Драгомир Анђелковић: Ђукановићеви неостаљинистички процеси

0

То што сам против уласка у ЕУ и неретко незадовољан због односа њене администрације према нама, не значи да не подржавам неке потезе Брисела у вези са официјелном Србијом. Једно је негодовање због сталног уцењивања Србије од стране Брисела да се због ЕУ интеграција одриче националних интереса, друго је свест да је за нас објективно добро да прихватимо сугестије које унапређују наше државно уређење. Мислим на инсистирање да се смањи политички уплив у правосуђе, покрене истинска борба против криминала и корупције, као и да се ублажи код нас пословични дефицит медијских слобода.Подржавали или не тзв. ЕУ интеграције, тешко је негирати да наш систем има много мањкавости те да је тако скројен да ради за властодршце и са њима повезане интересне групе, а не за грађане. Поготово је тако тамо где се преламају велики интереси и страхови, а то је случај у вези са благим односом наше државе према балканској мафијашкој конфедерацији, која као неман дави Србију. И то како споља тако и изнутра, из дубина и са врхова државних структура које треба да служе нашој земљи и нацији, а не да раде против њих.

МАФИЈАШKО-ПОЛИТИЧKИ KАРТЕЛ

Од почетка деведесетих, суочавамо се са синтезом мафије, шверца дувана и наркотика, политике, специјалних служби, контроверзног и „легалног“ бизниса. После петог октобра шема је остала иста, само су се променили неки актери, како политички тако и они из безбедносне породице. Делови наше су прешли из формалне у незваничну сферу, док су неке стране структуре – од обавештајних до „идеолошких“ – појачале своје учешће у комбинацијама. „Нашла крпа закрпу“, или наши компромитовани бизнисмени, политичари и удбаши стране заштитнике. Све се ту своди на формулу: служи да би опстао. А Црна Гора се основано сматра базом тог балканског постмодерног Франкенштајна. Зато су многи нервозни када осете да је њен аутократски и контроверзни господар Ђукановић угрожен.

Део поменутог конгломерата су – на основу новца и притисака – и бројни медији у Србији. То смо најбоље видели током предизборне кампање у Црној Гори и измишљања покушаја руско-српског и црногорско-опозиционог „оружаног“ удара на режим. Док смо гледали јефтини акциони филм, избори су фалсификовани. О свему томе у Србији може да се каже у медијима мање него у Црној Гори. С друге стране Милови спин мајстори и њихови извршиоци ту пласирају разне лажи. Све то је сада кулминирало али већ дуго постоји и свакако представља битан фактор ограничавања медијских слобода. Међутим, и то је Ђукановићу и његовим пропагандистима, аналитичарима, историчарима мало. Свесни колико су рањиви, смета им што нису успоставили потпуно једноумље у вези са лоше монтираним неостаљинистичким процесом у коме купљени или сломљени људи наводно признају кривицу како би била „поткрепљена“ већ откривена превару.

РАЗОБЛИЧЕНА ПРЕВАРА

Огласили су се сведоци као нпр. Б. Живковић, који описују како су увлачени у превару од стране црногорске службе, односно разобличавају разне Синђелиће на којима почива превара државних органа Црне Горе у служби опскурног режима. Тога у великим медијима у Србији, због блокаде са Милом блиских центара моћи, готово и да нема. Kао и других важних ствари у вези са његовим (пост)изборним манипулацијама. Но, има изузетака. Један од ретких таквих медија у Србији је РТС. Он је демократски омогућио да се и у вези са изборима и контроверзним дешавањима после њих, чују различита мишљења. То пробијање медијског монопола очито смета онима који добро знају да бране несувислу лаж. Зато их је јако заболело моје гостовање у јутарњем програму РТС-а пре неки дан и професионално, у духу најбоље школе ББЦ-а који је изворно био узор српском јавном сервису, понашање водитељке. Ваљда се од ње очекивало да прекине сваки исказ који разобличава лажи Подгорице па пошто то није учинила онда је она заједно са РТС-ом крива.

О мојој одговорности не треба ни причати; када би ме се дочепао Ђукановићев НKВД вероватно би очас посла признао да сам крив што причам о ономе што мора да се прећуткује. Али удар на медијске слободе ипак није нешто најгоре што експоненти режима Ђукановића раде у Србији. Они заједно са својим газдом настоје да Србију и њене власти увуку што дубље у свој муљ. Праве од Београда свог таоца. Нећу се сада шире бавити таквим деловањем политичара и разних других извршиоца Подгорице, који настоје да Ђукановића што више повежу са Вучићем и њихову судбину представе као заједничку. Оно што ме највише забрињава то су индикације да су српске службе и друге институције избушене од стране разних структура Подгорице које преко њих српском државном врху подмећу лажиране „доказе“ и на друге начине га подстичу да делује на начин којим се пружа легитимитет Ђукановићевим монтираним процесима.

Додуше, постоји могућност и да је другачије, да су српске службе злоупотребљене од стране власти која директно жели да помогне „дон“ Милу да легализује своју превару. У том случају се не би радило само о томе да Београд ћути, бива изложен варању и то трпи из разноразних разлога, већ да је потпуно у канџама „балканске хидре“. Због дугова за долазак на власти, заједничких спољних господара, разних комбинација, ужасног страха. Последње примера ради може бити спона између случаја „Јајинци“ и лажи о припреми „оружаног удара“ на Ђукановићев режим, тако што су њему блиски криминалци послали поруку Вучићу шта може да му се деси ако угрози срце мафије. Можда се зато Београд, који је око црногорских избора и у јеку са њима повезане преваре, почео да контрира Ђукановићу и наговештава акцију против њега – потпуно повукао и приклонио Подгорици!

НЕМИНОВНИ СЛОМ ЂУKАНОВИЋА

Kако год било, то је за Београд јако опасно. Ђукановићев брод сигурно тоне. Са доласком Трампа на власт процеси који ће до тога довести биће убрзани, а последице по разне сегменте балканске криминално-политичке хоботнице знатно теже. Србији само фали да буде још више упетљана у то. Исто важи и за оне који је воде. Толико банална превара, као она са лажираним ударом на Ђукановића, не може ни на средњи рок да преживи критички суд а камоли дуже. А колико Брисел био из геополитичких разлога попустљив према Подгорици, несумњиво му је јасно о чему се ради. То се већ види и на основу резерве коју је према том случају исказао Ђукановићу склон комесар Хан. Зато Београд мора што пре и што енергичније да делује и преиспита све оно на основу чега је увучен (укључујући и део који отпада на његову кривицу) у стаљинистичке игре црногорске владајуће гарнитуре.

Штавише, нужно је муњевито елиминисати и све компромитујуће персоналне и друге малигне везе које са њом постоје, те енергично кренути у законски утемељен обрачун са балканским картелом. У околностима када ће политика Вашингтона неминовно попримити нови карактер и набој, брзо ће свима постати јасно да Ђукановићу нема спаса. Нестаје оно што га је штитило од одговорности. Ако изостане адекватно прилагођавање политике Србије, он ће са собом повући и део актера из редова наше власти, што је њихова ствар али ће озбиљно искомпликовати и положај наше земље. Надам се, још једном то да поновим, да немају бреме из прошлости које их присиљава баш на толики ризик, иако се Ђукановићеви лобисти у Србији подмукло труде да ствари представе супротно и да их наведу да до краја буду део посаде пловила које ће сигурно прогутати велики океани!

 

 

Видовдан

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*