Драгиша Недовић заборављени аутор незаборавних песама (ВИДЕО)

Да ли ће писац народних хитова некадашње СФРЈ добити споменик у Вишеграду и Крагујевцу. Створио "У лијепом старом граду Вишеграду", "Сиромах сам, друже", "Обраше се виногради"...

0

Он је направио песме уз које су разбијене хиљаде чаша, флаша, столова… и глава… Он је смислио „У лијепом старом граду Вишеграду“, уз коју је пало милион суза… Он је написао „Сиромах сам, друже, нигде никог немам“… Он је дао живот нотама „Обраше се виногради“, по којима се Шумадија препозна свуда у свету… Он је дао ветар у једра далматинској „писми“ за сва времена „Кад сам била мала Маре“… Он је зауставио Ибар воду… Он је лепим гружанским девојкама посветио „Лепе ли су, нано, Гружанке девојке“… Његова је „Текла, текла река Лепеница“… „Јесен дође, ја се не ожени’… „Ајд’ идемо Радо“…

Тамо одакле је гледао Дрину и написао стихове славне народне песме „У лијепом старом граду Вишеграду“, Крагујевчанин Драгиша Недовић би требало да добије спомен-обележје.

Стара идеја је претворена у нову иницијативу многобројних крагујевачких музичара: да се текстописцу чије се песме и данас певају на слављима широм некадашње Југославије, постави споменик на Бикавцу, брду изнад Вишеграда, али и у његовом родном Крагујевцу. Ову немеру први је поменуо Бора Дугић, а у свом захтеву упућеном челницима Крагујевца и Вишеграда, озваничио др Драган Батавељић, универзитетски професор и музичар.

Песмом је, како Вишеград, тако и многе друге крајеве некадашње заједничке државе прославио управо Драгиша Недовић. Нажалост, мало људи поуздано зна ко је све те песме написао.

– Вишеграђани ту песму сматрају химном свог града. Разговарао сам са њима, спремни су да подрже нашу идеју – прича др Драган Батавељић, који је и члан Удружења естрадних уметника „Крагујевац концерт“. Професор Батавељић се годинама бави истраживањем дела и уметничке заоставштине Драгише Недовића.

Драган Батавељић

Није Драгиша писао само о Дрини, Вишеграду, својој љубави Кики. Писао је пре свега о Србији, Шумадији, нашим рекама, планинама, али и Босни, Далмацији, Дубровнику, Сплиту…

– Писало се доста о Драгиши Недовићу, али и даље је мало познато да су његови стихови и песме масовно својатани и крадени. Многи су се китили његовим стиховима, преправљали их по свом нахођењу – прича др Батавељић.

Батавељић је написао две књиге о Драгиши Недовићу. Описује га као човека који је волео људе, изнад свега свој родни град, Србију, али и сва места у којима је био у потрази за послом.

Из родног Крагујевца је са 16 година кренуо у свет са старом гитаром, која му је дуго била и једина имовина. Говорио је да жели да „народ чује његову песму“, али и да он чује народ и пева о ономе што чује, види, осети. Тако су настајали и стихови и сада популарни широм бивше Југославије, али и ван њених граница. Писао их је често на старим ковертама, истргнутом листу папира, како су инспирација и тренутак „диктирали“.

– Није имао музичко образовање, али је имао дар од Бога. Није га занимао новац, писао је из душе, певао за пријатеље. Зато су многи и крали његове песме, потписивали их као своје, згртали новац и славу. У Хрватској, рецимо, и данас мисле да је песма „Кад си била мала Маре“ народна, иако је стихове написао Шумадинац Драгиша Недовић – појашњава професор Батавељић.

Драгиша Недовић рођен је 1916, а умро је 1966. године у Крагујевцу. Помиње се да је написао готово хиљаду песама, мада тек за више од две стотине засад постоје поуздани подаци да је он аутор. Батавељић прича да чак ни СОКОЈ нема валидне податке, те да имају тек педесетак његових песама које су заштићене.

СТВАРАОЦИ Драгиша Недовић (лево) и Обрен Пјевовић

„СТАДЕ СЕ ЦВЕЋЕ РОСОМ КИТИТИ“

Међу познатим и популарним песмама су и „Прођох Босном кроз градове“, затим „Текла река Лепеница“ (није поуздано утврђено ауторство), „Јесен дође, ја се не ожени'“, „‘Ајд’ идемо Радо“, „На Морави воденица стара“, „Јеси л’ чуо мили роде“, „Београде, граде на Дунаву“, „Опићу се, давно нисам пио“, „Лепо ти је бити чобаница“, „Стаде се цвеће росом китити“, „Косио сам сено, доле крај Мораве“, „Засвирај ми, стара фруло“, „Танко, танко, Танкосава“, „Ништа лепше од наше сељанке“, „Чија је оно ружица“…

Ту су и „Коме шумиш, ој Мораво“, па „Хармонико моја сузом наквашена“, затим „Плућа су ми болна“, песма коју је Недовић написао по повратку из логора у Другом светском рату, када је оболео од туберкулозе.

Аутор је и песама „О липа ти незнанко“, „О бродићу бели“, „Поздрави ми Сплит“, као и „На Рабу су девојке румене“, „Синоћ у Сплиту“, „Од Груже до Сплита“, „Над Мостаром киша лије“…

„ИБАР ВОДА“ У СИДНЕЈУ

У рецензији књиге о Недовићу, познати Бора Дугић је написао да је давне 1982. представљао Југославију на фестивалу подунавских земаља у Новом Саду. За почетак сплета песама које је изводио, изабрао је песму Драгише Недовића „Стани, стани Ибар водо“. Доживео је овације публике, али и дивљење уметника из других земаља. Ту песму је потом изводио и у Сиднејској опери.

Он се још тада обратио челницима Крагујевца да се Недовићу подигне спомен-биста за заслуге у музичкој баштини Србије и града Крагујевца.

За његову „Сиромах сам, друже“ многи кажу да је аутобиографска…

СПОР СА ХИМЗОМ ПОЛОВИНОМ

Мало је познато како је песма „У лијепом старом граду Вишеграду“ доспела у ширу јавност. Професор Батавељић прича да ју је први отпевао Драгишин пријатељ Раде Бајић, у једној кафани у Крагујевцу.

– Тада, шездесетих година, у Крагујевцу је гостовао Народни оркестар Радио Сарајева и певачи Химзо Половина, Зехра Деовић. Отишли су на пиће у кафану у Великом парку и ту чули песму. Замолили су певача да је још једном отпева – препричава Батавељић.

Неко је то записао, недуго затим песму је снимио Химзо Половина и убрзо је постала велики хит. Изостављена је, међутим, једна строфа:

„Устај, испрати ме, у Србију идем своме родном крају, за тобом ћу, Кико, вечно да тугујем, јер сам тебе оставио младу.“

Недовић је тужио Половину, који је признао ауторство, а спор је изглађен.

Михајло ЛУКОВИЋ, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*