podršku okupacionim vlastima Krima, podršku borcima u Donbasu, za obavljanje funkcije međunarodnog posmatrača na nelegalnim izborima u Donbasu 2014, za učešće na međunarodnoj konferenciji „Donbas juče, danas, sutra“ u Donjecku 2015. S moje tačke gledišta, terete me zbog otpora prema državnom udaru odnosno Majdanu, zbog zalaganja za međunarodno pravo i mir, zbog podrške ljudima u Donbasu koji se štite od agresije i zbog iznošenja ličnih stavova.

  • Nedavno je visoka državna delegacija republike Krim posetila Srbiju. Tom prilikom su se sastali sa proruski orijentisanim patriotskim strankama, da li znate kakvi su dogovori postignuti i kako gledate na to što vlast u Srbiji ne priznaje otcepljenje Krima od Ukrajine?

_dsc0359

– Pre bih definisala da ne priznaje povratak Krima u Rusiju, jer otcepljenje ima malo drugačiji kontekst. U Srbiji je boravila delegacija visokih ruskih zvaničnika, a cilj posete je biolo predstavljanje turističkih i poslovnih potencijala Krima. Nažalost, niko iz srpske vlasti nije želeo da se sretne sa ovom delegacijom, iako se radi o zaista važnim funkcionerima RF. Sa delegacijom sa Krima su se sastali Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović i Zoran Radojičić, odnosno deo delegacije Dveri i sada već bivšeg DSS, koja je zvanično posetila Krim prošle godine. Moramo da budemo svesni činjenice da vlast u Srbiji ne vodi nezavisnu politiku, iako građane Srbije konstantno uverava u suprotno. Zbog toga oni ne smeju ni da pomisle da podrže rusku politiku, sem za domaću upotrebu u marketinške svrhe, kako bi manipulisali javnošću koja je pro-ruski naklonjena. Volela bih da analitičari koji uveravaju srpsku javnost u odlične odnose Rusije i Srbije i uspon međusobne saradnje, objasne kako to da je zvanična politika Srbije u suprotnosti po ključnim pitanjima sa politikom Vladimira Putina. Recimo srpski zvaničnici nikada nisu pohvalili rusku pomoć Siriji, a Aleksandar Vučić je išao u London da zvanično podrži američke stavove o Siriji. Takođe i u vezi sa ukrajinskim konfliktom, niko od srpskih zvaničnika nije osudio agresiju ukrajinske vojske na mirno stanovništvo u Donbasu, a srpska vlast je pod pritiskom zapada izmenila zakon i osudila srpske dobrovoljce iz Donbasa. Krim je dakle samo još jedan segment anti-ruske politike. Posle nedavno insceniranog skandala, čiji cilj je diskreditacija Rusije u očima srpske javnosti, mislim da nema više nikakvog smisla pričati o dobrim namerama Aleksandra Vučića prema Rusiji. On u krajnjem slučaju o tome i ne odlučuje.

  • Niz beneficija koje Srbija ima sa Rusijom, pre svega u ekonomskoj sferi, su uglavnom neiskorišćene; ni prethodna „žuta“ vlast, ni trenutna „naprednjačka“ nisu se potrudile da poboljšaju odnose sa Rusijom, šta je po Vama uzrok tome?

supermarket-rus-srb-620x350

– Ako govorimo o poboljšanju ekonomske saradnje između Srbije i Rusije, ona bi morala da se strateški definiše. Imamo potpisan Ugovor o slobodnoj trgovini sa RF, i to je dokument koji nudi velike mogućnosti. Rusko tržište je ogromno, i na njega mogu da se plasiraju razni proizvodi. Problem je u tome što mi nemamo proizvode, jer je naša proizvodnja potpuno uništena. U vreme Jugoslavije, Srbija je izvozila tekstilnu robu, obuću, prehrambene proizvode, zatim građevinske i mašinske proizvode, jedan širok spektar raznih proizvoda. Jedino što mi sada izvozimo su sirovine i poljoprivredni proizvodi. Da bismo iskoristili potencijale saradnje sa Rusijom, morali bismo pre svega da razvijemo domaću proizvodnju, a onda da tu robu plasiramo na rusko tržište. Naša ekonomska politika je sasvim drugačija. Vlast u Srbiji nema strategiju razvoja domaće privrede, već nasuprot ulaže u strane investitore. Kada bi sredstva koja Srbija izdvaja iz budžeta bila usmerena na srpske privrednike umesto na strane investitore, to bi značajno pomoglo razvoj domaće proizvodnje. Međutim pitanje je zbog čega vlast u Srbiji više brine za strane investitore koji dolaze u Srbiju kako bi ostvarili veći profit, nego što zastupa interese naroda što joj je obaveza. Dakle presudna činjenica u tome što se ekonomska saradnja sa Rusijom ne razvija u obostranu korist, je pogrešna ekonomska politika Srbije. Druga činjenica je da je EU tražila od Srbije da ne povećava izvoz za Rusiju i ne zauzima prostor na ruskom tržištu koji su zauzimali evropski proizvodi. Svakako, u daljem procesu evropskih integracija, ukoliko se taj pogrešni put ne zaustavi, Srbija će morati da se odrekne povlašćenog dogovora o trgovini sa Ruskom Federacijom.

  • Nedavno je premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio da neće pristati na pritiske i ucene koji dolaze sa Zapada ali i od Rusije. Svima je jasno za pritiske sa Zapada, ali o kakvim se to radi  ucenama i pritiscima iz Rusije?

1100644987

– Nikakvi pritisci i ucene ne dolaze od strane Rusije. Jasno je da Zapad ne menja već godinama politiku prema Srbiji. Kada god Srbija ispuni zahteve koji se od nas traže, EU postavi nove. Zahtevi koje pred nas postavlja EU suprotni su državnim i nacionalnim interesima Srbije. Težnja EU da otcepi južnu srpsku pokrajinu je najbolji primer takvog odnosa. S druge strane, Ruska Federacija podržava teritorijalni integritet Srbije i zastupa srpske interese na međunarodnoj političkoj sceni. Mnogobrojni su primeri kada je RF zastupala bolje interese Srbije od srpskih vlasti, što za nju nije pitanje odnosa sa Srbijom već pitanje principa odbrane Međunarodnog prava. Dakle Srbija i Rusija imaju zajedničke interese, dok su intersi EU suprotstavljeni našim interesima. Međutim i pored toga napredna vlast, kao i prethodna demokratska, rađe bira saradnju koja je protivna našim interesima. Iznošenje neistina o tome da Srbija trpi pritiske i sa istoka i sa zapada vezano je za nemogućnost vođenja dosadašnje politike koju mnogi analitičari karakterišu kao „sedenje na dve stolice“. Radi se o tome da ova vlast nema mandat da vodi evroatlantsku politiku koju vodi, a s druge strane, kako bi kompenzovala nezadovoljstvo ljudi, ona Rusiju koristi u jeftine marketinške svrhe. Iako u praksi Srbija ne razvija odnose sa Rusijom ili ih razvija u onoj meri u kojoj je to zapad dozvoljava, zbog retorike koju vlast namerno koristi oni  su daleko preuveličani. Manevarski prostor je sada krajnje sužen, i od Srbije se očekuje da počne da sprovodi anti-rusku politiku, koju SNS ne sme otvoreno da zastupa. Zbog toga smo imali nedavnu skandaloznu aferu, gde su srpska i crnogorska vlast pokušale da okrive Rusiju za destabilizaciju. Teoriju o tome da Rusija predstavlja faktor destabilizacije na Balkanu, odavno zastupa Aleksandar Vučića (kao i Milo Đukanović) ali je plasira indirektno.

  • Koliki je realan uticaj Rusije na Balkanu i posebno u Srbiji?

1439884101_vebmani

– Uticaj Rusije na Balkanu je minimalan, i trebao bi da bude daleko veći. Ako uzmemo u obzir da je on nezadovoljavajući čak i u mnogim bivšim republikama SSSR, i da je takva situacija nastala raspadom SSSR-a. Nakon toga Rusija se bavila rešavanjem unutrašnjih problema i konsolidacijom, a kada je došla u poziciju da proširi svoj uticaj, napravljeni su ratovi na njenim granicama. Naša očekivanja od Rusije su često veća nego što je to realno, a ovo kažem kao neko ko dobro poznaje probleme sa kojima se Rusija susreće. Glavna preokupacija Rusije sada je smanjivanje tenzija i regulisanje konflikata u njenom okruženju, pre svega u Ukrajini a zatim i na Bliskom Istoku. Ipak međunarodne diplomatske aktivnosti su povećane i sigurna sam da će Rusija u narednom periodu povećati svoje prisustvo i na Balkanu, iako će zapad očekivati od srpske vlasti da takve korake spreči. Ona to naravno neće smeti otvoreno da radi, zbog većinskog pro-ruskog raspoloženja u Srbiji. Neophodno je da Rusija pojača svoje medijsko i ekonomsko prisustvo na Blakanu, odnosno u Srbiji kao centralnoj zemlji Balkana. U tom smeru je Jedinstvena Rusija napravila dogovore o saradnji sa srpskim strankama iz regiona.

  • U svetu je došlo do promene geopolitičkih prilika. Amerika definitivno nije više jedina super sila. Rusija je pokazala da je takođe bitna i da se pita. Na predstojećim američkim izborima postoji mogućnost da pobedi Tramp koji ne deluje kao neko ko bi nastavio politiku Klintonovih na Balkanu što Srbiji i Srbima može pružiti priliku da se izbore za svoje nacionalne interese koji su ugroženi u regionu. U tom kontekstu šta predviđate da bi se moglo desiti u budućnosti Srbije i regiona?

co5ybefvuaazrzv

– Međunarodnu politiku SAD ne vodi Obama, pa tako neće biti u prilici da je vodi ni Klintonova ili Tramp. Iza agresivne spoljne politike SAD stoje interesi krupnog kapitala, banaka i korporacija. Zbog toga ne mislim da ključnu ulogu u repozicioniranju SAD igraju izbori niti da oni mogu da donesu presudne promene. Klintonova je zagovornik ratova koja podstiče i opravdava zločine. S druge strane nepoznato je kakvu politiku bi mogao da vodi Tramp, koji se do sada pokazao kao konfuzna i intrigantna ličnost. Takođe treba imati u vidu da i mnogobrojni evropski lideri koriste pomirljivu retorku ka Rusiju, dok ne dođu na vlast. U svakom slučaju slažem se da su se okolnosti u svetu drastično promenile i da SAD nisu više jedina vodeća svetska sila. Zbog toga će SAD biti prinuđene da koriguju svoje stavove, posebno o tome da su oni izuzetni i pozvani da urede svet po svojoj meri, ali i da koriguju spoljnu politiku tj. prilagode je multipolarnom svetu u kome živimo. Što se tiče Balkana, zlokobno zvuče reči Klintonove da Balkan još uvek nije rešeno pitanje, posebno zbog njene uloge u BiH i na KiM gde je ona porodično i poslovno vezana za ekstremističke i terorističke strukture. Postoji opasnost da bi SAD mogle ponovo da destabilizuju Balkan preko albanskog ili vahabijskog faktora i da započnu konflikt duž Zelene transverzale. U našem interesu je da se na sve moguće načine tome odupremo, u smislu da ne dozvolimo da nam nametnu rat. Međutim, imajuću u vidu da se vlast ponaša krajnje poslušnički prema stranom faktoru, nerealno je očekivati da će oni takvu svoju poziciju promeniti.

  • Poruka za naše čitaoce

14379835_10211105805788872_7606553957315096355_o

– Da biraju vesti koje čitaju, da se odupru permanentnoj histeriji koja nam se nameće u Srbiji i da pre svega slušaju sebe i svoj razum. I da pored svega budu optimisti.

Patriot

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

*