Dragoslav Bokan: LJUDOŽDERI & LJUDOŽDERI

0

Da, postoji jedna izvanredna sličnost između Hrvata i nas.
Oni su ljudožderi, baš kao i mi. Samo što oni „jedu“, šovinističkom mržnjom – nas; a mi, nečuvenim autošovinizmom – sami sebe.

I jedni i drugi uništavaju pravoslavne Srbe i srpstvo, samo oni spolja, a naši sunarodnici iznutra.
Ista je meta, samo različito odstojanje.

Zajedničke teme antisrpskih Hrvata i kvazi-nacionalističkih Srbendi su: neugasiva, sladostrasna mržnja prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, našim episkopima i patrijarhu; nepoštovanje i ravnodušnost prema preživelim srpskim dobrovoljcima (bez razlike); frustrirana netrpeljivost prema istinski obrazovanim i stvarnim zastupnicima srpske ideje (svakom boljim od najgorih); osvetnička želja da „Srbija gori“ i, ovakva, nestane sa lica zemlje; lakoća psovki i najstrašnijih uvreda na srpski račun „ma, svi smo mi g….“); dripačko ponašanje; krvožednost, sve vrste niskih strasti… i još mnogo toga (međusobno) sličnog. Ujedinjena i istovrsna hrvatsko-ustaška i srbsko-raskolnička mržnja prema poslednjim predstavnicima autentične, otadžbinske, svojoj veri i Crkvi odane Srbije.

Tako da lako mogu da zamislim i realni savez ove dve prividno-neslične grupe mrzitelja srpske sloge u njenom tradicionalnom svetosavskom, pravoslavno-otadžbinskom obliku. Da zajedno zaurlaju na nas, bace kamen i kočijašku psovku na srpskog patrijarha i krenu da ostrašćeno navijaju da SPC i beogradska Patrijaršija što pre izgore u plamenu (zajedno sa voznim parkom ispred zgrade u ulici Kralja Petra).

Taj savez je, ne zaboravimo, već bio „u igri“, sa komunistima (srpskog imena i porekla) i ustašama, pre, tokom i posle Drugog svetskog rata.

Ubijali su – i jedni i drugi – naše nacionalne borce i delatnike, klali i streljali pravoslavne sveštenike i vladike, palili i dizali u vazduh naše crkve i manastire, mrzeli SPC više od svega na svetu…
Pa se sve opet ponavlja, samo sad u nešto izmenjenom obliku.

Umesto komunista, sa srpske (a, u stvari, antisrpske) strane su tu sad ludaci i hulitelji svih vrsta (artemiti/markovci, neopagani, krajnji desničari, anticrkveni levičari, partijski lešinari, bezbožni „nacionalisti“, korumpirane režimlije, moralisti svih fela, lažni „antiglobalisti“ i podivljali revolucionari…).

Strahota besnog i crvotočnog izjedanja našeg pravoslavnog srca i gnevnog rušenja naših crkvenih, duhovnih temelja se nastavlja, u nepojamnoj mržnji prema onome što nas je sačuvalo i održalo u istoriji. Prema našoj (jednoj, svetoj, sabornoj i apostolskoj) Crkvi i pravoslavnim jerarsima.

I ako se tome aktivno i beskompromisno ne suprotstavimo – počeće naše nestajanje sa mape sveta.

Da li je ta činjenica dovoljan razlog za početak našeg buđenja i sasvim drugačijih reakcija na ovakvo stanje stvari?
Ili smo se pomirili sa svojim nestajanjem i onda sve činimo da se ono što brže završi?!

Na nam je odluka od najveće moguće važnosti za srpski opstanak. Samo na nama!

 

Dragoslav Bokan

Fejsbuk

POSTAVI ODGOVOR

*