Dragana Trifković: SNS je preuzeo DSS uz pomoć Koštunice!

0

 

– Vi ste nedavno isključeni iz DSS-a mada ste bili član Predsedništva te stranke, takođe izbačena je i Sanda koja je DSS uvela u Parlament i mnogi drugi istaknuti članovi, dok su neki sami podneli ostavku,  šta se tu zapravo dešava? 

DT: Sukob u DSS je počeo oko lokalnih koalicija sa Srpskom naprednom strankom. Međutim, ovde nije reč prosto o lokalnim koalicijama, kako to (ostatak) DSS želi da banalizuje, već činjenica da je većina članova Predsedništva stranke, pokušavala da zaštiti i prikrije falsifikovanje izborne liste, prevaru glasača ali i članova stranke, kršenje Statuta stranke i krivično delo, kako bi na silu bile napravljene koalicije DSS sa SNS. U takvoj situaciji Sanda Rašković Ivić nije mogla da nađe kompromisno rešenje, i dala je zbog toga ostavku na mesto predsednika stranke. Time je SNS preuzela kontrolu nad DSS, prvenstveno preko Aleksandra Popovića koji ima veliki uticaj u stranci i koji je glavni zagovornik koalicija sa SNS. Ideološka struja DSS, ako mogu tako da nazovem ljude koji su bili u DSS zbog nacionalne i državotvorne ideje, je ostala zapanjena transformacijom stranke koja se nekada zalagala za legalizam i poštovanje zakona i koju su vodili ugledni i obrazovani ljudi. Ona se danas pretvorila u stranku koja prodaje nacionalnu ideju za dva upravna odbora i mesto zamenika sekretara u beogradskoj opštini. Promovisanjem Miloša Jovanovića kao budućeg predsednika napredne DSS, počinje obračun u stranci sa svima koji su bili najoštriji kritičari kolaboracije sa SNS-om. Ja sam se prva našla na listi za brisanje, a zatim su isto učinili i sa bivšom predsednicom stranke, koja je stranku vratila u Parlament. Time su još jednom pokazali nepoštovanje Statuta i pravila, ali i to da se lažno predstavljaju kao demokrate, i da postupaju kao zloglasna OZNA 1945. U međuvremenu su mnogobrojni istaknuti funkcioneri podneli ostavke, sledeći primer Marka Jakšića i Slaviše Ristića, i praktično je došlo do opšteg rasula DSS, izlaskom celih odbora i ogranaka stranke po čitavoj Srbiji.

456

– Da li je moguće da iza razbijanja DSS-a stoji Vojislav Koštunica kako je to nagovestio Goran Bulajić?

DT: Goran Bulajić je nagovestio da (ostatak) DSS ima podršku Vojislava Koštunice i da smatra kako je osnivač stranke praktično odobrio ovakav razvoj situacije u DSS. Za takvu tvrdnju postoji osnova. Pre svega, Miloš Jovanović je otvoreno govorio o tome da se sastao sa g. Koštunicom pre nego što je prihvatio da „spašava“ parlamentarnu stranku, iako nije nikako doprineo njenom povratku u Parlament. Nakon toga je usledio obračun sa protivnicima saradnje sa SNS-om. Takođe i Aleksandar Popović i Dragan Maršićanin, Koštuničini najbliži saradnici su zaslužni za hibernaciju stranke u vreme dok se na njenom čelu nalazila Sanda Rašković Ivić. Posebno od maja prošle godine, nakon isključivanja Andreje Mladenovića i drugih saradnika SNS iz stranke, organi DSS faktički nisu funkcionisali. Imali smo problem sa kvorumom na Predsedništvu, Glavnom odboru, a Izvršni odbor nije ni obavljao svoju funkciju. Sve se preko noći promenilo nakon ostavke Sande Rašković Ivić. To su sve vrlo čudne okolnosti. Verovatno u svemu tome ima dosta ličnih stvari koje su vezane za ranije odnose i zbivanja u stranci.

– Da li je možda Koštunica u nekakvom dogovoru sa Vučićem?

DT: Dogovori DSS sa SNS su svakako postojali, i to nije nikakva tajna. Kao što se sećate, podrška DSS Tomislavu Nikoliću  je bila presudna u drugom krugu predsedničkih izbora 2012. Tada su predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica i predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić potpisali teskt sporazuma o podršci u drugom krugu predseničkih izbora. SNS se tada obavezala da će organizovati referendumna kome će građani moći da se izjasne o vojnoj i političkoj neutralnosti, kao i da se pitanje promene Ustava neće pokretati. Nakon 2012. i dolaska SNS a na vlast, napravljeni su iskoraci u saradnji sa NATO, čime je stavljena van snage vojna neutralnost. O tome građani Srbije nisu donosili odluku. Takođe, pitanje promene Usava vladajuća partija stavlja na dnevni red i govori o tome da je neophodno menjati Ustav. Prema tome vladajuća partija nije ispoštovala dogovore sa DSS, i veliko je pitanje kako pored tih činjenica i činjenica da je SNS vodila najprljaviju kampanju protiv DSS i pokrala prethodne izbore, funkcioneri DSS pokušavaju da na sve moguće načine opravdaju saradnju sa naprednjacima. Deluje mi nerealno stavljanje u istu ravan DS i SNS, ako se uzme jačina jedne i druge političke strukture, i pogotovo učinak. Kako funkcioneri DSS koji su se na rečima toliko zalagali za KiM ne prave razliku između onih koji nisu potpisali Briselski dogovor, i između onih koji to jesu uradili. To uopšte nije mala razlika. Meni deluje i da je Koštunica dosta tolerantan ili barem ne reaguje na izrazito štetnu politiku Vučića. Bivši predsednik DSS se jeste povukao iz politike, ali smatram da je morao da odreaguje na neistinite tvrdnje Vučića kako je DSS potpisala dogovore sa NATO. Tu nije bio u pitanju samo napad na DSS, već i na Vojislava Koštunicu, s obzirom da je premijer govorio o periodu kada je Koštunica bio na vlasti.

457

– Da li postoji nada za ujedinjenje srpske desnice, da li je ono realno i kako to ujedinjenje sprovesti u delo?

DT: Nisam sigurna šta je ostalo od srpske desnice, da bismo uopšte mogli da govorimo o ujedinjenju. Ako izuzmemo Dveri, za koje mislim da nisu napravile pogrešne političke poteze, ja ne vidim ni jednu ozbiljnu političku strukturu koja bi mogla da predstavlja opoziciju desnice. Ovde moram da naglasim da danas nije jednostavno definisati levicu i desnicu tj stavljati ih u nekadašnje obrasce jer su se okolnosti promenile, ali mogu se načelno posmatrati kao politička opredeljenja. Ponovo ako izuzmemo Dveri, sadašnju desnu opoziciju možemo da nazovemo Vučićeva privatna opozicija.  Ovo se odnosi na političke partije ali i na neke pokrete koji nisu registrovani kao partije. Sve u svemu, postoji potreba za novom političkom snagom desnice u Srbiji, ali za sada nije jasno da li će se ona pojaviti. Pogledajmo da u EU sve više jačaju anti-sistemske partije desnice, dok u Srbiji to nije slučaj. Meni to govori da nije problem u trendu, već da su sadašnje partije desnice potrošene.

459

– Šta je problem kod srpskih patriotskih partija, kad se saberu u skupštini često imaju većinu a nikad nemaju vlast?

DT: U dosadašnjoj praksi prepreke ujedinjavanju patriotske opozicije bile su velike sujete, neodgovornost, nesposobnost da se brane viši ciljevi, nesloga, nepoverenje.  Možda je problem sa lažnim predstavljanjem. Ne bih rekla da većinu u Skupštini imaju patriotske partije, već pseudo-patriotske. Jasno je da one nisu ispunile ništa od onoga što su obećavale u predizbornoj kampanji, prvo SNS koja se predstavljala kao patriotska partija. Setimo se da je Tomislav Nikolić 2012. godine išao na KiM da se zaklinje Bogom, a onda su on i Aleksandar Vučić u roku od par meseci porušili barikade i postavili granicu između KiM i Centralne Srbije, potpisali Briselski sporazum, ugasili institucije države Srbije na KiM itd. Problem je što je reakcija naroda obično zakasnela. U današnje vreme zbog medijskih dezinformacija i manipulacija, običnim ljudima je teško da razaznaju istinu. Zbog toga naprednjaci danas drže Srbiju pod stalnom tenzijom i histerijom, kako bismo pričali o napadima na premijera i pritiscima sa svih strana, a ne o Briselskom sporazumu, poslušničkoj politici, nezaposlenosti, smanjenim platama i penzijama, odlivu mladih i obrazovanih ljudi, negativnom prirodnom priraštaju itd.

– Srpski patrioti se danas dele na one koji podržavaju Vučića ili ga barem ne napadaju i one koji ponovo ulaze i dil sa proevropskim strankama da bi oborili Vučića i naprednjake, koji je od ta dva „dila“ pogubniji za desničare?

DT: Ne treba postavljati stvari tako da je neko za i protiv Vučića, jer je to vrlo površno tumačenje. Nije Vučić kao Vučić problem, već politika koju on sprovodi. To je politika LDP koju sprovodi radikalskim metodama vladanja, i ja ne znam da li je moglo išta gore da nam se desi. Ja sam bila veliki kritičar prethodne demokratske vlasti, ali ne mogu da budem slepa kod očiju i da kažem da oni su isti. Razlika je u tome da je SNS otišla daleko dalje s đavolom u šetnju i da je pored pogrešne spoljne politike (kakvu je vodila i DS) radikalizovala unutrašnju politiku. Pogledajmo šta se danas dešava u Srbiji. Obračuni mafije, stalne tenzije, optužbe za špijunažu, kriminalizacija i rijalitizacija društva. Oni koji brane Vučića govore ruši ga Zapad. Ne znam ko je za taj Zapad više učinio nego Vučić. Dakle moramo da budemo realni. I opet se na kraju vraćamo na prethodno pitanje, da li narod prepoznaje da se ne radi o patriotskim strankama, već zapravo o preduzećima kojima je patriotizam samo marketing. Zbog toga smatram da su političke partije potrošene i da politički sistem mora da se menja. Ljudima se mora ponuditi da glasaju za imena i ličnosti, a ne za partije iza čijih programa se kriju oportunisti, kupci diploma i diletanti.  Političari svojim imenom i prezimenom moraju da preuzmu odgovornost za svoje delovanje i da svojim imenom garantuju glasačima da će ispiniti ono na šta se obavezuju. U tom cilju moraju se koristiti mogućnosti koje su na raspolaganju.

– Da li biste Vi podržali zajedničkog kandidata opozicije ako bi on dolazio iz redova proevropskih stranaka?

DT: Pošto sam već rekla da vezujem svoj odnos za ličnosti a ne za partije, odgovoriću vrlo kratko. Ukoliko bi zajednički kandidat bio Marko Jakšić npr. i ukoliko bi njega lično predložila bilo koja partija, ja bih takav predlog podržala. Ukoliko bi kandidat bio npr.  Dragan Šutanovac  ili Čedomir Jovanović, ni u kom slučaju ne bih podržala te kandidate.

Proevropski nije isto što i za EU, a u sadašnjim okolnostima EU sve više postaje drugorazredno pitanje jer ni osnivači EU više ne žele da budu članovi te organizacije. Potrebne su nam nove ideje, novi ljudi, nove stranke i nov politički sistem.

455

– Kakav je Vaš odnos sa Sandom Rašković Ivić i da li je istina da ste zamerili Sandi to što ste ostali bez poslaničkog mesta, jer je DSS izgubio jednog poslanika zbog Sandinog insistiranja da njeno ime bude u nazivu liste (što je uslovilo da dva sledeća poslanika na listi budu iz Dveri)?

DT: U dobrom sam odnosu sa bivšom predsednicom DSS. Takav predlog je bio stavljen na glasanje i Predsedništvo se sa njim složilo. Nisam ništa zamerila Sandi Rašković Ivić, niti imam razloga da joj bilo šta zameram. Ona se prema meni uvek odnosila krajnje korektno i sa velikim uvažavanjem.

460

– Šta će se desiti sa ljudima koji su izbačeni ili napustili DSS-a poput Vas i Sande, da li planirate pokrenuti novu partiju ili ćete se možda priključiti Dverima?

DT: Trenutno se nalazim van zemlje, tako da nisam baš potpuno u toku sa dešavanjima na političkoj sceni Srbije. Pratila sam konačni rasplet u DSS, i očekivala sam da će novo-staro rukovodstvo stranke preduzeti takve korake (brisanje iz članstva bivše predsednice DSS koja je zaslužna za povratak stranke u Parlament). Takođe očekivala sam i da će svi ljudi koji imaju lični integritet napustiti naprednu DSS, što se i desilo. Rezultat svega je potpuni debakl DSS. Što se mene lično tiče, nastaviću delovanje kroz moj Centar za geostrateške studije, jer za sada ne vidim mogućnost da se angažujem stranački.  Možda će se obrazovati neke nove političke strukture, puno ljudi koji su izašli iz DSS priželjkuju takvu mogućnost, ali o tom potom. Ne želim da žurim ni sa kakvim odlukama, niti odluke donosim olako.

Povezane vesti

Dragana Trifković: Dok Rusija brani srpske interese u svetu, režim vodi prikrivenu antirusku politiku!

PATRIOT

POSTAVI ODGOVOR

*