Драгослав Бокан је толерантнији према окупаторима него према Србима комунистима!

12

Реакција на текст Драгослава Бокана Српске усташе

Драгослав Бокан, уз дужно уважавање његовог патриотизма и српства, спада на жалост, а то нисам установио у овом тексту, него говорим о свеукупним његовим текстовима и изјавама, у онај део српске елите, која и даље пропаст српства и српске идеје види најпре у комунизму, па тек онда у свему осталом. При овоме не мислим ништа добро о комунизму и његовом дејству на Србе, нити покушавам да браним тај покрет и идеју, него констатујем да таквим погледом на ствари никада нећемо кренути даље, као што су веома успешно урадили Руси.

Свечани дефиле јединица Црвене армије на Теразијама, испред хотела Балкан и Москва, у тек ослобођеном Београду 1944.
Свечани дефиле јединица Црвене армије на Теразијама, испред хотела Балкан и Москва, у тек ослобођеном Београду 1944.

Прво и основно што се може запазити у Бокановим текстовима јесте да је комунизам крив за све и да нема баш ниједне лепе речи за њега, па макар то била она неоспорна чињеница да смо барем 80-их година били најдемократскија и најлибералнија комунистичка (или социјалистичка) држава на свету, а тешко је порећи да од петооктобарске револуције још увек распродајемо оно што је направљено од 1945. па наовамо (фабрике, предузећа…).

Никола Калабић и Горска гарда, елитна јединица у ЈВуО
Никола Калабић и Горска гарда, елитна јединица у ЈВуО

Даље, може се приметити да господин Бокан увек има лепе речи за Равногорски покрет Драже Михаиловића, за Милана Недића, па чак и за Димитрија Љотића и његов нескривени нацистички покрет „Збор“, а опет, иако је историјски много тога непобитно доказано, могао би у својим беседама макар да каже и нешто негативно о њима. Онда долазимо до следеће чињенице, а то је да су сви ови српски покрети из Другог светског рата били током рата или наклоњени или макар у извесној мери толерантнији према окупаторима него према Србима комунистима (партизанима), да су неки били изразито пронацистички (Збор Д. Љотића), а неки прозападни у данашњем смислу гледања на запад (пробритански или проамерички) – као што је Равногорски покрет.

Збораши Димитрија Љотића
Збораши Димитрија Љотића

Даље, лако се може пратити куда су симпатије нпр. идолопоклоника Равногорског покрета ишле од Другог светског рата на овамо (најбољи пример је свакако Вук Драшковић) и чињеница да они који воле Четнике и даље више воле Америку него Русију, јер „Боже мој“, нема везе што су Совјети ослободили скоро целу Србију, када су били комунисти, као што нема везе ни што су нас „савезници“ бомбардовали 1944. и 1999. када су, јелте, антикомунисти били и остали.

Таквим површним и једностраним гледањем на ствари, таквим освртом на прошлост и избегавањем да се именују прави чиниоци појединих историјских догађања, наравно да нећемо никада „стати на ноге“ и да неће и не може доћи до историјског помирења и заједничког пута. Исто је и са овим текстом о свештенству и СПЦ. Немогуће је памфлетима и позивањем на српство стећи искључиво позитиван став према СПЦ, ако се зна да у њој постоје најмање две струје, она екуменска која титра Римокатолицима (да наведемо само владику или „бискупа“ Григорија) и она друга више окренута ка Русији…

14449987_10210278684634013_9196814906514768240_n
Тешко је СПЦ-и побрати симпатије обичног народа, ако та иста црква нема свој став
по националном и верском питању, него га непрестано мења и прилагођава ставу
оних који су тренутно на власти.
Или како у осиромашеном и свим недаћама преокупираном српском народу
објаснити оно бахаћење Владика СПЦ-а и њихове прескупе лимузине, велелепне дворове и остале непотребне луксузе…

Аутор: Драган Гвоздић

12 КОМЕНТАРА

  1. Odličan tekst. Treba se ugledati na Ruse, oni su krenuli napred onda kada su se crveni i beli pomirili, to je uslov i za naš napredak i tim putem treba krenuti što pre a ne deliti se više na čatnike i partizane.
    Na kraju više nema živih ni jednih ni drugih, i ove podele su smešne.

  2. У праву је и Драган и Бокан.
    Али мислим да је ово један неспоразум.
    Бокан је колико разумем реаговао на неке нискости и прозивку СПЦ за нешто за шта није ни најмање одговорна а то је изглед и стање болнице у Ваљеву.
    Није проблем да се ради на помирењу али оно мора да дође с обе стране а не да буде једнострано или да бивши комунисти изигравајући четнике изигравају и некакво помирење како је то радио Драшковић.

  3. Невоља са Гвоздићевим текстом је што ту нема ни мало истине, да не кажемо да је сложена лаж до лажи.
    Комунисти су у Србији били окупатори и ништа друго, који су се довукли иза руских тенкова. Већим делом рата углавном су сарађивали добро са нацистима и усташама.
    Данас су на власти њихови потомци. Зар је то неки проблем проверити?
    Питам: ЗАР НИЈЕ СРАМОТА ШТО ЈОШ УВЕК НИСУ ПОПИСАНЕ СВЕ ПАРТИЗАНСКЕ ЖРТВЕ, ИМЕНОВАНИ ЗЛОЧИНЦИ, И НИСУ ОБЕЛЕЖЕНА СВА СТРАТИШТА?
    Јесте срамота, али не дају потомци убица. Нису луди да им родитељи буду обележени као издајници, злочинци, паликуће и пљачкаши.
    Бестидно је ту руљу називати „антифашистима“ и „ослободиоцима“.
    Руси су имали „отаџбински рат“. У Србији је постојала антифашистичка борба, али је та борба била истовремено и антикомунистичка. А ако неко „Бихаћку републику“ на територији НДХ, која је резултат компромиса да се Српски народ држи под контролом, подводи под „антифашизам“, такав је једноставно изрод и хуља.
    И не смо то. Ако се боље погледају родослови рецимо чланова владе Србије, видећете да међу њима има осим партизана и усташа и сличних, а у следећем колену су скоро искључиво припадници аустроугарске „казнене експедиције“ на Србију или тесно повезани са њима.
    Титова СФРЈ БАНКРОТИРАЛА 1982. Мени је дојадило да дајем линк за „Југоносталгичарски амок“, где се све те лажи о „титовом социјалистичком рају“ рачунам сасвим довољно разбуцане.
    Горња слика из болница је бедна подвала. То нам је од „социјалиста“ остало. И то су болнице за народ. Буџовани су за себе имали посебне болнице, једнаке светским медицинским центрима, или су се лечили у иностранству. Адекватно поређење са јадним болницама које титоистичке хуље прећуткују би могло бити ово – „Кућа цвећа“ за десетог на ранг-листи највећих масовних убица ХХ века:
    http://www.potepuh.si/public/upload/gallery/484/potepuh_izleti_potovanja_srbija_beograd_tito.jpgКућа цвећа

  4. Невоља са господином Ђорђем Ивковићем је управо оно о чему сам и писао у свом тексту, а то је да нема нама ни среће ни помирења ни напреткаа док год људи који су острашћени до те мере да се користе искључиво памфлетима и „њиховим истинама“. Користе овакве аргументе да докажу ту „своју истину“, кажу другима да говоре лажи, а при томе сами изнесу гомилу лажи, а оне „лажи“ онога кога нападају пр томе ничим не демантују.
    Каже тако г. Ивковић да је све што сам ја написао лаж до лажи, па почиње тако што каже да су комунисти у Србији били окупатори, који су окупирали своју земљу. И по њему је нпр. Петар Стамболић, рођен у Ивањици окупатор. Да не спомињемо нпр. Слободана Пенезића Крцуна рођеног у Ужицу, Александар Ранковић родом из Дражевца код Обреновца итд.
    Даље, каже да су комунисти већим делом рата сарађивали са нацистима и усташама, а да при томе не изнесе ама баш ниједан ваљан доказ за такву тврдњу.
    Наравно, свесно ће господин Ивковић да прећути нпр. успон и пад Ужичке републике где су јел’те у његовој верзији ту исту Ужичку републику вероватно створили Недићевци, Љотићевци и Четници, а срушили су је вероватно Немци уз помоћ Партизана. Претпостављам да је то „истина“ господина Ивковића и да он сигурно има доказе за то.
    И на крају, износи „чињенице“ о пропалој Титовој Југославији, која је банкротирала 1982. иако сигурно добро зна да је 90% свега што имамо данас (школе, фабрике, мостове, пруге, аутопутеве, факултете, пољопривредне комбинате итд. итд. итд.) изграђено од 1945-1990 управо за време те СФРЈ и да је та СФРЈ била приликом свог распада 1990. године дужна око 20 милијарди долара, што ће рећи мање од 1000 долара по глави становника, а да су све данашње државе настале после распада СФРЈ дужне и по десет пута више него што су биле пре тога.
    Али као што рекох, тешко је расправљати са оваквим острашћеним „познаваоцима историје“ који имају само и искључиво своју истину коју не могу нити умеју да докажу ни фотографијама ни факсимилима ни на било који други начин, пошто су јел’те сви докази који указују супротно комунистички фалсификати јер су се комунисти још за време другог св. рата одлично служили рачунарима и фотошопом, а све доказе о патриотизму нпр. Милана Недића или Димитрија Љотића су уништили.

  5. 1.
    О, да, „друже“ Драгане, и ја сам за помирење.
    Дакле:
    1. Материјална реституција. „Отето-проклето“ – чули сте народну мудрост. Или хоћете да се мире пљачкаши и жртве пљачке без враћања опљачканог?
    2. Кажњавање злочинаца. Партизани који су чинили злочине над „својим народом“ има да буду кажњени макар 100 година имали. Не знате да су комунисти чинили злочине много где „равне“ усташама, а у Србији горе него било ко други? Ако кажете да не знате, лажете. За наук – да се не сме бити издајник свога народа.
    3. Лустрација. Комунисте изопштити из јавног живота и управљања државом. Не може онај ко је државу упропастио да је опет води.
    4. Отварање УДБА досијеа. Да се зна ко су све били Титови доушници и мучитељи, да их се потомци стиде. Ово зато да се више никад не понови.
    На колена, па ћемо се помирити.

    Србија није била „своја земља“ за комунисте. Наравно да је у Србији било комуниста, али до год сте у стању да их све набројите, јасно је да су били безначајни. Како рече један енглески официр, више је било комуниста у британским обавештајним службама, него у Србији. Јесте оно време било време популарности тоталитарних система. До напада Хитлера на СССР комунисти и нацисти су блиско сарађивали. Тако је у Србију преко Гестапоа убачено 400 професионалних „револуционара“, а њима су додати најгори зликовци из затвора, понеки који су чекали и смртну пресуду, па им је све било боље од тога, поготово када су могли поново несметано да убијају и чине свакојако друго зло. Но Србијанци су брзо спознали суштину тог пакла. Мање је важно што је „чувена“ Битка на Кадињачи трајала пола сата, колико је требало немачким тенковима да масакрирају „Раднички батаљон“ који је Тито глупо и улудо послао у смрт. Битније је да се спочетка 1942. „Краљевачки батаљон“ (заправо снаге вода) вратио у Србију да поново „диже народ“. И? Шта? Ништа. Нити их је ко прогонио, нити су дигли народ, нити су ратовали. Једноставно се угасили. Распуштени кућама „до срећнијих дана“.

    Треба ли као Србин да се стидим што је Кесеровић тако развалио црногорску партизанску багру да су се подавили у Морави бежећи у паничном страху?
    „…Током 20. сеп­те­­м­бра водиле су се крваве борбе на левој обали Западне Мо­ра­ве, али одлучујући окршаји одигравају се сутрадан, 21. сеп­те­м­­б­ра 1944, ка­­да четници крећу у противофанзиву. Борбе вођене тог дана Сто­­шић овако описује: “Надмоћним снагама и све­шћу да је ово по­с­ледњи бедем продору партизана у централну Србију, че­тни­чке снаге су натерале на повлачење партиза­н­с­ке јединице на чи­та­­вој линији. Неочекивано снажан удар изазвао је тоталну пометњу да су, у хаосу повлачења, “Црногорци“ сти­гли из Велике Дренове у Мрзеницу, а 3. српска из Беле Воде и Ко­њу­ха до Велике Дренове и Медвеђе, где су прешли Мораву“.

  6. 2.
    У међувремену имате непобитне „Мартовске преговоре“, Владимира Велебита у Загребу као Титовог амбасадора. Коначно имате и „Сарајевску операцију“, можда највећу герилску (ако већ може да се зове герилском тако масивна операција у којој се скоро 20.000 четника борило против усташко-немачких снага. У по нацисте критичном моменту у помоћ, ударајући четницима с леђа, стигле су трчећи као без душе прва и друга пролетерска ударна бригада.
    Све то имате у новијим документарним продукцијама, уз сведочења непосредних учесника.

    Затим су дошли Совјети и „ослободили“ од четника већ ослобођене крајеве. И онда је почео комунистички окупациони погром.

    Србија је европски, ако не и светски феномен. Србија је једина у Европи која није дала ни једног добровољца за Хитлеров ЅЅ. Истовремено, Черчил и савезници су Србију звали „антикомунистичка Вандеја“. И сад, ја треба да се стидим, што је мој народ ЈЕДИНИ У ЕВРОПИ био и антифашистички и антибољшевички, а нека продана душа треба да ме учи памети.

    Да сте прочитали оно што сам вам понудио, научили бисте да се партизани у Србији јесу понашали као окупатори.

    Да је у Југославији 90% свега направљено за време Тита је обично лупетање.
    Док је Милан Стојадиновић водио привреду Краљевине Југославије, имали смо суфицит спољње трговине од цца данашњих 10 или 15 милијарди евра. СФРЈ јесте банкротирала 1982. јер је објавила да не може више да враћа ни камате на дугове, па је почела конфискација наших бродова у лукама и авиона на аеродромима. 20 ондашњих милијарди долара је у садашњем еквиваленту МИНИМУМ 100 милијарди долара. За време коштунице, тај дуг, који је највећма сваљен на Србију је сведен на 8 милијарди евра.
    Истина, Тито је направи АРК ДОО Коњиц. Своје тано атомско склониште. Коштало је колико да се направи пут са четири траке и комплетном инфраструктуром од Триглава до Ђевђелије. или, да приближимо, да се све болнице које курвањски приказасте , а и школе, иста је ствар, доведу у пристојно стање. И уистину, јесте тај АРК био добар против ондашњих атомских бомби, али „рањив на диверзантске нападе“. Може ли неко да замисли ту количину ноншалантно баченог новца? Комуњаре не, нити их је брига.
    Но, такве Титове екстравагантне будалаштине нису најгоре. Његов рај за нераднике и пробисвете зване „борачки пемзионери“ би пропао много раније да није отпустио вредне и поштене људе на трули Запад да аргатују и шаљу девизне дознаке у „Југу“, чиме је покривано 50% трошкова спољњих државних зајмова. Тај марифетлук, слање највреднијег народа у најбољем, ферилном, добу, ван земље, да се више никад не врате, у демографском погледу коштао је Србију колико један светски рат. Али Тито није пропао за живота, па сад мудросери попут гмизавог Драгана могу да туле причама партизанкама.

  7. До сада сам говорио г. Ивковић, а након овога:“Али Тито није пропао за живота, па сад мудросери попут гмизавог Драгана могу да туле причама партизанкама.“, то више не могу, јер је очигледно да је Ђорђе Ивковић управо онај тип људи као и Вук Драшковић, рођен и одрастао у комунизму, па после пада комунизма постао „велики“ антикомуниста који има своју литературу и своје виђење истине. Свесно пренебрегава било какве чињенице, износи само свој део истине, прећуткује све друго…
    Пошто тврди да комунисти нису ништа направили ево само детаљ:
    Градска општина Нови Београд је градска општина, уједно и насељено место, града Београда и простире се на површини од 4.096 хектара. Према попису становништва из 2002. било је 214.506 становника. Три године након Другог светског рата постављен је камен темељац Новог Београда, 1952. године основана је општина Нови Београд, која се развила у метрополис који и даље расте.
    Ни Милан Стојадиновић ни било ко други није заслужан за ово, али наравно Ивковић то не зна, он зна да су партизани у неком селу напали четнике… и хајд’ сад што за то не постоји никакав доказ, то је та истина…
    10 милијарди из 1980-их је по њему сада еквивалентно 100 милијарди ????
    Па човек је стварно геније, математичар, економиста, историчар… када су за њега долари за 30 година уесетостручили своју вредност. Невероватно.
    О да, хтео би Ивковић и да се уради лустрација над комунистима, у реду, слажем се, а шта ћемо са Недићевцима и Љотићевцима.
    Па каже, Четници су ослободили Србију, а онда дошли Руси и отели Србију од Четника. Што јес’ јес’ стварно је тако, а и Генерал Жданов се није сукобио са Немцима него са Четницима, а и они силни Совјети што погинуше у и око Београда су страдали од Четника, а не од Немаца.
    Човече, немаш појма ни о чему, престани да паметујеш и прочитај неку историјску књигу, погледај неки документарни филм, и схвати да су у Кочевском рогу и у Блајбургу партизани погубили (стрељали) заједно Немце, Четнике, Усташе, Белогардејце, Домобране, Љорићевце, Недићевце и све друге, као и на жалост велики број недужних цивила који су сви заједно бежали на запад. Ако ти то није још увек јасно погледај споменик на Кочевском рогу и шта пише на њему.
    А за све оне који су све ово читали, чисто да напоменем да ни у чему не браним партизанске злочине, стрељања недужног становништва као (сараднике окупатора) и ничим не оправдавам све злочине које су починили, за разлику од овог квазиисторичара Ивковића који не зна ни за један покољ од стране Четника, Љотићеваца и Недићеваца.
    Узгред, „мајсторе Ивковићу“, зашто су Немци стрељали у Крагујевцу ђаке и професоре? Ко их је напао и убио, четници или партизани?
    Ко им је помагао у стрељању? Партизани или Недићевци и Љотићевци???
    Човече, мани се политике и историје, видиш да си шупаљ где стигнеш и чега год се ухватиш.

  8. Ма јес’, где ја могу са Вељком Булајићем и осталим врхунским комуњарским историчарима.
    Остају међутим чињенице да СФРЈ јесте банкротирала, да су партизани починили ужасне злочине и пљачку, да нису никакви ослободиоци. да је Владимир Велебит већи део рата провео у Загребу као званични депутат при усташама и Немцима.
    Остаје чињеница и да су комунисти наредили капитулацију Италијанима „Тринаестојулског устанка“ у Црној гори, па су лично КП комесари са белим заставама изашли пред Италијане. И хтедоше тада да стрељају Влада Дапчевића јер је одбио да се преда, већ се повукао са својом групом у Брда. Има таквих тема на претек. О свему постоје директна сведочења учесника. Ништа ви ту не можете.
    Али, вама друже Драгане нит вреди објашњавати, нит вас кући водити… тако да ћемо завршити јалову преписку. Није Србија случајно са вашима овако пропала.

    • Срећа па имамо такве као што сте Ви, који тврде да су Четници ослободили Србију од Немаца, па их потом (Четнике) после тога истерали Руси, а онда за Русима дошли Партизани. Срећа да има таквих који не знају када је направљен ауто-пут братство и јединство, када је направљена пруга Београд-Бар, када је направљен Нови Београд, када су направљене фабрике Инса, Змај, ИМТ, Крушик, Фап, када су направљене зграде, мостови, путеви, пруге, школе, болнице… и срећа да такви који не знају да је Србија у другом св. рату била бомбардована и срушена до темеља од стране Немаца и од стране Американаца и Британаца, а да су је ослободили Руси, заједно са партизанима. Срећа да има таквих историчара који као ти „Магистре“ Ивковићу причаш само и искључиво (а види се да најбоље познајеш тај део „историје“) о Црној Гори, па се да наслутити одакле си дошао и када у Србију и какве нам идеје продајеш…
      Срећа да ћемо напредовати са онима који подржавају оне који су заједно са Немцима и Усташама бежали пред Русима и партизанима, а нећемо са неком другом опцијом…
      Срећа наша што иако сам навео неколико пута да нити сам био нити волим комунисте, треба објективно сагледати историју, али то не спречава патриЈоте попут тебе да ме називају „друже“ и „комуњаром“, иако сам навео да су партизани и комунисти починили многе злочине у Србији.
      У преводу постоје две пословице за такве острашћене „историчаре“ које су изрекли неки наши умни људи, само што су мало безобразне…
      Једна каже: „Некима је лакше утерати у д…е него у главу“, а друга каже: „Када умреш, другима је тешко, пате, жале те, а ти ништа не осећаш… исто је и када си г…п.“. Тако да се слажем само са једним а то је да не вреди губити време са неким попут тебе историчару и познаваоче повијести, Ђорђе Ивковићу.

  9. Чуј…аутопутови, па пруга Брчко-Бановићи…те ово те оно. Кад поменеш АРК ДОО занеми… Кад му поменеш да је Краљевина имала позитиван спољнотрговински биланс, а Титославија је БАНКРОТИРАЛА, АЛО!!! БАНКРОТИРАЛА!!! Он ће о Инси и Змају, као да то нису предратне фирме. ИКАРУС је развио и произвео прве авионе-ловце ИК, достојне противнике немачким „Месершмитима“. У рангу сличних земаља, Краљевина Југославија се боље котирала од СФРЈ.
    Шта набраја несретни Драган, очигледно комунистички потурица? Путеве, ово -оно. На страну што је изградња „Новог Београда“ почета пре рата, али му је накнадно измењена ИДЕОЛОШКА ФУНКЦИЈА, па су то насељене комуњаре, са јединим циљем да бране Тита, који се у Београду никада није осећао сигурно. Што је и нормално за аустроугарског каплара. Па зар се и друге земље после рата нису изграђивале? Нико није правио путеве осим Тита? Разлика је што блентави и неписмени партизани нису знали ни за шта дуго но за чувену комуњарску максиму „у се, на се, и пода се“. Отуда, између осталог, идиотско арчење народних пара, које су познате као „промашене инвестиције“, а за које ужасне промашаје („вредне“ свака више милијарди долара) би у нормалним земљама и бараба Тито и његове неписмене битанге допале тешке робије. У бољем случају.
    За злочине за које НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО НЕМА ОПРАВДАЊА.
    Па како је тако упропаститељски и злочиначки окупаторски систем могао владати тако дуго и катастрофално Србијом?
    Па због Драгана , његове фамилије и сличних хуља. Који попут мог земљака Живковића из Смедерева, продадоше веру за вечеру, па у задњи моменат утекоше уБусну те постадоше Изетбеговићи. Бежало испред Карађорђа.
    И ја, у Карађорђевом концепту решавања потурица, титоиста, усташа, ништа не бих мењ’о. Ту праштања нема!
    Под „З“.

  10. Занимљиво је да Ивковић када му понестане аргумената каже: „Па због Драгана , његове фамилије и сличних хуља.“ А пошто моју фамилију не познаје и не зна да ми је један деда био целог рата у немачком логору пошто је заробљен у околини Горњег Милановца као официр војске Краљевине Југославије, онда бих поручио бајном Ивковићу нешто што ми само поштовање према овом сајту и лична култура не дозвољава. Нека дакле замисли шта могу да му поручим, а породицу му нећу дирати, јер су они које он брани и велича волели да уништавају и убијају целе породице иако им ништа нису криве биле.
    Спомиње тако овај бедник и квазисторичар Икарус и друге предратне фабрике као да сам ја игде споменуо да их није било и као да ја не знам да је предратни динар био конвертибилна валута вредна и цењена. Али опет, по ко зна који пут заборавља да је све то било уништено у рату и да су управо ти комунисти које толико ниподаштава били они који су све то обновили, дигли из пепела. Вероватно је и чувена смедеревска железара, пошто тврди да је из Смедерева направљена још у време Кнеза Милоша Обреновића (по њему), а не онда када јесте.
    Тврди тако човек и да је Нови Београд почео да се гради још пре другог св. рата, иако и врапци на грани знају када је почет, ко га је градио и како.
    Мени је посебно занимљиво да је начин изражавања и коресподенције са овим Ивковићем потпуно исти као када са усташама на неком хрватском или нашем форуму покушавам да причам на исту тему. Исти термини, исти стил, иста мржња, а једина разлика је што они уместо „комуњаре“ што је омиљен израз Ивковића користе израз србо-ћетнићки-комунистићки југоносталгићари. У свему другом су исти, а и не чуди јер су поред све мржње углавном увек били на истој страни, додворавали се окупаторима, чекали боља времена, а и мржња према Русима и комунистима им је заједничка.
    А ево и шта удружење студената историје каже о Ивковићу и њему сличнима:
    „У једном свом излагању, покојни патријарх Павле, говорећи о сектама рекао је да оне оперишу са полуистинама и лажима. Баш као и код секти, имамо и код историчара „секташког“ учења, односно историчара и квази историчара који баратају са полуистинама и фалсификатима.Такви историчари изворе цитирају само до оног дела који њима одговара, неке изворе прећуткују, граде конструкције на основу дневнополитичких дешавања рефлектујући их на давну прошлост и слично.“
    Зато, да не гњавим више читаоце и уреднике овога сајта, а и немогу да се расправљам са незналицом и некултурним примитивцем који вређа саговорника изразима попут: „Шта набраја несретни Драган, очигледно комунистички потурица“ и осталим глупостима, а већ сам утрошио превише времена на некога ко има озбиљних психичких и културолошких проблема, овим се поздрављам од даљње дискусије и извињавам свима због тога што сам одговарајући на лажи и увреде и ја прекорачио неке границе и морао да се спустим на ниво неких поремећених личности које су умислиле да нешто знају.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*