Драгољуб Жарковић: Речник демагогије

0

Тачније би било да је овај прилог наднасловљен као „Уместо коментара дана.“ Ради се, наиме, о томе да хоћу да подсетим на нешто што је „Време“ објавило пре пет година. Реч је о „Попул(ар)истичком речнику демагогије“, својеврсном водичу за сналажење у говорима политичара пред изборе 2012. године.

За ову прилику одабрао сам одредницу број 8. (од укупно 17 одредница речника) с насловом „Свака птица своме јату..

Одредница гласи:
„Подела између ’нас’ и ’њих’ једно је од кључних места у политичкој борби, а уједно и битна карактеристика популизма и демагогије. ’Ми’ се обично крије иза уопштеног, подразумеваног идентитета, који се гради на основу постојећих подела у друштву (етничких, расних, класних, идеолошких, али и родних и професионалних). Говор демагога је говор у име групе, његови ставови су ставови групе, он стаје у заштиту њених интереса, обзнањује страхове групе и обавештава нас о њеним намерама. Утемељена аргументација, расправљање о изнетим ставовима или њихово оправдавање често изостају и своде се на пуку припадност групи. Поларизацијом друштва приступ одређеној теми своди се на две супротстављене позиције, а као исправан се намеће само један став – говорников.

Циљ стварања и продубљивања подела је придобијање подршке оних који се осећају као део групе, али и порука или упозорење онима који нису њен део. Стога је то неретко и говор у ком се друга група означава као непријатељска. Непријатељ је све оно што ми нисмо, а уз то нас спречава да будемо оно што јесмо или да постанемо оно што смо намерили да будемо. У најрадикалнијој форми, конструисани Други служи као жртвено јагње које се може окривити за све недаће и злодела, а језик прераста у говор мржње. Kада је за припадност групи везан значајни емотивни набој и осећај угрожености, говорник призива органско јединство групе желећи тиме да оправда позив на акцију. Зато је овакав говор незаобилазан део националистичког, расистичког и верско-фундаменталистичког говора.“

Драгољуб Жарковић, Време

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*